HIPOKRIZIJA

Kad ti nije bitno niti koji je dan... A kažu, nedjelja je! I kaj je bitno kad ti sjediš a do nogu ti leže dva psa? Ma da, bitno je da ja to ne mogu sad ovog časa ovjekovječio i prenijeti ovdje... Jer... Bitno postaje nebitno onda kad čovjeka nema? A nema ga kad je npr na odmoru! Još samo da otklonimo zujalicu kaj mi stalno zvrnda? Al danas dobivam svoju sobu i ne bum više spavala s frendaicom u bračnom krevetu! Bogme u ovim ljetima kad ne razaznajem muško od ženskog... To može bit opako? Iako sam sad riješila jedan test sa psima i kažu da sam jako mlada u duši?

dobro jutroo

Bok i jutro dobro raky...ovaj tvoj kraj ima neku moć... Miris mora... Bora...jutra u ponistri...ma lupeta. .. Znaš ono kad ti duša pjeva i leti Al nemaš pojma kaj, zakaj... Samo se pustiš!

danas nije moj red za kuhanje tak da mogu malo lamentirat na temu...ljudske gluposti!

ili je to ipak jad i jal? jer, iako sam godinama pokušavala u raznim prilikama (i neprilici, jer sam jednog takvog voljela 20 let) razumjeti, pače pomoći, invalidnim osobama smatrajući ih sebi ravnima, nisam baš uspijevala? oni uglavnom (nisam upoznala niti jednu hendikepiranu osobu koja je iznimka) u pravilu svoj nedostatak tj. invalidnost pokušavaju pretvoriti u prednost pa bildaju ego i pumpajući svoje samopouzdanje u stvari postaju zločesti ljudi! braneći se, oni napadaju a da ih u suštini nitko niti napada niti osuđuje! imam razumijevanja za takvo njihovo ponašanje, al kad pređe granicu moje egzistencije, onda reagiram. kao sebi ravnima, nemam milosti, nemam obzira prema njihovom hendikepu, jer upravo dotični hendikep ih tjera da budu nesnosni! ok, možda ja nemam takve empatije za invalidne osobe, ali kaj nije ispravan odnos da ih tretiramo kao sebi ravnima? zanimljivi su oni, kad im paše, onda se ponašaju kao da su ravnopravni...prva bira sobu, krevet, ormarić...jer je slabija i ima prednost predamnom! a onda opet, ponašaju se kao pravi teroristi...oni si najpametniji najbolje znaju, oni uvijek imaju primjedbu kako i što činimo...ajme, naslušala sam se i nagledala toga kroz ovaj moj dugogodišnji život s henidkepiranim ljudima! zašto oni moraju biti "nadljudi" da bi bili ljudi? to mi nikad nije bilo jasno. kako sam bivala starija sve sam manje bila tolerantna takvim tiranima...pa sam odjebala pok. muža....pa neke frendove...pa ću valjda i ovu "frendicu"? neki ljudi mi nikak nemreju oprostit kaj sam im i kad sam im bila šefica? već sam jednom pobrala jezikovu juhu takvog druženja, al izgleda da se čovjek uči dok je živ! eto toliko...pogled bolji, ovaj put s prvog kada...palme, borova šuma....ovo kaj pišem su ionako trice i kučine! kak se ono veli, besposlen pop i jariče krsti...tak i ja! izmišljam probleme...a u stvari ih nema, jer sve je to u vlastitoj glavi koliko nekog ili nešto dož
ivljavamo?

Kad se ne skrivaš od nikog pa ni od sebe tada pogled na pomalo skriveni mjes jednako oduševljava kao i ne skriveno sunce danas! Zašto se čovjek boji svoje golotinji kad upravo kad je nag je najviše čovjek! Što više ljudi pismu za rekvizitima (čitaj:štakama) to su veći bigalji! Ali... Ja priznajem kad ne mogu i ne znam hodati... Kad pužem... Jer time smo i počeli... Puzanjem! A gle nas sada kako se činimo velikima?