Images and words
Jos nije kraj. O, ne. Mozda smo daleko od njega... Toliko jos sekundi imamo pred sobom. Pokusaj da ih dodirnes, pazljivo, polako. Dragocene su. Krenimo kao da proslost ne postoji, kao da je nikad nije ni bilo, kao da u nama ne postoji nijedan trag njenog prisustva. Zamisli dan. Kako zelis. Ali, bez negacije. Neka osmeh bude! Ne onaj iskrivljeni tik, vec onaj osecaj koji lici na toplinu koja otapa hladno mesto. Lagano, u milisekundama. Hodaj sporije. Primeti detalje. Dodiruj ih, slusaj, posmatraj, divi se. O, da. Mastaj. Lezi na tlo: pesak, kamenje, travu, zemju. Gledaj oblake. Malo vetra ih pomera. Transformacije, jedinjenja, novi oblici. Dotakni ih. Zagnjuri prste u njih, cele sake, oseti. Lagano. Udahni polako ali duboko. Celim plucima. Ne zadrzavaj vazduh i izdahni. Polako, lagano, polako, lagano, nezno, neznije, gotovo ovlas...Tu je?
29.06.2009. u 23:34 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Ko da ideš na izvršenje smrtne kazne. Ali lijepo je.
Autor: blabla1711 | 29.06.2009. u 23:43 | opcije
joj! :) nije smrtna kazna! naopako. :)
Autor: Francaise | 29.06.2009. u 23:44 | opcije
si se vrnula doma ili si još u francuskoj?
Autor: musko61616 | 29.06.2009. u 23:59 | opcije
jos u franciji. :)
Autor: Francaise | 30.06.2009. u 0:05 | opcije