HIPOKRIZIJA

reče danas jedan bloger da nije u redu iznositi javno? i kako tajno (privatno) postaje javno? i što je istina? može li ona biti javna ili tajna, ili samo istina! koja se govori. javno ili tajno ovisi samo o tome koliko ljudi sluša. nije isto ako sluša npr pet ili 500? zašto? ako je istina. istina ima pravo uvijek biti javna ma koliko bila tajna. na koncu, zamislite koliko bismo bili siromašni da su svi koji su pisali, pisci, bili tajni i ne pisali o svojem tajnom kao javnom? u čemu je problem? možda u tome što mi ne želimo da netko sazna istinu? jer, naša istina bila je namijenjena samo nekim, određenim ušima. i šta kad recimo neka muljaša, laž dođe do ušiju nekog kome nije bilo namijenjeno? dobijemo npr aferu Wotergate i tolike druge. ali, srž te rabote, te čini, te mislli.....ostaje ista. bila javna ili tajna. dakle, nešto što netko čini ili jest ili nije dobro. po meni je bitna istinitost! ok, treba čuvati privatnost, bilo svoju bilo nečiju. ali kako možemo govoriti o privatnosti, ako smo s nekim podijelili neke misli ili djela? samim time što smo se jebali s partnerom, znači da smo s njim podijelili čin. zašto on o svom činu (njegov je jednako kao i moj) ne bih mogla npr pričati javno? ne samo tako, ali u nuždi, sa nekom svrhom i razlogom, da! jednom sam i ja tako nakon jedne bolne veze (bila sam ostavljena onak...ključ i ceduljica na stolu, a njega nema više...odselio) odjaukala i odbolovala dotičnu javno! pri tome iznoseći tajne...laži, povrede i slična sranja! je li to moralno? je li nemoralnije lagati ili pričati o laži? dakle, da se vratim na tajno i javno! ovo je javno mjesto i doisrta, većina na blogu se već desetljećima sablažnjava od mojih tajni koje su javne. ali ne zato što je to netko otkrio već stoga što sam ja, kao autorica dotičnog, odlučila pisati o tom! i to je moje, ma koliko svi vi mislili da je vaše? vi ste samo promatrači, čitači...to je vama istina iz druge ruke, ispričana mojom prvom rukom. a znate li što je istina? možda čak niti ja ne znam, jer nema objektivne istine. moja subjektivna istina postaje vaša subjektivna istina. sve te istine su obično bez prevodioca...pa se često sva istina izgubi u prijevodu! ako i kada dvoje ljudi odluče iznositi "svoj prljavi veš" van, to je samo njihova stvar. jer, kad god se upustiš u neku interakciju, bio to telefonski razgovor, poruka, razgovor...to postaje javno! očekivati da onaj drugi poštuje našu privatnost a sami smo je podijeliti s drugom osobom, smiješno je! no, ne znači da ne možemo to željeti...jer nam je ipak ponekad neugodnjak od samih sebe, naših čini. ali, i to smo mi i kadri smo to preživjeti, preboljeti i...opet voljeti! opet sebe podijeliti s drugom osobom i uvući se u nepregledne javne tajne. u svemu tome, dopušteno je sve...ali istina je poželjna i potrebna. ne radi drugih već radi nas! i znati razlikovati što je naša istina, što je istina a što je izmišljotina i mašta. često dok sam čitala neko djelo i u školi su nam objašnjavali kaj je pisac htio reći? pa sam se uvijek pitala...kako ja to ili bilo tko osim autora zna što je pisac htio reći? jer to zna samo on, a često možda niti on, jer u dotičnom trenutku je mislio tako i maštao onako, a već sutra...tko zna tko i gdje bje ona/on? stoga, uživajte u trenutku...ma tko bili. da li sudionik ili promatrač ili naprosto samo...živi!

evo npr ja nikad ne pišem na pvt ono kaj pročitam na blogu! pa tako i sada...ono što je vani za mene može i dalje biti vani. jer, sve što imam reći, ne tajim! ako tajim, prešutim...a ne drkam po pvt! čuvaj se tih tipkanja po pvt, brko? ljudi su jako prevrtljiva bića. ne jednom sam doživjela jedan kaput vani a drugi unutra. to nije moj đir. što na umu, to na drumu...pa neka i drumskih razbojnika, moraju i oni od nečeg živjet!

ako ste primijetili /a niste/ zadnje vrijeme sam češće i dulje tu! čitam jedan praćeni blog...i mogu vam reći, da je bolji taj back stage od bloga nego li prva liga bloga na naslovnici! ufam se da tom boljem, pridonosi malko i moj blog? kakogod, imam štivo za čitanje...a onda nekako i za pisanje. imala sam prije osam godina jednu sličnu priču (tada je ipak bila ljubav u pitanju, barem s moje strane) jednog čovjeka koji je isto imao problem sam sa sobom i ja koja sam mislila tada da mogu izličiti svaku bolesnu dušu! a onda sam shvatila da ne mogu i da nisam uspjela. ta duša i danas pati...i takvi ljudi trebaju stručnu pomoć a ljubav nije ta koja će ih izliječiti. barem ne tuđa ljubav, jer oni više ne mogu voljeti!

