La vie d'une Francaise

Udjes, izadjes i gotovo. Tako bi se moglo opisati moje danasnje polaganje ispita! Bas kao u reklami koja se vrti a u stvari je stih pesme nekog domaceg benda...Putain, kad sam lenji skot. Uvek hocu linijom manjeg otpora, i eto...uvek naucim da rad, rad i samo rad su tri najvaznije stvari za sve. I ceo dan maler do malera. Nekad ne treba ustajati iz kreveta, prespavati dan, i probuditi se prekosutra. Calac stigao na stanicu da me pokupi, i auto odjednom nece da upali...bas se pitam zasto. I zasto danas? I kao sto kazu, jamais deux sans trois, ogrebem srecku, onako iz inata, i dobijem sipak sa isplazzenim jezikom. E, a onda je doslo vece, i malo me taj maler pustio. Nije ni bilo tesko kad sam cula glas koji je melem za sve moje depresije i malerozne dane...Taj glas i prave reci. Kaze on meni : "J'ai pense a ma Blanche-Neige, et d'un coup tout etait blanc..." I tako to sve lepo, uz osmeh. Zanimljivo je kakvi sve nacini postoje da neko kaze da misli na nekog i da mu neko nedostaje...Rekoh, da mi nisi toliko daleko, kidnapovala bih te. Hehe. I jos mnogo sto sta, ali nije za javnost. Eh, eh...I na kraju, zavrsih u kafeu kod moje rodjake kojoj je danas rodjendanko, i tamo sam upoznala jedan par koji mi se cini retko normalan, retko normalni ljudi...za nase podneblje...Strasno je videti da se ambicija gasi u mladoj dusi zbog tamo-nekih bezveze razloga...Ali, treba ojacati, zivot nikad nije jednostavan. I tako. Sad me tu nervira jos po neko, ali ne moze mi nista jer me u principu boli pistolj i lako se okrenem i nestanem. Pa nek' se pita sta bi?, sta bi? E, pa, bi sta bi!

`:) Je veux les details croustillants.