HIPOKRIZIJA

Link
arsen dedić,pravilna ishrana

Link
parni valjak (aki) live u puli, jesen u meni

(podnaslov: MOJA LJUBAV KROZ ŽELUDAC)

Htjedoh vam prikazati kako sam i ja danas „smotala“ svoj burek! Istina, nije od mesa već od lososa! Narezah losos (friški, ne dimljeni) onak na rezance i popržim na putru! Potom dodah sol, papar, muškatni i malo bosiljka, a sve zalijem vinom! Dovoljno je petnaest minuta da se ta "ribica" prodinsta. Potom vrhnje za kuhanje da se dobije fini umak…onako rozo-bijele boje! Skuham široke rezance (ima onih finih domaćih) i onda procijeđene bacim na taj losos i sve lijepo promiješam! I voila, ručak je gotov za pol ure uvrh glave! Pa sam taj svoj burek danas i uslikala, nek se nađe ak bum imala supatnika u tim mojim prehrambenim navikama? Jer, kak veli Arsedn sve više ta ljubav i čežnja ide kroz željudac. No, ne pišem vam danas ovo toliko poradi „bureka“ već više radi jedne moje nove ljubavi i otkrića, koje volim podijeliti. Jer, kad je nešto dobro bit će još bolje kad podijeliš! I tako, idem ja neki dan svojim nekim poslom ulicom svog najdražeg pjesnika (tin ujević) i vidim dućan „mlinar“! Pa rekoh, ajde da svratim i kupim hljepčić (bagetić) od heljde, baš onak po mojoj mjeri za par dana! Rep u dućanu, i dok tako čekam svoj red spazim u rashladnoj škrinji sa strane izložena mini torta od kikirikija! I gledam cijenu i ne vjerujem, kaže čak manje od pet eura! Pa to je baš za mene! Volim kad ulovim nešto fino a nije skupo! I kažem ja tako trgovkinji da mi da tu mini tortu po skoro pet eura i taj neki kruh…i pružim ja novčanicu od 20 eura i vrati ona meni nekaj, nisam nit gledala! Samo sam gledala u tu tortu kak da je što prije uzmem i odnesem! I dođem ja doma…sline cure, a kako imam običaj sačuvati i uzeti i račun, pogledam ja račun piše 11 i nešto eura? Mora da to nije moj račun…mora da sam uzela neki tuđi? Jer, ovo moje nemre bit više od šest eura? I kad tamo, čitam ja…lijepo piše mini torta od kikirikija 10 eura! Ups! Nije baš neki dobar ulov, kaj ne, duplo više no što sam mislila? Ali kad sam ju probala (pa sam je danas i uslikala da vidike kak zgleda ak već nemrete probat) nije mi bilo žal. Vrijedi svih tih 10 eura! Eto, u ovaj kišni dan dok svi nešto cmolje o jeseni i kiši i rastakanju duše, ja cvatem u ljubavi sa…njima! Usput slušam i svog „Valjka“ jer Aki je samo jedan. Pogledala sam neki dan ovog novog dečka, simpa je dečko, dobro čak i pjeva, alli nema do raspona glasa Akija kojeg kad si slušao, smrzo si se! A prvi put sam ih onak za ozbiljno otišla poslušat 2016.g. na njihova dva velika koncerta u dva dana u domu sportova! S jednom poznatom blogericom! I bome smo se nas dvije zanijele, a ja čak i zaljubila u njih! Oduševili su me svojim nastupom, energijom…pa nisam odoljela stavit ovaj (čini mi se i zadnji) koncert iz Arene u Puli! Na svu sreću, to je jedan drugi koncert nego li ovih dana ova seljačija u zagrebačkoj areni? Btw otvorila sam danas Patricijin link sa dotičnom Prijović i smrzla se! Čista narodnjačka i seljačija usred zagreba. Nekoć se takva muzika puštala u onim najgorim birtijama na rubu grada gdje se skupljao sav ološ? No, drago mi je da sam se slušanjem (samo do pola) tog linka malo i prosvijetlila i osjećala sretnom! Sada barem znam da cca 100 tisuća ljudi u gradu zagrebu živi, kojima tu nije mjestu tj. meni nije mjesto pored njih! S njima ne mogu biti niti na dobar dan! Tko to sluša? Neka sluša, ali meni draži oni srpski, beogradski građani, kojima sigurna sam, ne pada na pamet gledati i slušati tu prostotu! Jer, nije prostota biti gol, nije prostota jebati…prostota je biti glup i primitivan! Toliko od mene u "ljubavi" sa burekom i inim prostotama! I da, kiša i dalje pada!

