HIPOKRIZIJA

sam otkrila pjesnika (za pisca znam) u sebi! i to me zabavlja, pače raduje. šetam s pesom ili ujutro dojdem na posel i padne mi neka misao na um. sjednem i zapišem...kostur. a onda doradim i nabacim pomalo i mesa! mi krvna grupa 0 volimo meso! iako sam oduvijek voljela pisati, voljela bih da imam i mogu i to podijeilti s nekim. da me netko ččita, da me razumije, da razmijeni samnom? avaj...pustinja! no, kažu da i tamo ima života, cvijeća...jedino kaj dugo moram čekat prvu kišu? kažu da onda bude fešta tamo u nigeriji (bušmani) kada padne kiša. skupljaju crve koji samo tada nakon kiše izmigolje i onda naprave slavlje u selu! svi jedu i peku te proteine! čak i europljani. eto, nije loše ponekad otićć na dobru kaavu. ako ništa, upoznaš nigerijske crve!
i nadalje sam pri kavi u ovo doba!

al izgleda kao i drugdje u životu, ja ne radujem njih! jer mi vodenjaci smo ispred svog vremena...mi stanujemo u kući od sutra i nas uglavnom ljudi ne razumiju ili nas pogrešno razumiju...i stoga stalno ispadamo crne ofce...a u stvari samo smo tamo gdje ćete vi tek doći!

btw slike muškaraca koje se vrte na naslovnici su najbaže rečeno..užas? akrap do akrapa. o statusu (gdje i s kim žive) i ne daj bože koliko zarađuju i kaj rade u žviotu, ajme majko! javi se tako meni neki lik koji ima penziju 2 tisuće kn i živi u sl. brodu...i još daje 500 kn za uzdržavanje sina! al kaže on meni, nije njemu problem doć u zagreb! al ja bih baš u ...slavonski brod!!

samo pijem kavu i zabavljam samu sebe! dugo već me nitko nije zabavio. moj ex je imao tu žicu..znao me nasmijat! a to volim kad je netko duhovit i kad me nasmije. jer i sama sam takva. al dugo već nemam koga nasmijavat....osim sebe! svojom tugom

ima još! javi mi se danas jedan lik, 1,70 cm visok, a težak 100 kg....pa ja onak drito...ssorry, volim visoke dečke! jesam li ja bezobrazna? ne, samo iskrena. no kako u ovoj državi, društvu na brdovitom balkanu istina i iskrenost nisu na cijeni...jebeš mene! tko mi je kriv kaj još mogu svašta, kaj imam solidan život i kaj ne trebam nekog za brisat pod, za šarafanje ili za txi sužbu. trebam čovjeka koji će me voljeti i pripadati, kojem ja želim dati sve...i sebe i sve svoje što ide uz mene (moje mane, moje ljepote, moje suze, moj drhtaj)...al jok! to nikome ne treba a meni ne trebaju oni koji mene ne trebaju!

i nadalje imam peet poruka iako svaki dan obrišem još toliko! eto, sad imam i 5 komentara (iako se brojka pet piše slovima a ne brojkom)...al kome je to bitno? kome je uopće bitno znanje, razumijevanje, ljubav, potreba čovjeka za čovjekom? o da, tako trebam čovjeka!