I tako...
Nije nikakva lekcija potrebna, u pitanju je menjanje stava.
Relativiziranje svega i jedno globalno opustanje gde rec "fatalno" ne postoji, niti ce ikada poceti sa postojanjem. Ne postoje tacke, sve su zarezi i nastavci...
Ali, zivot je tu ne samo kako bismo upoznali druge. Sve te transformacije tokom godina cine da je buducnost nezamisliva i gotovo nemoguca, jer ne znamo sta cemo postati. U kakvu cemo sad osobu izrasti. I to je ono sto je zanimljivo. Nestalnost. Promena. Nema monotonije. Ipak, nekakva osnova ostaje i mora postojati. Kao stablo drveta a transformacije su grane.
I nema garancija! O, ne. I sve postaje jedna vecita adaptacija. Na sve i pre svega na nas same. Ja sam ja, ali ja sam i moje okolnosti. Stablo i grane.
I pitanje koje se uvek provlaci i koje je sveprisutno: kako znati pronaci kod? A odgovor nije lak. Iako moguc. Princip magneta. Ne magnetnih polova. Nije lak, jer je prirodan. Jer sve lezi u smeni. I jedino tako je dobro, zato sto je jedino tako i moguce.
A sreca neka tinja dugo u srcu i neka se nikada ne ugasi...
03.03.2010. u 14:05 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar