Maza i Toplina
Malo sam danas radila za sebe. Kada dugo radimo ono za sta smo placeni, gubi se zivot, smisao, ma kolika svota bila u pitanju. A para stvarno nikad dosta... I to sto sam danas malo radila ono sto me se direktno tice, sto ce mi omoguciti da napravim korak, toliko me je vratilo sebi, dalo energije, obojilo dan svetlim bojama... A bas sam poslednjiih nedelju dana u nekom out-u. Bas zato. Raditi, raditi...RADI TI! :P Veliko hvala mojoj mami, koja mi svakodnevno pise mailove sa toliko duha, pozitivnih vibracija, neznosti...to je bas ono sto mi treba, i niije ni cudo sto me njene tople reci rasplacu. Samoca je nesto sto je karakteristicno za ove prostore. Svi su sami. Kao deca imaju poteskoca da savladaju osecaj praznine, potrebe da neko bude pored njih...ali, vremenom se naviknu, i pocinju da lice na svoje roditelje i biliznje. Postaju individue, jednike. E, pa ja ne dam da me okolina proguta! Volim sto osecam! Sto imam potrebu za mazenjem. Da, ja i svoje prijatelje mazim. Takva sam. A ovde, kao da smo svi od lima. Nosim srebrni privezak srce, nije maleno. Ali ono u grudima je mnogo vece i nije hladno! Adaptacija je slozen proces. Razum mora biti ukljucen. Otstraniti trulo, zadrzati zdravo. Ne izgubiti identitet, ostati svoj i jedinstven.
TOPLINA...kako je to lepa rec...
Show me kindness, show me beauty, show me truth... The way of your heart sounds makes all the diference in learning to live...
08.09.2006. u 0:22 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar