HIPOKRIZIJA

jedini blog koji sam danas htjela komentirat bje onaj sa zaključanim komentarima? kakogod, u očekivanju godota (da se spusti, ili dođe) u vidu kiše, skoro sam prošvikala. obećaju ti nešto a ti onda cijeli dan čekaš, čekaš i sanjaš...snatriš čak. a brus, od 16 prebacili na 21...pa ćemo vidjet oće li se ili neće...spustit? i nije mi do priče a neću nit zatvorit komentare...svak nek uživa u svojoj priči! može u smokvama a može i na smokvi. jednoć, nekoć davno otišla ja tamo ali kad sam vidjela kam sam zašla, brzo sam zbrisala. danas mi se nekak čini da je tamo bolje nego ovdje? jer, iskrica me definitivno više ne zanima. što ne znači da neću i nadalje biti tu. srbi imaju krasan izraz za to: gluvarenje! btw znate li gdje je u zagrebu kafić godot? ne bih nit ja znala da nisam tamo šljakala prije skoro 50 godina (tada se ipak drugačije zvao, pače mislim da je bila na tom mjetu buregdžinica...nadam se da sam dobro napisala). ajme, koliko vas niti nema toliko godina života? užasno me sram jer ja još uvijek nekako čekam i očekujem...godota! ako nikako, u vidu kiše!

bio sam i ja na smokvi, valjda paralelno s početkom na iskrici.
Na smokvi je bio chat, a i na iskrici također.
Na smokvici je bila neka, ajme".
to joj je bio niknejm.

a na iskrici na chatu su bili neki totalno drukčiji nikovi nego na blogu, pa kad se uključiš u chat potjeraju te i kažu, ajd ti stari tamo na weblog, tamo ti je mjesto, pusti nas na miru :-)

Illija, bile su i sobe. Mogao si se zaključati sa odabranim društvom i imati mir od nezvanih gostiju. Kako se to zvalo, klubovi? Uglavnom, sjećam se da sam držao sobu Sovice jer smo sovarili obično do 4 ujutro. :) Ali se i nalazili par puta mjessečno uživo, kave, klizanje, svašta. Druga vremena. Ljudi su se zaista upoznavali, to i jest bio cilj, a ne kao ovo sad, da se nolife naziva popularnošću.
@Sara - gdje ima volje, ima i načina. ;)

točno.

postojala je pozitivna doza naivnosti"
a tu smo di smo..........

da, da sobe :-)

a prije smokve i iskrice je bio na mobitelu neka date-zona.
ono
pošalješ poruku na broj 3131(to se sjećam(zbog ženske koju sam upoznaotim putem)
U poruci daš podatke o svojim fizikalijama, oči, godine.........
i upadaš u svojevrsni bubanj, pa se javiš nekoj, a i tebi se javljaju, pa onda spikaš, ali preko platforme 3131.

U biti kad se s nekim skužiš razmijeniš brojeve telefona i dalje je tehnika nalaženja osobna.

smiješno
tada sam imao spisak ženskih imena , a pored tog spiska je bio i spisak kako im se zovu kućni ljubimci, a kako djeca da se ne bih zabunio i krivo nazvao sina nekim imenom kućnog ljubimca neke druge ženske :-)

nije tu bilo fotografija kao danas, nego si morao dogovoriti i znak raspoznavanja :-)

(pero od fazana imam i danas i točno znam gdje je ))

ha ha ilija, pa prije toga postojao je večernjak...onak, novine u ruci, karanfil (s pjesnkova groba) u zapućku...ali tada smo bili mladi i lijepi i nije nas to zanimalo! zbijali smo šale o tome jer smo mi imali život! a sad bi ovi mladi bili sretni da se sretnu?

ricambi, makla sam te iz ignore grupe (na blogu)...bio si sam tamo a nema smisla da ti je grdo samom...pa slobodno komentiraj godota?

prije mobitela meni osobno nije trebalo na sjedećke upoznavati svijet oko sebe :-)

oneof....drago mi je da ima živih kaj su hodili po sobama! ja sam se tam na smokvi jednoć logirala s profilom i onda skužila da to nije za mene! ja volim (ili sam barem voljela) sex, ali volim i priču...čak bih rekla da jedno bez drugog nejde? a tamo je bilo samo, oš neš, daš nedaš! mislim, ima toga i na iskrici...jedino kaj glumataju da je to nekaj drugo...puna mi ignore grupa na pvt ovih nadobudnih 20-godišnjaka

eh ilija, ja bila udata žena (po drugi put, istina) do svoje pedesete i ovdje na iskru došla sa pet banki. do tada je stvaran život bio stvaran i nije mi trebalo dejting sajtova...ali bolje ikad nego nikad?

znak raspoznavanja, pero od fazana...baš originalno! pitam se kaj bi danas bilo al pari tome? čip od mobitela?

o da, pamtimo adresare...to je bio obvezan rekvizit...mala crna bilježnica! svaka nova godina bila je presudna...jer kaj ćeš bez svog adresara? ode mast u propast...ko da sad zgubiš mobač? ali, onda smo znali ipak napamet (barem ja većinu) svojih ii tuđih brojeva...baš zbog takvih nezgoda...a ajd reci danas? ja jedino znam svoj broj mobitela i to samo zato kaj se lako pamti! čak mi teško i pinove zapamtit! a o lozinkama da ne pričam...treba mi crna kutija!

godot je sišo i došo...onako lagano i nježno kak ima biti! nema oluja, vjetrova, strasti...mirno sipi, ko prava jesenska! ne volim broj 13 pa da ne bude baš 13, evo ga i 14. laka noć dečki

a pustit ću si i svog frajera...nisam dugo...

https://www.youtube.com/watch?v=hgHtIPv4L4s

a kak samo zviždi...jbt...nikad to nisam uspjela naučit? traži se dobar vučitelj!

Ilija, plačem na ovo s kućnim ljubimcima :)))))

Dobar dana Sara,
Slažem se s Tvojom konstatacijom
I meni je gore navedeni blog od cijenjenog blogera bio vrlo zanimljiv, ali zaključan za komentiranje, a općenito meni je vrlo uvaženi BLOGER zabranio komentiranje na svom BLOGU, blokirao me.......
Dakle, i to se dogodilo........
Jednostavno jednom se i meni moralo dogoditi da me BLOGER blokira, BLOGERICE to rade dosta učestalo :)
To što me blokirao govori mi samo da je tankih živaca i na ego- tripu, a i visina od 170 , u prijevodu 160, jer realni budimo muškarci na iskrici dodaju centimetre visine, a žene smanjuju kilograme, govori mi da je u pitanju osoba .........
konfliktna i agresivna kao što uglavnom jesu ----------- muškarci niskog rasta
A vrijeme će uskoro pokazati, da sam bila u pravu