La vie d'une Francaise

Onaj monsieur o kome sam vec govorila, ne samo da mi se izvinuo vec i priznao da me je voleo, da je zeleo biti sa mnom i da mu je zao sto su se stvari izdogadjale na nacin na koje jesu. Eto, dakle,  ponovo smo se culi, iscaskali, izfilozofirali...Ali stvari ostaju onakve kakve jesu samo sto su se tako te neke istine - ako to uopste i jesu - saznale. I drago mi sto saznah a s druge strane sad nisam mirna...Posto smo se to sinoc culi, vec ovu noc sam sanjala koje-kakve cudne snove - ne volim to jer mi san oboji dan. A ako stavimo sve na stranu, sve to sad je potpuno besciljno i nema nikakvu vaznost... Uprkos radoznalosti, treba ponekad ostaviti fantome proslosti da miruju na suvom i hladnom mestu, zasticenom od svetlosti i daleko od dohvata dece...:)