kava, ajn cigaret....i malo čitanja na pvt! više no dovoljno za jedan tako običan kišni dan zvan nedjelja! zadovoljna sam, ako ništa čula sam se sa dijelovima svoje ex obitelji...obje preko grane! glavno da sam ja doma!

Odličan post Sara, jedino ne volim tortu od kikirikija, u stvari ništa od kikirikija, ne znam zašto, postala sam nekako izbirljiva pod zadnje, ali ono što volim, volim do ludila....imam ja još force u sebi, za sve pa i za one stvari...mislim, finu papicu, da ne bi tko šta kivo protumačio.

na kiki-riki su ljudi često alergični Đusi :)

Ja nisam alergična, nego mi se ne sviđa okus kikirikija.

bok đusi! inače svako veče jedem šaku kikirikija onak navečer (večeram u 18h) jer mi dugo bit budnom a ništa ne grickat...i to onaj suhoprženi kaj je vjerojatno full nezdrav...ali što mogu kad volim! a nikad nisam mislila da kikiriki ide uz slatko tj uvijek sam mislila da mora biti slan? ova torta je možda malo i preveć slatka za moj ukus, ali može proći za probu...a dalje bumo vidli? čitala sam ima puno nekih E (a to baš ne volim) tak da ću se vjerojatno opet vratit svakotjednom pečenju svojih štrudli od borovnica i šljiva...ili čega već? a drago mi je da spominješ da ti voliš i ine (a ne samo hranu) stvari...no ja trenutno o tome mogu samo fućkat!

patricia, ajde pliz obriši ovaj svoj link...nije mu mjesto ovdje?

Sve brišem

hvala patricia!

Molim. Iznad Tebe je novi Blog . Hvala na ideji :)

super patricia, samo daj....rekoh ti davno već da mi nije nekaj da budem on top, dapače...obično sam negdje u kutu, nikome na putu!

patricia, evo ti i ideja za ovu tortu od kikirikija...stvarno je fina! ako nemaš problem sa šećerom...dapače...jedan komad uvrh glave svaki dan meni dosta (šećeraš sam)

Rikambi je prvi, sori, nisam ja :)

ko djeca! :)

Pa kaj će mi recept, ak veliš da si tortiicu kupila. Samo mi reci ime Pekarne . hehe
;-)

uživajte, jer ja jesam. idem si pustit neki dobar film? pozdrav...off sam

patricia, ja znam da je problem u koncentraciji pročitat cijeli tekst...ali sve ti tamo piše, čak i ono što ne trebaš (lokaciju)! uživaj

Lijep ručak, na slici, moram priznati, hvala na uloženom trudu da ga podijeliš s Blogom........
byebye :)

Pročitala sam samo Patricia, Aleksandra Prijović, Seljaci, Pekarna, Torta od kikirikija. Mislim pročitati ću ja sve.
Ali po dijelovima. Jako su dugački Tvoji tekstovi. Mislim da ih osim mene nitko niti ne pročita, do kraja
:(

ne bi vjerovala, jako puno ljudi mi se javi na pvt i kažu da čitaju...pače, špotaju me zakaj pišem tak dobro a publika...hm hm...no kaj ćeš ja sam tvrdoglava ko magarac iz "mog" kraja, ili kak veli arsen, "djevojka iz mog kraja"!

ma kad ostariš, čudno bi bilo da nisi pomalo cinik? a ja kao takva (ostarjela i cinična) ne mogu ne podijelit svoj "burek" ako ništa radi pripadanja zajednici oliti jatu oliti čoporu oliti....ovoj zege transverzali!

