La vie d'une Francaise

Provedoh veceras sat vremena na telefonu - ako ne i vise! I saznah tako neke detaljcice o mom sagovorniku, a koje pre nisam znala. Tako neke male, slatke detalje koji se sad pretvaraju u slike... I taj glas...Ima vec puno vremena kako se nismo ispricali onako kako to dolici, sve nesto na brzinu i u trku. Sad mi je srce na mestu. Ali glas...Nekako kada se lezi, boja glasa dodje drugacija... Opominjala sam ga da umesto 'da' ne odgovara sa malo duzim 'mmm' - da li je on svestan kakav to efekat na mene ima?! A onda mislim da je poceo namerno...petit diable. Da li nam sudbina sprema jos koji susret? Mrzim daljinu. Zasto ne mogu imati sve ljude do kojih mi je stalo oko sebe? "Ja bi' mog'o da mogu, ja bi' znao da znam..." Poljubac moja cokoladice, laku noc i sanjaj mene!

Izuzev ovog francuskog,potpuno te razumijem...mrzim tu daljinu,i ni ne okreneš prođe jako dugo vramena..ali da..lijepo ih je čuti opet..

hja nek' je nekom :)

hmm... glas moze biti jako varljiva stvar, pogotovo ako se niste upoznali... nadam se da ste se ipak vec upoznali u zivo :)))

Vrlo dobro smo se upoznali ;)