jutrom, onak uz kavu, čitam...čitam...ali nekaj drugo mi je privuklo pažnju......ok, njih dvoje se čerupaju kak ima biti. nažalost, to tako često bude kad se dvoje naglo raziđu i kad očekivanja ne budu u skladu s dogođenim. čovjek čini gluposti i onda se pita čemu. no, uvijek su mi bili"zanimljivi ovi promatrači. oni nađu za shodno da komentiraju, iznose svoje mišljenje o nečem o čemu nemaju pojma...jer oni znaju. dobronamjerno moš među dvoje se upetljat čisto da ih smiriš i pozoveš na prestanak fajta, ali suditi o tome tko je tko, kaj je kaj...ne bih se nikad usudila. a često je upravo u takvim nekim javnim fajtovima publika zauzimala stranu...i onda je nastajao rusvaj. za mene to je njihov rusvaj. ja mogu o ponečem reći svoje mišljenje, ali ono nije mjerodavno. promatrač, to sam ja...a ne znam nit što promatram nit što gledam. a da svatko ima prljavog veša i da za svakog možemo reći svašta...nažalost, tko to nije probao i doživio, neće vjerovat. zaštićeni koji se nikad ne upuštaju u životne izazove oliti avanture, niti nemaju takva iskustva. mi koji živimo život i ne klonimo ga se, doživljavamo i bure i oluje, eskapade bijesa, ljubomore...ma svašta. jer, ljubav jest najdivnija stvar ali i najgore i najniže strasti može izvuć na površinu svakog čovjeka.

sutraćumaloovečerašnjimtapasima...aoćukurac,sinoćsamrazlilapotipkovnic
ialapanekutekućin(mislimdajebiomagne)ivečerasmisesvaslovasljubljuj!hahako
jizajeb...svasrećadaimammobitelpaćutam?akone,nemadrugenegokupitnovilap

da vidim kako danas funkcionira tipkovnica...hm...ok, razmaknica radi ali ne i interpunkcije barem ne tamo gdje ih stavim

a idem sad probat stavit i blog koji sam htjela još jutros pa nije išlo. neki forbiden

nejde pa nejde...sve sam probala....forbiden? pa ne kužim o čemu se radi...ali zato ću blog ostavit u vidu komentara...onda će ga pustit! sad sam i ja malo tvrdoglava...e nećeš me sjeb*at

He he morala sam se povući na rezervni položaj? Iako već godinu dana imam ovaj tablet tek sada ga prvi put koristim da nešto na njemu napišem! A povod je to kaj mi lap ni trc ni mrc…jutros neće čak niti lozinku ukucati ili ju ne prepoznaje tipkovnica a sinoć sam primijetila da niti razmaknica ne radi, interpunkcije na posve pogrešnim mjestima. A razlog je očit….večer prije sam ga zalila s magnezijem u čaši! Što ćeš više?

No, da se vratim ja na tapase! Jedan dragi čovo (za sada) me pozvao za svoj ročkas (btw do sada nisam imala posla s jarčevima). Nisam imala pojma za taj restić na trgu (j.franck)s tapasima. Nekoć smo to zvali kanapei, slično, a opert različito. I bilo je baš zgodno, budući da ja navečer ne jedem puno pa je prava večera suvišna. A kak je i red, najprije smo otišli nazdraviti prilici ročkasa s nekim aperitivcem.

Bio je oduševljen mojim sitnim poklonom pa je i mene to oduševilo! Razgalila sam ga do te mjere da me počeo grlit tam na trgu. Volim kad razveselim ljude. A on je pak mene razveselio jer sam konačno naišla na čovjeka koji mi je zanimljiv!a imam i s kim počit čašu vina, pa smo duplali deci po deci za večerom…tapas sa pašticadom! Zanimljiva kombinacija. I još su ponešto tamo namljeli…neki sir, umak …sve u svemu otkriće za otići nekam nešto poojesti a da nije večera.

Pa smo onda u želji a produžimo to veče, nakon tapasa otišli u prvi kafić, tam u sestara baković (ili mikšecov ilikakosevećzove) na još deci…ovaj put bje souvignon umjesto merlota, ali definitivno lošije kvalitete od prethodnog. Meni je čak to bilo dost i preveć pa sam ostatak svog deci ponudila pratiocu svome. Sve u svemu jedno vrlo zgodno veče kakvo dugo nisam imala. Sutra kinoteka, frenč film W. alena…udar sreće. Ha ha tipična priča trokuta i baš me zanima kraj jer w.a. uvijek me može iznenadit…ili svojom virtuoznošću ili glupošću, šanse su gotovo jednake. Baš lijepo da je godina tako počela.

eto, blog je ipak tu u vidu komentara! a naslov mu je trebao biti...TAPASI ili UDAR SREĆE (naslov filma)! sve u svemu, nije bilo vrijedno truda ali ponekad sam tvrdoglava ko onaj moj zemljak...magarac iz zagore!