Prozirna proza

Bistreći um jutarnjom šetnjom sa psom na hladnom zimskom zraku, prošao sam pored školske zgrade. Naviknut na buku koja obično dopire iz nje, nisam odmah shvatio zašto mi se sve čini nekako drugačije dok nisam svrnuo pogled na prozor jedne od učiona. Svjetlo je bilo ugašeno, u tihoj tami iza stakla nazirale su se puste klupe i ploča. Nije bilo glasa učiteljice koja nešto objašnjava djeci, nije bilo njihovog hihota, nitko nije pjevao na drugome katu, niti pokušavao uloviti "Tri etide" na pianinu. Nitko nije urlao ispred nje, a bilo je 10 sati - taman je vrijeme odmora. Sve je bilo pusto i tiho. Bila je to samo jedna obična zgrada koju su zimski praznici ostavili bez života. Obični zidovi, prozori i vrata. I niš drugo. Za koji dan kada se vrate iritantni tinejđeri u njenu utrobu postati će to ponovno škola.
Često tako sretnemo i neke ljude iz kojih je život otišao na praznike nekamo. Imaju formu, imaju sve vanjske karakteristike čovjeka ali iz njihovih očiju ne mašu vesele ručice i ne čuje se vesela vriska oko njih. Ako ih upitaš zašto je tako, samo ti sneni domar na ulazu odgovori : Ma, problemi! - i vrati se natrag u svoju sobicu paleći cigaretu dok provlači prste kroz kosu gledajući sjetno u pod. Kod nekih su samo praznici u pitanju pa nikoga nema unutra, čekaju neke nove učenike ili ljubavi da ponovno živnu, a kod nekih je bogami opustilo cijelo okolno selo pa više nema đaka, niti će ih više ikada biti.
Kroz neko vrijeme tugovanja, od kiše ili suza, urušiti će im se i krov, a vrata će postati sve škripavija i sve teže se otvarati. Namještaj unutra će nagristi crvići brige i larve tuge. Vjetar koji kroz razbijene prozore donosi smijeh djece odnekuda, neće ih omesti u propadanju.

ma je... uvijek će biti škole za žive. ne brigaj.

Plove u tisini neke davne misli
vracaju me danima kad sam bio dete
i divio se beskrajno cudesnim zvucima
njene mlade duse

Devojka je svirala najlepsu etidu
danima u tamnoj sobi za klavirom
u zanosu te muzike prolece prodje
tuzna jesen dodje

Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo
i zamisljao je kako poljem sama ide
Lice joj bledo a tanak joj struk
u travi je na mom dlanu zaspala

Bila su dobra vremena dok sam tajno voleo
dok sam svaku rec iz njenih usta zedno pio
Noci u radu a dani u snu
u sobi za klavirom sedim sam bez nje
u sobi za klavirom sedim sam bez nje

tratinčice ...uz zvuke Etide DJ cimica feat. Korni grupa ... odgovaram ti da ne brinem ... sam primjetim tu i tamo ... ali ne brinem ... :))

Ponekad dobro dođe malo dići galamu, tak da te opustjele duše ipak na vrijeme poduzmu sanaciju :-))

Nemoj biti sama, nemoj biti sama
Nemoj biti sama kad je rock galama
Nemoj biti sama, nemoj biti sama
Nemoj biti sama kad je rock galama ..

Floooreeees!Flooooreeeees!
Flores para los mueeeertoooos!!!

:) bit će ovdje još pravi tulum, vidim ja ... DJ-a imamo ... ko će cugu organizirat ??

Bistriš um "jutarnjom" šetnjom u 10 h....a, kaj je radil tvoj domar za to vrijeme?

ložio centralno ... :)

izvrsno si ovo napisao :)

hvala, hvala ... :)

Sva sreća da se ne griješ na plin

to samo pod dekicom dok spavam ... he he ... :))

Ak si pod dekicom sam, ondak je to vredu, al ak je još netko (osim psa, jer to je već zlostavljanje životinja), ondak je to perverzija.

gle .. nisam ja rus da rezonski kontroliram ventile ... :)

Kribo, Kribo, jeli ti to mene viđaš?

neki ljudi valjda vole svoje propadanje

a neki prolaznik pomisli...blažena tišina..šteta što kratko traje:)

Otkad ne šetam pored škole, smršavio sam u struku preko 10 inacha, dobio boju na trbuju, a i zulufi su mi ko u DelPiera i to Alessandra, i to nije sve, od kad sam te stavio na popis omiljenih i dragih prijatelja ojačao sam iznutra te manje pričam, a to ne znači da sam pametan, nego razmišljam kako opisati "Ždrebčevu krv - kvalitetno stolno vino".

Dragi faraone, da ne kažem kumeče, jabuko sa grane, ananase na sniženju u Konzumu! Drago mi je da promišljaš i pritom gubiš na kilaži te nedvojbeno dobivaš na šarmu! Dođi jedan dan s onim svojim natapiranim modnim cuckom da prošećemo i prisjetimo se starih vojničkih dana uz porciju sataraša i hladetine ko u dane (inspektor) rane mladosti. Pit ćemo Kratošiju i pucat iz trofejnih kubura u ritmu tam tama kroz noć ... :)

kako dobra usporedba! :)
...eto vidiš, i kak da te se onda ne sjetim, ha? :))

Svaka čast!

Točno si opisao kako se već duže osjećam...kao ta prazna škola. Crvići nagrizaju, kiše padaju. Nadam se ipak, da će ostati nešto.

Stvarno lijepo.

hvala ti ...

u mojoj školi uvek ima par učenika. jedino kaj ne pohađaju isti razred. no ak mi oni odu na ferje. mislim se. ha, došle buju čistačice. :-)