La vie d'une Francaise

Ne, to ne moze biti ljubav. Ne, to ne moze biti ljubav. Ne, to ne moze biti ljubav. Ne, to ne moze biti ljubav. Ne, to ne moze biti ljubav. Ne, to ne moze biti ljubav. Imala sam cast da se upoznam sa ljubavlju i pre. I to pre nije ovo sad. Toliko smo drugaciji. Na istu stav gledamo drugim ocima, razlicito tumacimo istu situaciju. Mimoilazimo se, vidis li? Ti se nikad ne trudis da zadrzis onu koju volis. Nikad ne gazis svoje dostojanstvo, nikad ne klecis na kolenima. Pa kako onda mozes znati sta je ljubav? Bez zrtvi, bez kompromisa, bez popustanja. I cudim se sebi samoj. Prvi put se desava da zavolim posle. I ne verujem sebi da je moguce. Posle 27 godina promeniti refleks. Kazes da monogo analiziram i da imam potrebu da me razuvere. Da. Tacno je to. Ali, ti, toliko drugaciji od mene, ni ne slutis zasto. Ne pomisljas da mi srce nije mirno. Ne shvatas da mi ne trebaju tvoji pokloni i da ne umem da ih primam, ne umem da im se radujem. Ljubav se ne kupuje, ni poverenje. Obecali smo jedno drugom da se nikada necemo rastati, nikada ostaviti, ali znam da je pitanje vremena i osobe koja ce to prva uciniti. Suprotnosti se privlace, neko kaze. Ali to vazi za fiziku, u ljubavi nema pravila. Moze me privuci razlicito, ali ako me \"razlicito \" ne razume, tu nema fizike, ni hemije, ni ljubavi. Rekla sam ti da cu ti napisati pismo jer mi ne uspeva da ti kazem sve u momentu kada zelim. A i sam si primetio da ne pricamo mnogo. Mislim da cu sve ipak reci jednom recenicom, ukradenom.
I'm just a girl, standing in front of a boy, asking him to love her...


Ne, to ne moze biti ljubav. Ne, to ne moze biti ljubav...

Iskreno i duboko.