Apsolutno imaš zanimljive tekstove, naravno da se ja s bar četvrtinom Tvojih stavova ne slažem. Ali to je nebitno. Bitna je kvaliteta i uloženi trud, te saznanje da Te neki drugi cijeni, ako ne već ovi zavidnici na Blogu :)

Ali, znaš sara, i meni se ljudi javljaju i sviđaju im se neki moji Blogovi, pogotovo Povijesni.....

Eto. Zgleda da nas čak i čitaju :)

u slast bilo :)

i sve si mislim, o hesus, :) kak vam se da, za sebe tak šta delati

jer ono.. oplahne me još jedan val , konstatacije da mi se apsolutmo a sad već i meni zabrinjavajuće, ne da mi seeee....

grozno, grozna :/

al onda skužim da je receptić, simple, i časkom, (y) a da je kolač precijenjen doduše, al ok kupljen, i za te noFce Mora bit fini

pa mi bude malo lakše, kaj ja niš takvoga :))

ma di je krešo??? sa svojim kulinarskim štosevima


KREŠŠŠŠŠOOO javi seee :)))

meni je ovo ljeto top recept tema bio

1. avokado
2. paradajz salata sa maslinovim i bosiljkom
3. krastavci sa vrhnjem i maslinovim

:))))

a kad mi se baš dalo, :P
onda lagano prženi na grill tavi patliđan, pa ga se zalije jogurtom, na turski način

ili patliđan lagano pržen, u debelim kriškama, sa ipak uljem, malo prezli okolo, ana njega kriške paradajza, listovi sira kaj se topi, i opet bosiljka, papra, soli i češnjaka--e to je pak mljac


a više odavno i službeno nisam vegetarijanac :))

tak da moj jelovnik..već mjesecima, reklo bi se da je čudan, skroman, maksimalno i od ljenosti, da da, jednostavan i brzinski
ali ak je valjda sa ljubavlju napravljen, sebi
vrijedi :)

kaj se tiče pevaljke

meni je zapravo fascinantno kako svi živimo u paralelnim svemirima, i paralelnim virtualama, isto...
naime Nikoga od svojih i frendova i poznatih i usputnih nisam čula da idu na njen koncert, niti je negdje iskočil selfie, jer koncert..

dakle, meni zaključak , da pored mene živi 100.000. ljudi , a ja ih aspolutno ne doživljavam, ne prepoznajem, ni ne znam da postoje
ko ni za ovu pevaljku, da je nisu počeli rastezati po naslovnicama..isada je ona tobož glavna tema...
jer kao čudo neviđeno, jer prodala 4 ili pet puta arenu

ideššš beba

ali kako je tema dobila nastavke i nastavke i stalno Naslove
usput sam i saznala da je dotična brenina snajka,

pa mi je dalo malo misliti,
kaj ćeš, pop jarići i te spike...:) :D

dakle wtfck is pevaljka,
a onda se sjetiš , da arena bez pardona napuni 30,-35 ooo ljudi, kad su the koncerti

a ona ima neke stolove i svašta ispred pozornice pa ako po koncertu bude 1o-13,ooo ljudi max, puno je

i onda ajmo ovako, namjerno je to napravljeno, tako da je ofcrs za Naslov - rasprodano
jer Jako dobro u marketing spike kud ćeš bolju reklamu nego u naslove ----XY prodala već dva puta arenu,...
pa ajmo sve max hajpati...

jer reklama, ej..
tak da je PR njena družba i plaćeni novinari, za tzv "besplatno" oglašavanje a kao izvještaj i članak, i svakako njena menadžerija..dobar posao za nju odradila..

al i dalje je wtfck koja je ta?

al i dalje je činjenica da je ajd brena sama po sebi zaista dva puta napunila arenu, sa ipak više stvarnih ljudi , od ove snajke, al da je brena već godinama i stvarno "zvijezda" ---za razliku od ove...
i tak
a i došli budu od svukuda, jer zgb nije problem od nikuda "dovatit"

e i da, karta je 25 eu..đabalesku
ok ima i skuplje..al zabavimo raju, napravimo ime...i senzaciju

