HIPOKRIZIJA

Sjedim jednog od ovih dana onkraj jednog zege bazena, čekajući da osušim tijelo (ne i badić jer se uredno presvlačim) i pričam sa svojom frendicom. To smo već više od 40 godina! Ujedno i dvostruke kume propalih brakova i vodenjačice, s tim da je ona i dvostruka vodenjačica, pa nije nit čudo što nas prijateljstvo veže tolike godine. Otpravila ona svog sinka jedinka, otpravila i ja svoje kćeri i reklo bi se uživamo obje u zasluženoj mirovini. Posrećilo se njoj pa i meni, obje imamo pristojnu mirovinu a dobile smo i pozamašne otpremnine. Reklo bi se, kaj nam fali? Hm...uglavnom ništa! Ali da bi to čovjek znao, mora imati i neke želje? Jer, ako želiš i to onda i ostvaruješ (bar u pokušaju) onda niti ne znaš kaj ti fali! Ona je za razliku od mene, otkad je zarana ostala bez muža (dok je još imala dijete na sisi) i osjetila kaj znači udarac u životu kad te muž vara i još k tome napravi dijete drugoj ženi, otada bila cijeli život solo! Ponekad stvarno mislim da žene s razlogom imaju tu neku mržnju i netrpeljivost prema muškom rodu, nakon što dožive traume. Nikad nije imala nikog, čak niti pod razno! Često smo o tome pričale, ja pripisivala to njezinom životnom razočaranju i dvostrukom vodenjaku (poznato je da mi vodenjaci baš i nismo neka emocionalna bića) ali ona je ostajala nepokolebljiva u svojoj samoći! Ja pak, bila sam prečesto i uglavnom stalno u nekim brakovima, vezama i turbulentnim odnosima. Ona se ne jednom znala našaliti glede mene, pa neki dan smo se čule pa si rekla da prekidaš, a danas mi kažeš da se udaješ za njega! Ha ha...tako je to kad voliš (ili kad si ovisan)? No, da ne duljim o tome što je i kako bilo, već da krenem u sadašnjost. I tako nas dvije pričamo o životu, strasti...ne onoj sexualnoj već onoj životnoj! Pa ja pričam o tome kak sam opet neki dan kupila par krpica...iako su puni ormari. Pa pričam kak sam bila vani na čagi do 2 ure i iznemogla od čage, pa pričamo kak sam bila neki dan na kavi....etc etc...pričamo i o njoj...ali u jednom trenutku ja zastanem u upitam ju: daj mi reci, kaj bi ti željela? Jer, njoj je sve bez veze...ne zanima ju fina klopica, ne zanimaju ju krpice, ne zanimaju ju izlasci, kino, izleti....pa sam ju na koncu upitala: imaš li ti ikoju želju...? da si npr priuštiš neku životnu avanturu...događaj za kojim težiš? Nema toga što želim, kaže ona! Ja ju pogledam i osvijestim joj njezinu konstataciju...da ništa ne želi, da ju ništa ne raduje, ne ushićuje! Gledajući se tako i šuteći, u njezinom oku se pojavila suza a objašnjenje bje da je život nije mazio, da joj je bilo teško etc etc. Ali, rekoh, pa već si skoro 20 let solo (ona nije školovala sinka) pa zakaj si sada ne priuštiš nekaj kaj te veseli? Muk! Prešla sam na drugu temu ali još dugo mi je taj dan pred očima bio njezin drhtavi glas i suza u oku jer je shvatila da odrađuje život, otaljava ga...živi bez da živi! Jer, život bez strasti, želje kao da nit nije! Ne moramo svi imati istu strast, ne moramo svi na isti način bježati od samih sebe...neki u drogu, neki u alkohol, neki u bjesomučni rad, neki u avanture i brze krevetne veze, neki u zgrtanje materijalnih dobara...Ali, osim strasti bijega postoji i ona druga, strast radosti, doživljaja, želje i ispunjenja. Čak i dobrota prema drugome može biti strast i želja da pomognemo iako nažalost obično ne bude uzvraćeno, dapače...osjećamo se iskorišteni! Ne mislim da sam ja bolja i da više vrijedi moj život koji je ispunjen strašću još uvijek, ali nekako ne mogu zamisliti život bez tih malih sladostrašća kojima se odajem svaki dan...bilo u šopingu, plesu, finoj papici, čestoj kafici u kafiću s frendovima, užitku sexa, dodirima, putovanju ili odlasku makar na jedan dan...želji za suvislim razgovorima koji mogu biti gotovo jednaki sexualnom orgazmu! Onak, kad se osjećaš posve ispunjenim i sretnim samo zato što si s nekim razmijenio pregršt riječi koje nisu samo isprazne fraze! Kada čovjek zamre sa svim svojim željama, (a s godinama to je gotovo pa uobičajeno kod većine ljudi)...ili je budha ili nesretan čovjek! Često ljudi nisu niti svjesni koliko su prazni i koliko se trebaju napuniti! Nisam budha al nisam niti nesretna! Rekla bih, nekako sam s godinama došla do prave mjere stvari! Garnirani red...svačega, pa malo ničega, pa opet nečega...hm....volim lazanje!

