La vie d'une Francaise

Uh! 'Bem mu misa... Sad sam se smirila i mogu napisati par reci.
Znate li kako je kad ne vidite svoje npr. 6 meseci, i s vremena na vreme vam posalju slike? Vidite njih, kucu, detalje, malene kutke, i gotovo da osetite miris svog doma...
Tesko, tesko... Emotivni srcani udar.
I gde je vrhunac? Slika na kojoj je majka, cita, vidim je iz profila, nosi svoje naocare za citanje, desna ruka joj je podignuta, a izmedju prstiju je cigara... To je tako uobicajena poza za nju. Vidim njene prste, unutrasnjost dlana. Ruka koja me je odgajila... A onaj ko cita moj blog, znace da ruke za mene imaju veliki znacaj i da u glavi imam slike ruku svih osoba koje poznajem, i da to memorisem nesvesno. I eto, taj detalj, taj delic slike...
Tri- cetiri suze...i idemo dalje...

Misli na ruke kao vesnike bure,
voli svaki prst ponaosob.

nečije ruke su te nekoć povrijedile...:? ruke su tu da nježno dodiruju, da miluju i maze...potraži takve...

Gdje je Miki?

Uffffff nostalgija, ne znaš što je to dok ne odeš, a misliš da si to prerastao :)))