Prozirna proza

Tu momačku slavili smo kod frenda u kući i stvari su se odvijale, više-manje, svojim tokom kako je i red. Nakon cjelodnevnog roštiljanja i cuge, oko 10 navečer nekoliko ih je bilo pristojno pijano, dvojica su već spavala (zašarani crnim markerom, naravno), a nas par bolje baždarenih smo smišljali koju igru da igramo, a u kojoj se za kaznu mora eksat što više žestica.

Brainstorming o načinu na koji da napravimo braindamage prekinuo je Keba, iz skupine pristojno pijanih, koji se tak pijan počeo maziti sa štokom od vrata i šaputati mu prostote na onaj dio brave koji je zašarafljen u štok. Nakon što smo to vidjeli, postojala je samo jedna dilema: da zovemo striptizetu ili kurvu?

„Bolje striptizetu“- rekao je Zoki i odmah obrazložio.

„Striptizete znaju plesat, a znaju se i jebat ako ti se baš hoće, a kurve samo znaju ovaj drugi dio.“ (koji se ne radi sa zvijezdama u prime time-u na TV-u, jelte)

Kako nitko od nas i inače nije imao iskustava s kurvama, odlučili smo se za striptizetu jer nju možda nećemo morat jebat, a i sami smo skloni plesu. Tu greške nije trebalo biti.

Traženje po oglasniku smo prepustili Zokiju pošto on ima najviše iskustva s obzirom da je na njuškalu kupio kotao za rakiju pred nepunih mjesec dana, a to što je jednom na sličan način kupio i „labradora“ iz vrhunskog legla koji je u odrasloj dobi više ličio na vijetnamsko prase nego na psa, smatrali smo statističkom pogreškom. Tko kupuje preko oglasnika taj i griješi.

Zoki je sredio Silviju. Dolazi za pol čuke.

Da se nešto čudno događa, shvatili smo oko pola 12 kada je cuga u čašama počela podrhtavati ko u jurskom parku. Luster se ljuljao, a sobu je ispunila nervoza iščekivanja. Kada je Silvija pozvonila na vratima nekoliko trenutaka kasnije, samo što nismo vrisnuli. Zoki je pojurio prema vratima i kada ih je otvorio ugledali smo Silviju. Ćelavi „čuvar“ se iz nje nije ni vidio, a iskreno, nismo ni kužili koji će joj kurac.

„Bob Sapp, bog te jebo!“ – šapnuo mi je Keba na uho, a onda smo hihotajući pogledali prema Silviji u strahu da nas možda nije čula.

Enivej, Silvija stavila svoju mjuzu i počela s poslom. Roba leti na sve strane, a oni kojima nije smetala ideja da Bob Sapp ima sisu, počeli su se primicati sve bliže i pipkat ju sramežljivo.

Ja fino zasjeo na neki stakleni stol u čošku i pijem cugu, gledam taj nadrealni prizor u kojem muškarci maze ženu jaču od sebe i smijem se u sebi da me Silvija ne skuži. Ali skužila je.

„Šta je? Ti se sramiš?“ – pitala me nježnim baritonom i prije nego sam se snašao, sjela mi u krilo.

„ZVEK! CANGR! DOING!“ – pukla je staklena ploča ispod mene dok si reko keks i dupe mi je upalo u metalni okvir na kojem je ploča stajala. Komad stakla zabio mi se u leđa.

„Sorry, jebote! Jesi okej?“ – pita Silvija, a ja sam fakat mislio da jesam pa sam i rekao da jesam.

Ali kurac, nakon par minuta krv mi je natopila prvi ručnik kojim sam htio sanirati ozljedu, a onda i drugi. Nakon što mi se počelo mutit pred očima, pala je odluka da idemo na hitnu.

Vozio me Pipi u svom crnom BMW-u jer je najbrži. Ćelav on, ćelav ja, škripa guma ispred hitne na Sv. Duhu, crni BMW ja izlećem sav krvav. Sestra gleda i neće otvorit vrata.

„Da zovemo prvo policiju?“ – viče ona iznutra.

„Zašto?“ - u glas vičemo mi izvana.

„Ko vas je potegnuo nožem“ – opet ona iznutra.

„Nije nitko propao sam kroz neki stakleni stol.“ – govorim ja i ne navodim pod kojim okolnostima.

„Čekajte, zvat ću kirurga. A koliko ste iskrvarili?“

Na moj odgovor da sam iskrvario dva ručnika, samo je odmahnula rukom i otišla.

Dolazi lik, raščupan, nadrkan, oči crvene ko da je vario iza bolnice nekaj. Ne znaš jel pijaniji on ili mi.

„KAAAAJE BILOOO? DA VIDIM!“ – rikne.

Ja dižem košulju, okrećem se, pokazujem.

„Sva sreća pa si potfutran“ – veli on.

„ Mogel si bez bubrega ostati.“

„Sigurno si pio pa ti neću anesteziju davati. Bumo to ovak. Okej?“

„Okej!“

Polegnuo me na stol i počeo vadit igle i konac zeleni, pjevuši.

Kada je zabio iglu, začudio sam se kako me ništa zapravo ne boli i odahnuo jer sam mislio da će bit jebenije. A onda je počeo zatezat čvor. Zatezao ga je i izbacio jezik preko čupave brade ko da šiva opanak.

„Aaaaaaa u p…“ – vičem ja.

„Ahaaaa“ – odgovara on i štepa dalje.

I tako dvanaest puta.

Kad je bilo gotovo rekao sam Pipiju da me vozi doma, a on se u međuvremenu otrijeznio i počeo kukat kako sam mu zakrvario cijeli auto.

„Bit ću sutra glavni u autopraoni“ - kaže on i ta ga misao umiri i navuče mu smiješak na usta.

Vozili smo se u tišini prema Gorici, svjetla su promicala mimo nas, grijanje je puhalo, a ja sam lagano padao u nesvijest…

„Koja mrga od žene“ – rekao je Pipi i pogledao me.

Mislio je da spavam pa je zašutio i stisnuo gas.

„Striptizilla“ – rekao je sam sebi i zahihotao se…

Mala žena, mali problem, velika žena, veliki problem! :) Bilo kako bilo, super te ponovo čitati! :))

O ! Booo ! :) Hvala ti ...

:)) i jel ostavila broj:)?

je ... 12 ... :)

aj dobro, za jedan je profulala bubreg:)

nema veze ... izgledam opasnije na plaži .. to je okej ... :)

Ufff, krvava priča! :-))))))))))))))

he he ... itekako ... :)))

eto, kak jedna nježna ženica može stvoriti neplanirane probleme :)))
(a da ti malo češće zalutaš na blog, ha?) ;)

he he ... a pa nije ovo jedini blog na svijetu ... :)) a i ...psst ... lijen sam malo ... :)

vidi dragi Blože ko nam se vratio , a ja ga htjela izbacit iz pračenih:-)))

Sad idem čitat ...