under construction

Kritičar mudruje
Medvjedica čuva mladunčad
Muda labudova se ‘lade
Konjska glava se srami
Trešnjin cvijet

Ograda čeka farbu

Kamene pločice čekaju miniwash

Mandura čeka lito pa bi se božemioprosti i ona okupala

Masline čekaju vel’ku škaru

Roštilj čeka mrs

Ćuko čeka kost

Loza čeka da ojača trs

Jedino ja sjedim na miru dok u mislima jurim s proljećem pod miškom

Mislim se, neće ništa pobjeć

Neće.

Neće.

Ništa svakako neće
Nešto .... hoće ....

Susretnu se Stipurina Šimunov i Romelino da prostite gey e, i pita Romelino Stipurinu šta je neurozan, a ovi kaže,
pusti me moj Romeo sto kuaca me čeka.

A Romeo česnutjivo uzdahne,

ah da je meni tako e

Ma šta neće pobić?

Meni je više pita pobiga autobus i tranvaj i vlak i vapor, e.

A more bit i da mi je život pobiga e

Ma ne bojim se ja za tebe....;)

Nadam se da ne misliš na ogradu sa slike.
Bila bi grehota,..vidi stijene na koje gleda.
Baš je ovakva kakva je taman.

Jarče, kad si bio mali, pjevali su ti:
Beži jarčec, beži jarčec, cug ti bu pobegeeel…

A nisu ti preveli. Zato ti je to :)

Je Dovla. Može se i sutra. I drugi vikend. Ili onaj tamo.
Maslina je kao majka. Kad god joj dođeš, ona ti se obraduje.

Dočim je vinograd kao žena. Malo ju zapustiš, ode ona.

Neda, ograda je pred ulazom. Mora bit pod konac. Baš da bi bio kontrast s brdom koje je divlje.
Onda i jedno i drugo dođe do izražaja

Ograda se neće durit oko kašnjenja.
Ima brdo pored sebe. Može si mantrat:
“Malo sam se ofucala, Al,brdo, na šta ti ličiš..”

Jedino Kritičar postojan. Kano klisurina.

Sve promatra s visine.
Onakav falusoidan
(Učeni ljudi bi rekli kurčevit)

Nabijem ga takvog kritičnog.
Nek on farba ogradu a ja ću bit žiri

I sve ga jebat u mozak:
Nije to dobro Pajdo.
Malo to bolje

Kritičar je najbolji pratioc kroz život.
Ko ga nije imao kao da nije ni živio.
Onaj tvoj je baš kurčevit :)

Jebo ti posal nego sta ima za marendu i kad je marenda e