La vie d'une Francaise

...na faxu ovde. U globalu, ok je proslo. Iako sam citav dan provela tamo ( od 8h do 19h ) gotovo da nisam umorna. Zadovoljna sam, i motivisana. Valjda to sve utice da se umor ne oseca ( osim u nogama od silnog sedenja ).
Jutros, da li sto se jos nisam dobro rasanila, mada, autoput lepo rasani, nekako nisam bila skoncentrisana. Mozda i to sto cim neko udje na fakultet u FR odmah ga "bombarduju" koje-kakvim skracenicama, izrazima koji su okamenjeni i koje svi upotrebjavaju uveliko ili se brzo uklapaju u njihovo koriscenje. Bilo mi je cak u jednom momentu smesno, jer... ma preteruju! :) Tipa, DST, devoir sur table, zasto ne prosto "devoir". Ili vrhunac BU, za bibliothèque universitaire. I puno tako tih sitnih zackoljica na koje se valja brzo privici. Jer, kad nesto nije jasno, ako se obratimo za pomoc, odgovor nam stize u kodovima koje treba razbiti. :) I jos, treba se naviknuti na skraceno hvatanje beleski, kao na maternjem...opet skracenice! :)
Fino je prosao dan. I pred smiraj, zakljucujem da sam zadovoljna jer je dan lepo ispunjen, donekle uspesan. Znam da nisam prva, ali, prija cinjenica, i nadasve, laska, da smo u drugoj zemlji i da studiramo postdiplomske na jeziku koji nije maternji, i da ne nalazimo na probleme, jednako ucestvujemo kao i "otohtoni".
A da slika bude potpuna, i da moja konstatacija da me je zivot razmazio bude opravdana - skidanje pogleda sa profesorke koja govori o didaktici pisanog u knjizevnosti i paraknjizevnosti, pogled kroz prozor...plavetnilo mora, mirna i blago najezena povrsina, beli brod i druga nijansa plave za nebo...
Voznja kuci obalom uz laganu muziku sa radija, mastarenje i sredjivanje utisaka uz mamin poziv i dobre vesti.
Ah, ponekad nam se sreca bas smesi... :)

simpa curica. :)