p.s. ovo je fotka koju sam neku večer ufatila u šetnji i cugi, na štrosu i a.g. matošu, događanjima ovih dana u zagrebu. ljetno kino gradec i gornjogradska gimnazija u koju su hodočastile obje moje kćeri i pok. drugi suprug! volim zagreb ljeti, osobito jutra i večeri, kada i grad zamre i ima svuda dovoljno parkinga, mjesta u kafićima, dućanima...a gornji grad i večeri na njem postanu prava fešta! tu ljubav prema gornjem gradu usadio mi je nekoć davno moj pok. suprug, zagrepčanec i zahvalna sam mu na tome...odveo me u svaki kutak njegove mladosti i moje zrelosti!

Link

jednu od prednosti "imanja" svog čovjeka shvatila sam i danas! gumi defekt nije neki problem, osim ak je nedjelja a sutra neradni ponedjeljak! a ja nisam baš vješta s čenđanjem gume? nekoj jako, jako davno mislim da sam to i učinila uz mušku asistenciju ali danas se ne bih usudila. i jednom, ne tako davno, nonšalantno sam, kad mi se to dogodilo pozvala HAK, jer sam tada imala iskaznicu. došli dečki, u tili čas to zmenjali i sve super! ja samo potpisala račun al sam bacila pogled i vidjela cifru od cca tisuću kn...i ostala paf? nisam mogla vjerovat da toliko košta muška ruka? danas sam bez HAK-a a i bez muške ruke. možda se sutra i pojavi koja kad ja progutam svoj ponos i zamolim nekog za uslugu? eto, tako je to kad si slobodna i suverena žena...slobodna si ne samo od osoba već i od...auta! dva dana pješačenja!

btw u petak smo mladenka i ja proslavile djevojačko veče! istina, nije bilo stripera al je bilo hot mjuze (u prilogu)! još samo da ufatim buket?

Sara:-)))
Ovim opisima života tvoje prijateljice.....Zagreba onog Zagreba koji ja volim...vratila si me u predivne dane kada sam svaku večer putovala u Zg na Gornji grad u šetnje...u Arku smo otišli na kavu ....u Žirafu na kolače.....nezaboravno.
No...trebala si bar pokušati promijeniti taj kotač....pa ako ne ide...napraviti to kaj vec jesi ili budeš.No...nekako sam sigurna da bi uspjela i bila jako zadovoljna.
Tvoju prijateljicu razumijem u potpunosti.

drago mi je da ti ovaj zapis budi uspomene na zagreb! a još mi je draže da je moj gumi defekt prošlost! auto u voznom stanju, guma ne pušta...a dragi frend (onaj iz prethodnog zapisa) ne samo da ima dobro poprsje neg je eto i čovjek kad treba! ponekad se pitam, mora da sam i ja dobra prema ljudima kad mi ljudi dobrotom vraćaju? kakogod, uoči dana domovinske zahvalnosti, zahvalna sam! životu, ljepoti, dobroti...jednom rječju radujem se živima a ne mrtvima! svojim životom upravo najviše nagrađujemo mrtve i njihovu smrt! na koncu, samo smo u prolazu odavdje do vječnosti! neki ostave traga više u jednoj nano sekundi nego li neki stoljećima...bili smo što god da jesmo...jesmo što god smo bili...ali i neće nas biti!