Prozirna proza

Ni sam više nije bio siguran kada mu je točno na ramena sletjela tuga i počela ga grbiti. Samo je jednoga dana poput vrane zarila pandžice u sivu tkaninu njegova kaputa, krilima ga malo očešala po uhu (samo da se najavi) i sjela mu tik do glave, kljucajuć mu kljunom u sljepoočnicu lagano ali neumorno. Sjećao se samo balkona, tako nešto ...
Ponekada bi mu bilo čak i drago da je nosi tako uokolo sa sobom jer se često znalo dogoditi da mu se ljudi miču npr. u pošti ili u nekom drugom redu. Svi su vidjeli njegovu vranu, a čovjek koji tako nosi vranu uokolo spreman je na sve - sigurno su mislili. I puštali ga da obavi svoje bez puno zadržavanja. "Čudan mu je pogled! Jeste ga vidjeli?" - šaputali bi dok je izlazio. To su bile, ajmo reć, prednosti toga što ju je neprestano nosio okolo i hranio je svakodnevno svojim mislima. Druga strana medalje bila je nešto tamnijeg sjaja.
Kada bi god pokušao u društvu reći neku dosjetku ili nekome vedro odgovoriti na pitanje, vrana bi ga, čas prije nego li će misao izaći, kljucnula u sljepoočnicu ili ga štipnula za uho, pa bi ili odustao ili rekao nešto sasvim drugo od onoga što je namjeravao, a što bi njoj pasalo čuti. Neki puta bi se jednostavno samo, i prije nego se on upusti s nekim u konverzaciju, pokakila po njegovim leđima. I premda se hranila isključivo njegovim mislima, nakon što bi te iste misli prošle kroz probavni trakt tuge, nisu više bile podnošljive ni oku ni nosu. Složiti ćete se da je teško započeti išta kada si tako posran pa nakon nekog vremena više nije ni izlazio.
Sjedio bi satima na trosjedu kod kuće, sam sa svojom vranom i uživao dok mu je kljunom tetošila potiljak i lagano ga grepkala po vratu nogicama. Znao je da je tako barem siguran od toga da mu neka gora ptičurina ne sleti na glavu. Samo mora biti strpljiv i uloviti njen trenutak nepažnje, pa kada okrene glavu ili odleti do ogledala, da se proba sjetiti zašto je uopće došla. Kada god bi se pokušavao prisjetiti dok je ona bila na ramenu, zabila bi mu kljun pravo u uho i to je bilo stvarno bolno. Shvatio je da ako dokuči kako je i zašto došla da će ju ta misao otjerati.
Jedne kišne večeri napokon se odvažio. Otišao je do balkona i stajao na kiši neko vrijeme. Već je bio sasvim mokar kada se vrana stresla i pobjegla natrag na toplo da ga pričeka. Evo prilike! - pomislio je. Gledao je nemirnim pogledom zgrade u daljini, stabla, svjetla, oblake kako putuju, ptice. NIŠTA! Baš ništa mu nije govorilo zašto je tuga došla na njegovo rame i terorizirala ga. Posljednjom nadom se sagnuo da pogleda preko ograde. Sa zadnjim naporom je zaškiljio da bolje vidi u mraku i tamo je u grmlju, tik uz zid ugledao ispuhani balon u obliku Spužva Boba. Spužva se povio po trnovitim granama i tako se nekako uhvatio da mu je taman tamo gdje mu se nalazilo spužvasto srce, kiša napravila mali bazenčić u kojem se praćakao vrabac.
Kada se vratio u sobu vrane više nije bilo. Tek jedno pero je ležalo na jastuku. Navlaženim kažiprstom podigao ga je u zrak, u visinu nosa, pogledao ga sa smješkom i otpuhnuo. 
 

Joj, Kribo, tak te je lijepo opet čitati! :-))))))))) Ma, ti si mi sad pravi desert poslije ručka.

o hvala :)

Lijepo...

I tako Kribo, saznali smo da je razlog tvoga izbivanja bila... vrana, a nadali se nečem doista lijepom

dobro da sam stigla....dok si još na prvoj stranici...nikada te nisam čitala...samo da ti kažem: Javi čovjeku...vrana je sletjela na moje rame.

Ma bacila_ sasvim si u krivu! Pa ja nemam ni balkon! A vrane s ramena tjeram vrteći nunčake do iznemoglosti, što najsrdačnije preporučam i tebi guantanamero... :)

KRIBOSLAAAAAV! idem to sad c/p, pa povećat na neki čitljivi font, i onda ti velim kakvo mi je. :)

Ma isprepada me, već sam pomislila daš se strmeknut. Nego, daj ti nama reci što bi s onom ružnih nožnih prsiju?

Ništa brate ... izmišljen lik ... :)

tekst je zaista odličan, odličniji nego što bi ovdje bilo za očekivati..no, jesi li zaista imao posla s nekom tko na nožnim prstima ima prsa? (bljak)..da ima prsa na guzi, ok..shvatljivo..i opravdano.

Ma čuj? I neka je! Onako gadne prste nosat... grozno.

hehe. ma da. je.

jašta ... jašta ... što prste, što prsa ... a jeste vrckavi ...

vala jest. kobe tai i askezi i što mi napriča, ne bi čoek verovo..uzdravlje i uživaj i dođi češće. :))

Žao mi je kaj jutros nisam namazala oči vodootpornim mejkapom... Ipak...dobro je da si otpuhnuo perce :*