HIPOKRIZIJA

Tako mi mlijeka u prahu, moj materinski jezik nije hrvatski! Jer, mati mi je bila Slovenka, iako je u jednom momentu kad smo trebali ući u EU, a Slovenija zajebavala, moja mama je na popisu stanovništva napisala da je Hrvatica a ne Slovenka (ups)! Zanimljivo je zakaj se kaže materinski jezik (prema majci) a ne očevinski? Kažu, to je zato kaj dijete prvo kaj nauči nauči jezik i govor od majke!

Šalim se, u mom slučaju to je ipak bio Hrvatski a ne slovenski, jer se po ocu dobiva i državljanstvo i narodnost, kao i rođenjem (nadam se da me neće opet neki „stručnjaci” ispravljati).

Jer, niti danas ne govorim taj svoj „materinski” jezik. Istina, bilo je zabavno slušati moje roditelje koji su miješali svašta. Moja mama od slovenskog do austrijskog (za vrijeme rata radila je i živjela u Austriji), a moj otac pak kao Dalmatinac koji je bio na radu u vojsci, brkao je dalmatinski i srpski!

Bila sam srednjoškolka i još sam govorila....miza (stol), peškir (ručnik), lancun (plahta), šerpa (rajngla) i slične bedastoće! Ima tih natruha i danas, iako sam se baš cijeli svoj život (shvativši taj svoj gemišt) trudila govoriti književno. Pa sam pomalo i „pošandrcala” od tog svog književnog jer sam se često uhvatila kako ispravljam ljude, ako već ne za istač, a ono u svojim mislima.

Potom je došao život u Zagrebu te sam sa "što" morala preći na "kaj"? Nije to baš bilo lako. Svi oko mene su govorili kajkavštinom, a ja uporno štokavicom. A „kužiš” sam usvojila tek puno kasnije. U tu „papazjaniju” umiješao se i ličko goranski govor mog ex supruga s kojim sam provela cca 15 godina zajedničkog života! Slijedeći pok. ex suprug bil je čisti zagrepčanec koji me vodio po Gornjem gradu da upoznam njegov grad, koji sam tih osamdesetih jako i zavoljela. I posve ovladala sa „kužiš” i „kaj”.

Danas, 50 godina nakon mog života u Zagrebu, smatram se zagrepčankom! No, ne mislim da sam siromašna sa znanjem hrvatskog jezika, dapače, svi ti govori (štokavica, kajkavština, ikavica iz Istre gdje sam rođena) obogatila me! Čak i ti srbizmi su mi podarili neki drugi i drugačiji svijet!

E sad, danas mene neki primitivni jarac proziva za moj hr jezik? Bilo bi smiješno da nije žalosno. Jer, istina jest da, iako sam engleski jezik učila deset godina (osnovna,srednja,faks) desetljećima ga nisam baš koristila, ali ga još uvijek i govorim i pišem (ponekad šteka pisanje). Iako je moja mama govorila njemački i slovenski, nije me baš naučila ta dva jezika, ali ih razumijem u mnogo toga. Na koncu, pogledate li zagrebačku „šprehu” bit će vam jasno da je zg jezik više njemački nego li hrvatski? Barem kod ovog starijeg stanovništva, dok kod mladih prevladava engleski. Moje kćeri su učile i francuski uz engleski, tak da sam se i s tim jezikom sretala, iako znam svega par riječi. Ali, obožavam francuska jela, francusku kulturu, francuske filmove, njihovu modu, jbt ja ko da sam francuskinja.

Kažu koliko jezika govoriš toliko ljudi vrijediš (latinska: QUOT LINGUAS CALLES, TOT HOMINES VALES). Jbt ja sam poliglot? Eh da, zaboravih da sam par godina guslala i taj latinski i morala učiti kojekakve latinske izreke (pravo).

Jeste li znali da na svijetu postoji 7000 jezika?

Moram priznati da nisam baš srela nikog (do li sad ovog mog dragog) tko zna toliko o riječima. I zna više od mene, hura! Volim se nadmetati s njim, a volim i kad me ispravlja, jer to znači da zna bolje. A uvijek sam u životu htjela sresti boljega! To mi je poticaj, motiv. Zavist me nikad nije pokretala. Imala sam sreću i sresti par boljih i pametnijih ljudi!

Tak da, uživajte u mom jeziku koji je očito drugačiji od vašeg, osobito ti, Jarče! A ako želiš upoznati mog „umišljenog i izmišljenog” frajera, predlažem ti da kupiš „Kvizoramu” kao znak prepoznavanja, staviš pod mišku i možemo na kavu u troje!


p.s.
i ovaj moj tekst je satiričan ko i jarčev, a kažu tko prizna, pola mu se prašta!
Kao mali modni dodatak, evo moje friške fotke i friske od danas. Otišla sam do frizerke da mi opere kosu! Sporazmele smo se na „čistom” rvackom jeziku! Taj jezik sve više učim ovih dana jer se rvacka razlila po trgovima, ulicama moga grada i mojoj državi. Kud ću ja takva neuka sa lošim materinjim jezikom koji uopće nije naš? Jbt, oće li me u Europu primit? Izgleda da ću morat sve češće vanka jerbo bu i druga kćer ošla van, ovo se više neda izdurat?

