La vie d'une Francaise

Déracinée. Krijem se iza reci. Krijem se u drugoj zemlji. Jedinka otcepljena od korena. Ponekad je samoca tako teska, steze pluca i ne da vazduhu da prodre. Tu su ljudi, individuals. Stranci, bas kao sto sam i ja za njih. Gradimo iluziju zajedno. Iluzija je neophodna za prezent. Praznici stvaljaju akcenat mnogo jaci nego uobicajeno. Zelja za pripadanjem, negde, nekome. Zelja za konstrukcijom. I istovrmeneo za autoconservation. Zelja za domom. Ali, kako? Potrebni su mi cuvari vremena nekadasnjeg, bica koje je postojalo a koje se sad menja. A ako cuvari nisu tu, rizik od pogresnog pravca je tu. Svedoci mog postojanja, zastitnici moje autenticnosti. I sve nema bas mnogo smisla. Tendresse attentive ne dolazi ni iz jednog pravca. Vrtoglavi krugovi i vreme koje prolazi munjevito... Osvrt u nazad? Ja sad i ja uskoro su dva bica. Stranac je sanjalica koja vodi ljubav sa otsustvom, nedostatkom, un déprimé exquis...

Malo iluzije nije loša stvar. Ako te ponese onamo gdje te previše stvarnosti ne bi. A ako ne, ipak smo probali. :-)

Neloše. :-)
I Đole je papak. :-p

vazduh,prezent...akcent..otcepljena od korena..za početak prestani s prenemaganjem i pročitaj barem dnevne novine...