Kad smo kod hrane, niš mi se ne da, ja koja sam pripremala večeru za 20-ak ljudi, s kojekakvim komliciranim jellima ili manje kompliciranim, da ne nabrajam...
...predjela slane palačinke punjene s bešamelom i šparogama, lazanje od ricotte i špinata ili mesna verzija lazanja, salate od frutti di mare ili kojekakve druge salatice, bakalar na istarski, razna domaća peciva i kruhovi, juhe bistre goveđe juhe, pileći perkelt, gulaši, rolade mesne, ćufte s restanim krumpirom, da ne spominjem pašticadu sa suhim šljivama uz to domeće njoke rađene jedan po jedan, vinski gulaš s vinom, malo sebi, malo Šarcu daje (vino)....e ja takva, sada jedem sendviče, jer mi se ne da kuhati, e, pa to je za popizditi

Ne da mi se ići do kuhinje, ne da mi se planirati jelovnik, ne da mi se kupovati...pa šta je to, depresija, koji je to k.?

same here same here

tak je i, reci im :))))

ok ok nisam baš za 20 ljudi ali jesam za cca 8-10
i još sam delala zimnicu, klasičnu, paprike, krastavci, kiseljenje, turšiju naučila, i razne kerefeke

al sam bila luda
pasirala paradajz, ukuhavala, delala sok domaći od njega, ono za jela
mah
svašta :DDD ko bi reko jel,

;))) danas sam si za ručak napravila krumpir salatu :))))

mater me već u 11h zvala dal ću do nje na ručak jer ona već sluhala sve!!! i hladi se :DDD
a, nedjeljni menu...juhica domaća ofcrs sa noklicama, pohanci, restani krumpir, salata

điiii a ja se tek ustala i prva kava :DDD

nisam ošla..

Činjenica je da mi se ne kuha za samu sebe...
...ako napravim filane paprike ili sarmu, moram isto jesti 5 dana, znam, znam, mogu zamrznuti...e, to mi se ne da...

...činjenica je da ja svoju samoću nisam prihvatila kao permanentno stanje, nego, izgleda, kao privremeno stanje, a vrijeme prolazi u mojoj neprilagodbi, život prolazi majku mu, ovaj jedan jedini koji ima, životić prolazi nepovratno, danas imam 75 godina, druge godine 76. i umjesto da si ugodim kao što to Sara radi, ja preživljavam...preživljavam do kada, gdje, kuda...

Donna, kad bi mi došli gosti, a ja pokazujem špajzu, svih boja upečeni ajvari paradajz paprike, krastavci rezani i u komadu, miješane salatice, boje kao u priči, marmelade, džemovi od marelica, od višanja, e to mi je najbolje, pekmez od šljiva bistrica, kad se naprave palačinke...jebote, niti palačinke ne radim više...deblja, a i ne da mi se

Kak sam bila grozna, sad ništ ne pokazujem...većini haha

joj da marmelada :)))
omg
te šljive, te marelice, te smokve

luda, luda marta. :DDDD.

Ja bi ošla a me neko zove na ručak, al' tu nitko niti ne zove, meni se ne da sama ići u restoran...pa zato...eto, sendvič

ejj išla sam par godina za redom delati ajerkonjak...ahahhaha domaći skroz


pa orahovaču, višnjevaču..:))

prije pet godina napravila opet kitenkez...
i marmeladu od drenka, btw predobra

al to je bilo prije 5 godina

prošle godine zato kaj je fkt bilo fest šljiva pa mi bilo žal da propadnu domaći pekmez od šljiva, onak sa kožicom...i skoro sve podijelila...
2 piksice ostale meni,
al mi super došlo, jer ono lepi šoklon nekome daš za božić ili NG..:))) spika home made na najjače

ahahah

*Poklon

sad? nema teorije :D

Kitnkez, još bi stavljala oguljene od kožice, rezane bademe...bokte, nitko to nije jeo, ja jela, posušilo se na kraju bacila, a sama znaš koja je jebada to napraviti, samo oguliti dunje (gunje)

