HIPOKRIZIJA

čitam jutros slovkov blog tj index i to malo govno i doista, svijet je postao tako tužno i jadno mjesto u kojem ljudski život ne znači ništa! a ovih dana sam nekako i posve zaključila kako su muškarci /generalno, ne i pojedinačno/ u šupku! jer, kad ih žena ostavi (bilo da umre ili ode iz bračnog života) oni dožive potpuni brodolom i fijasko? mali dio njih se pridigne i nastavi normalan samostalan život! većina, nažalost, potone. u kaljužu ne samo emotivnu već i onu stvarnu. to je i znanstveno istraživanje dokazalo, nakon razvoda žene se lakše prilagode i uhvate u koštac sa životom nego li muškarci. koliko sam se samo muških stanova i kuća nagledala koji su više ličili na svinjac nego li na dom? najveća je grehota kaj su neki imali stvarno krasan plejs (sređenu kuću ili stan, neki gotovo u centru grada, vidiš da je nekoć to bilo fensi mjesto za suživot) koji se pretvorio u alibabinu pećinu? paučina, zmazanoća da ti se povraća uopće primiti kvakvu, šalteri ili bilo što a kamoli doći i leći u krevet? kad ih pitam (prvi i zadnji put dođem) kako oni misle imat curu i neku partnericu, blijedo me gledaju i čudom se čude o čemu ja to? ako već nisi u stanju sam upristojit svoj životni prostor radi sebe, učini to tako da platiš ženu koja će ti počistit? čast izuzecima, imala sam prilike s jednim takvim biti prošle godine...bio je uredniji u kući možda nego ja. redovito mu je svaka 2 tjedna dolazila spremačica i spremala i čistila preljepu kuću! ali i on je bio uredan, to najbolje vidiš kad netko kuha ručak, pere suđe i slične kućanske poslove. a bome i prao se iza svakog šekreta (ne zbog čistunstva već iz zdravstvenih razloga)! sve u svemu, sjedeći jutros za doručkom rekoj: hvala ti V. za ovo što si mi pružila! to da mogu jutrom u 9 sati doručkovati fini doručak (tost integralni, šnita pureće šunke, pol pršuta i sir ementaler). potom jedna smokva i banana (ne bih smjela al nemrem odoljeti)! nemam fensi stvari niti namještaj (sve je staro više od 10 let) ali zato nemrem jesti (pa čak niti doručkovati) bez stoljnjaka, podmetača, platnene salvete...sve onak servirano ko u nekom hotelu! volim lijepe stvari koje me okružuju, osobito sitnice koje si mogu priuštiti. ne treba mi mramor, fensi podovi (dobar mi i ovaj laminat), tv mi prevelik (više od metra) i tako bih mogla nabrajati sijaset sitnica koje me okružuju i čine moj život! fali mi partner, ali ne i bilo tko? gledajući unatrag jedva da sam upoznala čovjeka na svom mjestu (mogla bih na prste jedne ruke nabrojati takve)? ili im fali kurac, ili posel, ili vlastiti prostor (ne mogu zamisliti kako netko može u ovim godinama živjeti ko podstanar i još misliti kak je to ok), ili su po karakteru pičkice ništ koristi, ili su totalni gabori i zapušteni...barem ovi slobodeni? sa oženjenim neću, povremeni sex mi nije nikad bio opcija što ne znači da si ga nisam priuštila. a s prijateljima se ne sexam. pitanje je jel uopće koji i može u ovim letima (60 i više g)? a tek kad gledam ove mlade, ajme meni. još nije ni dosegao 30. a već trbušina, zapušten, opušten...ajme žene kakav vi to želudac imate? ok, nije lako biti samohrana majka, ali radije solo nego s kretenom od muškarca!

čitam jutrom uz kavu par dana nakon, i jedino što mogu reć da je najbolje kad ja onak iz galve naizust istresem kaj me muči! i obično kad post festum dođem na takve zapise nemam primjedbi (osim pokoje slovo koje mi se neda ispravljat)! čitam ovih dana ovu brkatu, žena stvarno ima problem i nekako mi drago (ipak sam ja podznakovima škorpionka) da sam je prva skužila i istina ubrala sav njezin bijes i uvrede, ali dobar je osjećaj kad dobro procijeniš ljude i više se ne zajebeš! tako je i s ovim svim muškarcima....no more! neću više nikome spremati stanove i sređivati kuće, vikendice, neću više udomljavati svoje muškarce...naprosto, il kako treba ili nikako! po svemu sudeći, nikako (barem glede muškaraca)! iako mi je dobro...ovih dana idem u neku plesnu školu (iako mi nikad manje nije trebalo plesa jer nikam nejdem), unučica me baš iscrpila ali i oduševila dva dana (dok su moji bili u beču poslovno) i shvaćam kako to malo stvorenje postaje mlada damica. nažalost, roditelji i novac sve to kvare već sada...no neću ja ispravljat krive drine! svoju sam djecu davno već odgojila i ne odgajam ih više odavno. one tu i tam pokušavaju mene, ali se nedam. dobar je ovaj život...samo da tako potraje! čak mi se sviđa i ovako pisati blogove...tko jebe primitivce i sav taj svijet s kojim nemam ništa zajedničko. eto npr ova nijesveuimenu žena iz čista mira najebala od ove brkate samo zato kaj joj je rekla nekaj kaj se ovoj ne sviđa? ha ha...žao mi je nje, al mi je više žao brkate...njoj tek predstoji pakao sa samom sobom!