HIPOKRIZIJA

u sobi jutros 16 stupnjeva? ups...nije baš toplo, ali gasim noću grijanje pa to tak zgleda dok se ne digne hm...temperatura! stavim ja to na 23 na termostatu, ali kako je kod mene sve staro (iako bojler wiessmann, kažu da se čita fisman star ipak jedva pet godina) tako i temepratura sporo raste. a ne volim spavati u toplom, ranijih godina sam čak i prozore imala otvorene u ovo doba. u ovo tmurno, sivo, cmoljavo jutro ne bih našla povoda za pisat blog da me jučer nije prijatelj malo razveselio svojim sitnim poklončićima i slikama iz njegova posjeta iranu! stvarno, zanimljiva zemlja, znala sam i od prije, osobito ovaj dio povijesti bivše perzije (perzopolis) a manje ovaj sadašnji dio. a slatki poklončići sastoje se od pločice kakvih po džamijama diljem irana ima od poda do stropa, gdje uglavnom prevladava plava i tirkizna boja. i na fotkama, pun je parkova, zelenila i ukrasnog kelja! ha ha...to me baš oduševilo. a ova druga fotkica je magnetić za frižider...pa će uz gnoma kojeg mi unučica donijela iz norveške i ova krasit mi pogled svako jutro kad krenem ka frižideru! o ručku koji je frend spremio ne bih, iako cijenim trud i poziv! i tako dok sam gledala te fotke palo mi na pamet da bi ja trebala otić na jedno takvo putovanje? jer, na takva putovanja ne idu tikvani, zvekani i praznoglavi ljudi već ljudi koji znaju što hoće! istina, idu vjerojatno zato kaj ih to zanima, ali mene morti zanimaju takvi ljudi...pa je logično da ih tražim tamo a ne ovdje? ha ha...malo preskupi sport, cca 2000 eurića za takvo što dati, malo je too much. nisam fan putovanja nikad bila...čak ni kada me pokojni suprug zvao u namibiju, japan, aljasku, L.A. (USA)...odbila sam ga. ne samo zato što više i nismo bili kako treba već više zato kaj mi je muka od tako dalekog puta (avion osobito). najdalje kaj sam u životu otišla je bilo do krete (grčka), praga, rima i još ponešto (beč, venecija, budimpešta), tak da se nemre reći da sam neki svjetski putnik, iako mi je prag destinacija na koju odem jednom godišnje sigurno. no i to mi je tlaka kad idem busom. općenito, više nisam za putešestvije...otić na dva-tri dana na neki izlet je ok, negdje do 300 km udaljenosti i thats it.
btw frend i ja smo se uspjeli malo i porječkat oko jedne moje tvrdnje. no kako sam ja popustljivi vodenjak, ostavila sam ga u uvjerenju kak je on u pravu (a nije). pomalo nas izjeda njemac i rašomon i ona prastara heraklitova: svi gledamo isti svijet al ne vidimo iste stvari! sumorno je i bit će sve sumornije ovih dana...sve kraći dan i sve dulja (loše spavam) noć! no dobro je, temperatura se digla (već je 18), kava popijena....uobičajeni doručak, već razmišljam što za ručak i tak...neki bi sve dali za takve sitne dobre stvari a ja ne mogu reći da sam nezadovoljna. ali nisam niti zadovoljna. o zadovoljenju ne bih, nije mi prioritet iako sam na iskrici! kakvog komada sam ovih dana odbila, sumnjam da ću tako skoro bilo kaj prihvatit? no, nikad ne reci nikad!

ha ha vratim se tam na pvt i čeka me sedam poruka...od istog tipa! normalno, nisu vrijedne spomena, jer tip nije vredan toga...zašto ljudi ne čitaju profil i preference koje tamo stoje? jel to nepristojnost ili bahatost? nebitno!

Eh da, zaboravih ...pila sam FER-ovo prigodno crno vino za ručak! Frend je dobio zlatnu diplomu FER-a jer je diplomirao na FER-u prije 50 let! Svaka čast, nije tada bilo puno ferovaca (ETF se zvao)i ljudi s diplomom. Lijep povod za nazdravili! Nekad su se diplome stjecale a danas se u ovoj državi uglavnom kupuju!

A koja pustoš na blogu...kak je bilo ujutro tak je i sada! Društvo kaj ste tak zanijemili? Zar doista ne postoji ništa u vašem životu (sad nemrete moj komentirat) o čemu biste mogli pisati?

I sad ti reci tko je tu lud? Ego čini koješta čovjeku, osobito nerealiziranom muškarcu! Teško pada odbijanje a onda dobim 8 umjesto 7 poruka...u stilu, tko sam ja, kaj ću to bit 100 godina i tratiti vrijeme...snjim ga ne bih tratila,moš mislit etc etc...rekoh već neki dan...il' je glup ili bahat. A može i jedno i drugo, jer sve mu piše u mom profilu, ali tko je videl čitati?