La vie d'une Francaise

"Si tu sais pas où tu vas, sache au moins d'où tu viens."
Da covek ne poveruje da sam ovu recenicu cula u crtanom filmu! Evo prevoda za ne-frankofone: "Ako ne znas kuda ides, znaj bar odakle dolazis (odakle si)."

zanimljivo da smo napisali gotovo identican blog u gotovo isto vrijeme (3 minute razlike)?! Naime, i jedno i drugo smo uzeli za temu neobican izvor pametnih misli! To je neka svemirska vibra!

slazem se da ima vibre :)

Lijepo rečeno, no to je tautologija. Ako znam odakle dolazim onda znam i kuda idem. :) Pozdravi Snešku.

onda bi netko neozbiljan rekao: "ma onda odosmo svi u p... m...!"

naravno da nisam zelio biti neukusan niti nekulturan, samo malo zeke! No, jednu slicnu izjavu moje dobre frendice drzim kao sveto pismo pri odlucivanju po pitanju buducih veza, a to je: "mozda ne znam sto zelim, ali definitivo znam sto ne zelim!"

pa jeste, tako nekako, ali nekad zavisi kako shvatamo stvari od onoga kroz sta trenutnô prolazimo. mene je licno dotakla ova recenica koju je izgovorio narctani decak. :) jer, ne znam bas mnogo kuda to idem, i onda bar ono sto mogu uciniti je da ne zaboravim odakle sam dosla. a lako zaboravimo poreklo...

ma 100kg of love, nisam ni pomislila da si nekulturan ili sta god, nema brige. :) a jeste, vazi ponekad i ta recenica tvoje frendice :) hehe

Moram se sloziti sa tobom oko toga da cesto puta zaboravimo odakle smo dosli i da nas ponesese novi svijet. Sto nije toliko bitno ako tu gdje jesi i ostajes, dakle uspijesno si se uklopio, ali je problem kada se vratis tamo odakle si dosao. Na vlastitoj kozi sam to osjetio. Godinama sam vani, adaptirao sam se na tamo, razmisljam kao oni, a kada dodjem doma, onda sam bijela vrana, crna ovca, kako god hoces. Jednostavno, htio-ne htio, odudaram. I iako ne pripadam tamo (i nikada necu jer nemogu dobiti papire da postanem drzavljanin iako bih htio), vise se ne osjecam ni da pripadam ovdje.

"."

eh, 100kg, tako je to, ko jednom napusti svoju zemlju, primoran je da se menja prema novoj okolini kako bi opstao. tako je to. i onda brzo zaboravimo ko smo bili nekada kako bismo se sto brze adaptirali na novu sredinu. ali, meni to zvuci kao izdaja. ne svoje zemlje vec sebe same. jako mi je bitno da se sacuvam, jer nije sve sto je zapadno istovremeno i dobro. stavise, toliko toga ima. i najbolje je naci sredinu, isfiltrirati dobro iz jedne i druge kulture i biti sinteza svega pozitivnog. pa ko hoce, prihvatice nas kao takve, dvostrane, a ko nece, znaci da je ogranicen u pojimanju karaktera. bas to sto nisam odavde me cini posebnom i ne dam da mi to oduzmu. a dovoljno je zaboraviti se par dana, ili par sati i vec smo neko drugi...
pozz con dios ;)