Izumrla sam, kao žena, supruga, majka, kuharica...
...ajde jebaljka tu i tamo ak se potrefi....
...ali mislim da za sve to ima razlog...
...više nisam u kompeticiji ni s kim, ne tražim muža da bih ga privukla dobrom hranom, a bogme niti ja ne tražim nekog financijski potkovanog (sadje nešto drugo važno, osnovno), prošla su ta vremene kad smo tražili oca za svoju nerođenu djecu, mamili ih kojekako...
...sad, što uhvatiš, uhvatiš, ovako ili onako...ne kažem, da mi se posreći neka ljubavna idila, pretpostavljam, odmah dobiš neki podsticaj, odmah dobijem energiju, ideje, postanem inovativna, kreativna, a do tada...sendviči

Da ne ispadne da živim samo zbog muškaraca...ma daleko od toga, to je nešto drugo u pitanju...

...HORMONI su u pitanju, više onih stvari, više hormona, više energije i sve je to povezano, nema ništa samo onak...sve je to biologija, priroda je to uredila

Tak meni prije par godina došla jedna ženska osoba...vapajućim glasom, izlazimo iz Lesnine, kaže ona meni, ja bih se tako rado kućila...haha
HORMONI

daj, daj

i zapravo nisi izumrla kao žena, kak ? na koju foru?

izumrla si sa ulogama, tipa majka, supruga, snajka, domaćica :)

i znaš kaj neka je ta briga prestala
nemam u vezi toga melankoliju ni žaljenja...jeam bila, odradila..sada ja

i sve ostalo od novih naziva i događanja, prijateljica, intimna prijateljica, FF ili ljubavnica, - neka ostane.. :))

Donna, imaš pravo, ali bih rado, da nije baš sve tak nestalo prek noći...valjda nije, ak zatreba... :)

:)

hej curke, čitam vas u ovu pomalo kasnu uru za lijeganje!

ali ne samo da vas čitam, već vam se i pridružujem! nije ovo neka svakidašnja jadikovka...i nije depresija...naprosto je to sposobnost da još živiš život, da si još živ i znatiželjan....a sužava te i sapinje neka čudna nevidljiva žica koja ti ne da da živiš sebe i svoje život!

o da, jako mi je poznato...pekla sam ajvare (baš pekla ne kuhala), kod mene se uvijek dobro jelo i fino (kak veliš đusi, nije bilo čega nije bilo). pok. suprug me vodio po restoranima (jer je on to volio) a ja sam skupljala i upijala recepte i sve što sam jela...a onda željela to doma isprobati! i godinama otkad sam na iskrici, mnogi su kod mene fino jeli...jer hrana je ljubav! hranom sam pokazivala ljubav...em svojim bračnim partnerima, em svojoj djeci...em svojim ljubavnicima (ljubavima)!

a to što vam se neda, a neda se nit meni...ponekad! ali uglavnom i se da. jer, tako ispunim vrijeme. a volim se hraniti kvalitetno i zdravo (možda me moje kronične bolesti prisiljavaju na to)...a otkad sam u mirovini nekako i volim ugađati sebi. ne čekam više, đusi, da život dođe...dugo sam patila zato što sam ostala jako rano bez svoje obitelj (jer obitelj nisu sama djeca, a čak i novi suprug na staru djecu opet nije obitelj) i tak...nedjelje su mi bile najgore? koliko puta sam napravila nekaj super fino (obožavala sam raditi kozice sa rezancima) i serviram si, i čaša vina i kolač i svašta...a onda briznem u plač! jer jedem sama! a onda kad sam otišla u mirovinu ima pet godina...okrenula sam se sebi i ugađanju sebi! sada više nemam niti psa niti partnera da o njima vodim računa! sve što činim činim za sebe i oko sebe! i imam volju. ima dana kad mi se ništa neda, čak niti ustati iz kreveta...sjednem onak jedva da spustim noge do poda i pitam se; komu? čemu? pa ipak ustanem i krenem!

