La vie d'une Francaise

Jedan san se ostvario. Mozda ne sa pravom osobom, ili je mozda tom snu tako bilo sudjeno.
Otvaram vrata od vrta, on silazi sa svojim skuterom, zatvaram ih iza njega. Pita koju cu kacigu - svejedno mi je. Imas li naocare? Da. Smestam se iza njega, on mi nezno uzima levo stopalo i stavlja ga na precagu, potom desno. Obavijam ruke oko njegovog toplog tela. Isprepletala sam prste. Krecemo naglo. Zluradi pogled kucne pomocnice koja nas posmatra sa tarase. Vec je puna ideja, znam. Kaze mi - kada skrecemo u levo, nagni se u levo, i obrnuto. Naucila sam taj ples. Njihali smo se zajedno, a ja sam ga stezala jace. Kada bi naglo zakocio, moje grudi bi se pripile uz njegova siroka ledja, a butine bi stezale njegovu guzu. Prestizali smo bezobrazno ostale automobile, ulazili u "makaze", a vetar nas je mazio nesto jace nego inace. Krila sam se od vetra iza njegovih ledja, ali uspeo je da mi skine naocare. Desnom rukom sam potegla za njima. Cim je video da ga vise ne stezem sa obe ruke, usprotivio se. Na crvenom svetlu mi je rekao da ima jedan manji skuter, pa ako zelim da se "setkam" okolo, mogu ga uzeti. Zahvalila sam pricom o mojoj saobracajci u 15. god. Drugo crveno svetlo - njegov put u London i Senkt Peterzburg. Ucenje engleskog i ponudjena pomoc sa moje strane. Stizemo. Pita me da li zelim da se vratim s njim. Nazvacu ga. Mozes i da rucas u restoranu, ako zelis, dodji slobodno. Zahvalila sam i rekla da sam skoro doruckovala.  
Jedan drugi je bio ljubomoran na ovu pricu. Ali ono sto imam s njim, nikad necu imati sa nekim drugim, i, s tim u vezi, svi ostali mogu biti ljubomorni, ali on to nikad nece uvideti. Love is blind, they say.
San ostvaren na vetru, na Azurnoj obali, gde je sve tako moguce...

Najljepši je ostvaren san. pa makar bio i sasvim malen. :)

da, da...:)