Tant qu'il bat

Jao, kako me gledas kako stradam! Znam nisi spavao celu noc, ali nada ne zna za umor. Ali to tek nije nista! Pa, ti ni ne znas kakve su slike u mojoj glavi, filmovi koji ne prestaju da se razvijaju, prosiruju i ponovo emituju! Ni ne slutis da se nocu uspavljujem sa mislju o tebi. Razmisljam na kojoj li strani spavas. Kako si pokriven. Da li su ti stopala topla i otkrivena. Ima li svetla u tvom stanu, da li si ostavio lampu upaljenu. Ili je potpuni mrak. Idem daleko u svojim mastarijama, zamisljam nas kao mlade zivotne saputnike. Pitam se da li bi mi dosadio, da li bih bila srecna pored tebe... Mislim da bi bio odlican father-to-be, jer tako si zreo, tako bleskast u isto vreme, tako svestran i poseban a sa tako jednostavnim pogledom na sve, tako mistican, tako kulturan. I tako privlacan u crnoj majci... 
I vidis dokle sam stigla, a da ti ne kazem nijednu rec? To sam ja. Nemam hrabrosti kad mi srce stvarno kuca.  

23.01.2007. u 22:49   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

Trenutno nema niti jednog komentara

Dodaj komentar