La vie d'une Francaise

Nista gore, spoj problema i PMS. Stvarno sam bila lose. Ali, nicija nije gorela do zore. I hvala Bogu na tome. Odlazila da bi se vratila. I svi nesto namecu, nesto hoce, zahtevaju a ne pitaju se da li imam snage za to. Ne volim ljude koji sve gledaju sa svoje tacke i nisu u stanje da se postave drugacije, da istu situaciju razmotre sa tudjeg stanovista. Ali, i to nije fiksna stvar, na svu srecu. Trenutan period. Bad timing, kao sto smo zakljucili. Tako je to nekakav momenat kada zelim da me svi, ali doslovce svi, ostave na miru. Da me niko ne zove, i da ako se vec i cujemo da me ne pitaju za moj zivot, vec da mi govore o drugim stvarima kako na moje ne bih mislila. Ali svi bi da zabodu nos.

I najzad, svi su nestali, sve sam ih rasterala. Jedan dan samoce. Potpune, apsolutne. Jedan uzasan dan, tezak, gotovo neizdrziv. Noc. Budjenje nesto ranije nego inace. I momenat, nazvacu, prosvetljenja. Misao o tebi. Iako te guram od sebe, ti zelis da ostanes, trudis se, menjas sve kako bi mi ugodio. Postajes bolji. Tu si. Zelis da pomognes. Sve to zvuci besmisleno, ali po prvi put srce zna. Tvoja koza tako meka i topla, maleno utociste od problema. Zagrljaj kao shtit od kise. I saljem ti poruku : Je suis qu'une lâche malhonnête, complètement perdue et râtée, incapable d'agir correctement. Nema odgovora. Pomislim : pametno odigrano, u pravu si. Nudis sve sto imas tako dugo, odbacujem te bez trunke postovanja, i sad se vracam.

Nicija nije gorela do zore...

Razmisjam kako je temperatura suza idealna, gotovo utesna, te kapljice koje klize kao da miluju obraz...Ali, ne pomaze. Moram te nazvati, moram te videti, moram pronaci tvoju kozu tako meku i toplu, ona ce me utesiti, milovati, ne suze. Cinim iskorak, trazim dva sata otsustva kako bih te videla. I da. Nasla sam utehu, toplinu i mekocu. A tu su bile i suze. Ti kazes: "Bog je veliki. Svako ima svoju sansu u zivotu. Cak i najubogaljeniji se nada, ocekuje. Odbaci taj stav da je sve unapred izgubljeno, veruj u sebe..."
Pravi izbor. Kao blagoslov. Srecica.

Tek juce soba je bila tamna, tuzna, depresivna, a sad kao da je protkana zlatnim. I recenica koja u njoj lebdi i koja ce sigurno vecno ostati urezana:

T'as le droit d'être heureuse!
(imas pravo da budes srecna )

Hvala ti.

Ti si žensko i tvoje nije da filozofiraš nego skini gaće i naćuturi se da te karam

e, pacijentu...