Pitam se...
I sta sad? Dokle da cekam? U kom momentu treba sebi da kazem da je dosta i da mogu nastaviti uzivati u sebi i svojim svakodnevnim navikama? Zasto izgovoriti reci, ako je tek do toga da one budu izgovorene? Zar ne postoje da bi se njima preneo nekakav smisao? Ali, kako suditi o nekome koga ne poznajemo? Radi li se to uopste? Ima li smisla? Posto nema, sta je uzrok? Da li je Bugarska u pravu? Da li samo potiskujemo ono za sta znamo da je istinito? Koji je zakon funkcionisanja? Ako samoca toliko dugo vlada svime, kada je momenat da je scepamo za okovratnik i izbacimo napolje iz svog zivota? Odakle tebi ta moc da uzdrmas harmoniju tako dugo gradjenu? Zar za samo desetak minuta ti postizes takav kontraefekat? Ili moja tvrdjava nije tako postojana? Moram naci drugi materijal i ojacati bedeme...
27.04.2008. u 14:29 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
ajme koliko pitanja...ajd za pocetak ti reci što zapravo želiš
Autor: starfucker-0001 | 27.04.2008. u 14:30 | opcije
nije za javnost :) hehe, da je to tako lako...bilo bi super, onda ni blog ne bih pisala
Autor: Francaise | 27.04.2008. u 14:31 | opcije
ok...prebacimo se na pvt..;)
Autor: starfucker-0001 | 27.04.2008. u 14:32 | opcije