Čudna je to stvar s tim jeziKima. Kada (ja) govorim standardnim jezikom jako se osjeti šokački utjecaj (stari mi je bio tvrdi Šokac i dio ranog djetinjstva sam proveo u Vinkovcima). Stara mi je pak bila Turopoljka i kaj mi je bio nekako urođen.
Kada sam upoznao ženu ona je bila uvjerena da sam Zagrepčanec i bila je fest iznenađena kada smo došli kod mojih i kada sam progovorio na čistom zadarskom dijalektu dalmatinskog.

a kaj sad ispovjedaonica? :))

ma da ne bi tute izlagala s kime sam ili nisam, i od kad i zakaj..jesam/nisam pffff

jer si je neko nekaj pretpostavil,pa podj...

also

tak si dobri nismo..:))

kaj se tiče pak šprehe, spike,

velika mješavina slovenšćine, austrijskog, alte zagrebačkog, a onda dijela i slavonije, esekerskog gde je opet fest njemačkoga, pa onda dijela govora izraza iz primorja...i ima toga ihaj haj

dok sam još baratala njemačkim...nekoliko nijemaca mi je reklo da imam, berlinski naglasak...što je meni bil zbunjoza na najjače..(l ok to je bilo, nekad:))) zahrđala al baš jako...

al baš volem, mnogo volem

i općenito volim zbrkati svega u govoru, jer mi je prigodnije trenutku nečiji , neki specifičan izraz za tu neku pojavu, dojam događaj itd pričicu
pa još uvijek koristim doma oberlicht kao pojam, ili forange jer.. "nahtkasl", jer "badezimer" jer viršle, i bla...bla al znam kaj je taraba, znam kaj je plot, znam kaj je sepet, i znam kaj su bile - zepe.... ..
ili za recimo fortune cookie mi je Ženijalan :PP (evo i ovo ) dakle srpski prijevod..je - puslica kazalica.:))) ..kaj me samo po sebi tera na smeh i zato ga kada trebam baš takav, jako rado koristim....

jer nekada sam fascinirana nekim izrazima...pa ih i pamtim .kao što je recimo transsupstancijacija :DD (pitaj me zakaj, pojma nemam)

pa ima i bosanskih, srpskih izraza..ma mišung...svega

i da, svakako znam i hrvatski i govoriti i pisati..ak treba i gde treba....

ovde ne treba

i općenito od kad sam poprilično na međumrežju :)) lokal patriota sam, pa inzistiram na kajkavskom..zagrebačkom,
jer kužim da se dalmoši opće ne trude pričati, pisati hrvatski. uobičajeni govorni ne nužno strogo književni

pa me hvata lokal patriotizam, i kak me nebi, pa daj pogleč :)))

znanje pisanja i čitanja ćirilice nisam doživljavala tragičnim...jako pomogne za snalaženje..gdje si i koje mjesto je pred tobom, ..ako se često putovalo u grčku, recimo

a nekada smo imali i samo takve prijevode, nekih rijetko prevedenih kod nas, knjiga.. itd itd

i da , da, da, koliko jezika znaš toliko ljudi vrediš

misli kaj, sramota je znati..jer kao kaj se "praviš" štreber, pametna..i bla...nosens

ko što je blesava ona izreka...pametnom dosta

kak misliš pametnom dosta? pa ak je neko pametan, nikada mu nije dost...al tu već idemo u filozofiju, promišljanje kaj je nekima fizička bol i doseg shvaćanja...

itd i taako to...

al hjoj nabacivati se tak niskim loptama...

no kad se već spominje...:)))

ko i one forice

kaj ne, da, da
kaj da, da ne...:)

Rodila se u Zagrebu, išla u Osnovnu školu u Zagrebu, Gimnaziju u Zagrebu, fax u Zagrebu, prvih 40 godina sam provela u Zagrebu, ali nikad nisam kajkala, mislim, jesam s onima koji jesu, ali sam uvijek govorila pravilno ili barem nastojala govoriti štokavski.

I onda bi me neki dojdek pitao, od kuda si ti, jer nisam kajkala.

I uopće, kaj sim, kaj tam, niti dan danas ne govorim tako, jer nikada nisam.

A danas kad mi netko kaže da imam Američki naglasak, haha, ne vjerujem, nisam takva.
Ja sam zagrepčanka bila i zagrepčanka ću umrijeti.

PS:

Nakon Hrvatske, preselila sam u Italiju i naučila talijanski, u školi sam 8 godina učila njemački, preselila se u Hong Kong i počela pričati engleski, preselila se u Ameriku i počela pričati engleski.

Kad ste već kod ćirilice, to je sjajno, nemrem se nigdje na svijetu zagubiti, razumijem od svakog jezika nešto, čak i ruski, a da, latinski iz gimnazije, znanje latinskog mi je pomoglo u učenju talijanskog, je mu je to osnova.

Da, Ameri su grozni, kad vide da nisi native, da imaš akcent, zajebavaju, a onda ga pitaš da koliko on ili ona jezika govore...samo engleski.

Pametnom dosta, haha.