La vie d'une Francaise

Juce me posetio jedan fantom iz proslosti. Onako sasvim iznenada. Potsetio me je na dogadjaje od pre 4 meseca, i tu sam po mozda prvi put shvatila njegovo vidjenje stvari. A ono je mnogo ruznije od mojeg. Zapravo, taj fantom ima talenat da uvredi, ponizi i to na najljigaviji moguci nacin. Znala sam i tad da tu gresku sebi ne bi trebalo da dozvolim... To uvidjanje njegovog shvatanja me je povredilo. Zapitala sam se jesam li ja stvarno takva kakvom me on vidi. Zakljucila da ne treba da istrajem u necemu po svaku cenu a narocito onda kad sam sigurna da nije ispravno. Da, to je sasvim logicno, ali nekad ne postupamo u skladu sa zdravim razumom, pa nas posle peku uspomene. Zaista me oneraspolozilo, rastuzilo, dovelo do zelje da zaplacem to sto mi je rekao na najvulgarniji nacin. Nisam mogla ni da pricam o tome sa nekim od prijatelja. I neka. Bolje tako. A onda sam se setila misli jednog poznatog i veoma omiljenog savremenog pisca koji je rekao da su nasi neprijatelji tu kako bi nam ukazali na nase nedostatke i tako nas podstakli na usavrsavanje. Ne treba ih gledati negativno, vec naprotiv izvuci pouku. Eh, hvala knjigama, piscima...nije prvi put da me oraspoloze, pokazu svetlost, pravi put i budu bliski prijatelji iako vremenski i prostorno svetlosnim godinama udaljeni. I onda je usledio proces isceljenja. Uzdigla sam se iznad svojih osecanja kako bih mogla objektivno da promotrim situaciju, zakljucila da je fantom sirovina nepreradjena kao i njegov saucesnik u zaveri. Shvatila svoje greske i izvukla naravoucenije, tajni kod za sledecu slicnu situaciju, olizala svoje rane, zavila ranjeno srce i otisla na pocinak, gde me je san milovao svojim svilenim prstima govoreci mi da je harmonija jos tu...
I eto, moj neprijatelj je zeleo da me ponizi, rastuzi...Ali nije ni svestan da me je upravo doveo u suprotno stanje - apsolutnu ravnotezu i zadovoljstvo sobom. Ne bih da laskam sebi, ali tako je kad zloba naidje na cisto srce...

Kod neprijatelja bar znaš na čemu si, a kod prijatelja nikad nož u leđa nije isključen...a o prijateljicama da ne govorimo, valjda je svakoj san da kolegici otme dečka...

svijet je samo naše zrcalo. ljudi koje srećemo su putokaz ka našem osobnom rastu. oni su tu da bi mi lakše spoznali sebe. nisu dobri ili loši, to je samo naša procjena. osobine koje nas smetaju kod drugih su u stvari osobine koje nas smetaju kod nas samih samo si ih nismo spremni priznati..

Hm...Uverena sam, 100% sigurna, mogu da potpisem, da svet nije moje ogledalo i da apsolutno ne posedujem osobine ovde pomenutog skota. Tako da se neki stavovi mogu primeniti samo u odredjenim situacijama. Ali, hvala na komentaru - volim kada me nesto podstakne na razmisljanje.