Matias

I tako...prolaze ljudi a da ne ostave trag za sobom. Da li su oni bezbojni ili im moje raspolozenje brise boje? Crte lica neke druge kulture, dodir mekih usana...lose se ljubi, gotovo balavi, nemirne ruke koje odaju romantiku i ono o cemu sanjarim, malo neznosti, pevusenje tiho na uhu na spanskom, ali u glavi misao da ce se tu i zavrsiti. Ne zelim da te povezem sa sobom. Digao je nosic kao kakvo dete od nepunih pet godina. Nasmejala sam se. Jer sam znala sve, zasto to radi, koji efekat zeli da proizvede, sta ocekuje da ja uradim. I bio mi je smesan, sa svim svojim pokusajima. Negde mislim da sam stari vuk, i da nema iznenadjenja, sve se zna unapred. Jedino sto se ne zna, i sto je presudno jeste (ne)postojanje hemije. Ako nje nema, sve je poznato; ako je ima, citav novi svet je tu da se istrazi.
Nada, Matias.

15.10.2006. u 13:22   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

pojednostavljeno, ali ipak dobro:)

Autor: L-S-D   |   15.10.2006. u 13:25   |   opcije


Uvijek kad pomislim da sam stari vuk, iznenadi me još poneka ovca. :D

Autor: Mad_hardware   |   15.10.2006. u 13:30   |   opcije


:)))

Autor: Francaise   |   15.10.2006. u 13:30   |   opcije


Dodaj komentar