La vie d'une Francaise

Jer, evo ga, tu je! Osecaj. Posle toliko vremena, vratio se. Da me potseti na sebe. I na pustos koju ostavi svojim prisustvom. Ceo dan se trudim da ga ignorisem, ali evo, suze su tu. Oci i nos se crvene, obrazi su vreli i mokri...
"Posle ljubavi ostaje obicaj da se sipaju dve case, umesto jedne. Pogled konobara koji nas vise ne vidi zajedno. Posle ljubavi ostaju pesme koje su pustali na radiju."
Ostaju pokloni, reci koje lebde u vazduhu, dijalozi koje mozak besomucno ponavlja. Mesta koja smo obilazili zajedno. POsle ljubavi ostaju putovanja. Lenje nedelje provedene u krevetu. Filmovi koje smo zajedno gledali (ti, koji cesto prespavas celu projeckiju). Posle ljubavi ostaju slike. O, da, slike! na kojima se vidi zaljubljeni par. Zagrljeni. Nasmejani. U momentu kada se ljube. Posle ljubavi ostaje navika da se spremaju stvari i da se vikend provede kod tebe. Ostaje navika da je neko u toku noci tu, pored, da je topao i da mu je koza glatka. Posle ljubavi ostaju beskonacna mazenja i dugi i lagani poljupci. Ostaju poruke. Posle ljubavi ostaje i navika da ocekujem tvoj poziv kada zavrsis sa poslom. Posle ljubavi ostaje potreba da te vidim u pola noci. Ostaju sale, samo nama bitne. Posle ljubavi ostaju uspomene.
Posle ljubavi ne ostaje nista...

Poslije ljubavi dolazi nova ljubav.

... "Posle ljubavi ne ostaje nista...", doli gole memorabilije :)