Kad sam zaljubljena, ja - kuham.

i znaš kaj, đusi...dobar je to život! zdrave smo, imamo svoj mir i samostalnost...ne treba nam kak veliš majstor, ne treba nam financijer...ništa nam ne treba...ali želimo! to sam i napisala u svoj profil...ne trebam čovjeka u svom životu, ali ga želim! e tu nastaje problem...s večeri, jutrom...llijepo si dona napisala danas uni...da je lijepo buditi se s nekim! no, znate kaj curke...sve je to povremeno i privremeno. ništa ne traje vječno i toga sam postala svjesna. prigrlit ću kad mi dođe neka simpatija, ljubav...nešto za čim ću posegnuti...ali konačno sam nadomak 70. godine postala....heliocentrični sustav tj. sve se vrti oko mene!

o da đusi, to je tako inspirativno...ja sam godinama tako...čim sam bila zaljubljena sve sam mogla, htjela...to je takav motiv i pokretač!

u zadnjoj vezi sam imala zahvalnog čovjeka koji je obožavao moju kuhinju...nikad mu nitko tako fino nije kuhao...pa se ja baš nekako angažirala...i ja uživala u dalmatinskoj kuhinji i tak...no pamtim i bolje dane...pok. suprug je bio baš gurman...neću nit nabrajat kaj sam sve kuhala...ali ovo tvoje nabrajanje đusi bje impresivno! a vidim i dona je bila zimo-kuharica! nema danas više takvih žena...svi samo naručuju klopu!

nadoć ću, nadam se :))

i zapravo to kaj Đus veli, ak imaš za koga

i to je zapravo neka ono nježna brižna gesta, nahraniti partnera..

da, dona...to je ljubav i znam da zvuči otrcano i pomalo staromodno, ali žena i na taj način pokazuje ljubav prema svom muškarcu! jbt tak smo odgojene...ja to priznam...ali počela sam voljeti i sebe pa ugađam i sebi!

oćeš dona, kad odeš u mirovinu i kad buš imala više vremena...vidjeti ćeš! posve je drugačiji život dok radiš i dok odmaraš! a đusi unatoč godinama ne osjeća se još ko doma u USA, bez obzira na djecu...čovjek je tamo izgubljen (pretpostavljam) i zato nema volju! nema kome...nema tamo neke frendove...mi smo malo drugačiji mentalitet od amera, južnjački nekak više...ili purgerski ne znam...samo mi nismo toliko otuđeni još i to prostranstvo te udaljenosti su pogubne...nedugo sam čitala kak ameri doživljavaju hr? njima je ovdje sve malo nadohvat ruke i tak...

i čude se ameri kaj mi hrvati po cijele dane pijemo kavu i družimo se, glasno pričamo i smijemo se i tak...drugi je to mentalitet!

idem off...u mislima na jednog dragog čovjeka koji je u bolnici...bit će sve dobro, pit ćemo mi opet kavu!

:))

prije no što odem, očekivala sam da će krešo, majstor od kuhinje, nakon đusikinog pledoajea kaj "su jeli naši stari" doći s nekim receptom savjetom i sl...al ništ od toga! možda drugi put? a još mi je dužan od zadnji put kad sam spominjala tartufe pa je frknul nosom ne znajući da su to bili tartufi rukom brani na obrnocima Učke i da sam ih ja čistila, gulila i ribala! nije bilo nikakve kemije...jedino kaj sam tada prvi put i ja to spravljala sama a ne samo jela! no, o tartufima bumo drugom zgodom...pasijans čeka!

Nekaj sam nadrobil na svom blogu i objasnil kaj je bilo s tartufima. Čini se da sam svaki put naletil na neke fake, a i nače mi se čini da je puno toga istrijanskoga veliki hajp... od boškarina pa na dalje, a ni njihova ulja mi ne pašu (gooorko).

......fino izgleda...to ćeš mi dat da probam kad dođem u Zagreb :)