Više nije znala
Što bi mu.napisala. Dani su brzo prolazili od dijagnoze koju joj je rekao. Prognoza je bila loša i on je odbio sve tretmane koji bi mu eventualno produžili život na koju godinu. Ukoliko i toliko...
Neko vrijeme mu je pisala svakodnevno. Pa bi koji dan preskočila. Pa po tri dana. Pa po četiri dana. On joj je zabranio da mu dolazi. ...i...ona je to poštovala...nije ni sinu rekao....do sina je hipotetski mogla. Da mu veli očevu tajnu. Očevu odluku da ode bez kako je rekao rezanja, paljenja i trovanja. Naime znala je sinovljevo ime i prezime. Dečko je imao svoju privatnu firmu i kontakt brojeve. Ipak nije to učinila...nije imala pravo da se miješa u njegovu odluku...ostala joj je samo....tuga......i isčekivanje...i naravno fleshbackovi nekih sad zauvijek izgubljenih trenutaka...srece...
19.04.2026. u 0:28 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Komentari bi bili besmisleni. Priča je istinita. Jedna od mnogih neispričanih priča.
Autor: LeaDanielly | 19.04.2026. u 0:31 | opcije