La magie d'une journée de pluie
Nana, hvala ti sto postojis i sto si usetala u moje vreme, iz zemlje za koju nikad nisam cula, sa jezikom koji ne lici ni na jedan koji poznajem, sa sarmom i blagoscu kakve odavno nisam videla. Ipak, tako daleke, nase teritorije slice, i nemaju nista sa ovom ovde. Pricaj mi o sebi, zelim da te slusam, da se slazem sa tobom, da zaboravim da vreme postoji i da sam te srela tek danas, i da smo zajedno pokisle negde u Nici trazeci ulicu Berlioz, i tvoje razumevanje sto nisam mogla da se setim gde sam ostavila kola...toliko toga je u glavi, a istovremeno praznina, jer kad smo opusteni ne postoje barijere, um nema granicu, leti poljanama i zaustavlja se na cvetu koji najlepse mirise, i izgleda nezno mada ne odgovara pravilima lepote. I dok su reci lebdele "then the rain storm came over me...and I felt my spirit fly" a vreme je bilo upravo tako, i duh jeste leteo, rekla sam sebi "je me suis faite un ami!". Tako jednostavno, tako instiktivno, kako samo deca umeju.
Si tu me tiens bien la main, nous aurons tous les pouvoirs...
23.10.2006. u 22:14 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar