Déjà vu ili...?

Upravo sam stigla sa jednog rodjendana gde se skupilo izvesno drustvance i povela se tema o misticnim, manje-misticnim, paranormalnim, astro-projektnim isl. stvarima i stavovima. Crna magija, znacenje snova, duhovi... Da, i deja vu. Taj osecaj koji imamo svi.
Medjutim. Postoji jos jedan osecaj koji ja imam od detinjstva, a koji ne znam da jos neko deli. Javlja se slicno deja vu i traje priblizno isto vremena. Ne umem da ga opisem i sve mi se cini da mi nedostaje samo jos jedna sekunda njegovog trajanja pa da shvatim sta je! Ali, on prodje i ne da se uhvatiti. Sve sto znam je da su u pitanju krajnosti, ekstremi i suprotnosti. Obicno se javlja pred spavanje, ali takodje i u toku dana. Kada sam bila mala, lezeci u krevetu, ali jos budna, javio se taj osecaj i to u vidu dva glasa - zenski koji je bio tanak i visok, i njegova suprotnost muski grub i dubok. Onda sam pomislila da to nisu glasovi ljudi vec kucica. Kasnije sam pomislila da je taj osecaj moja kosa - kada uzmem jedan pramen, koji je tanak a osecaj koji imam kada ga drzim u ruci sasvim je drugaciji od onog kada drzim dosta kose. Zatim moj jezik, koji mi se cini tankim na vrhu a debelim u dubini. Potom sam mislila da je voda, koja svoj minimum dostize u malenoj i nemocnoj kapljici, a svoj maksimum i jacini talasa, npr. koji silovito udara u stenu....Ali sve ovo nije definicija tog osecaja. Sve su samo nagadjanja i pokusaji da se on otkrije i definise. Imam ga otkad znam za sebe, i ne prethodi nicemu dobrom ili zlom. Tj. ne utice na buducnost, niti na moje raspolozenje. Jednom prilikom sam razgovarala sa gospodinom Z.Siriskim, koji se i sam intersuje za slicne pojave. Pitao me je da li sam cula za TAOIZAM. Naravno. Rekao je da je taoizam sav protkan upravo tim suprotnostima, bas kao i znak jin-jang - suprotnosti koje cine jedno. Da, slazem se s njim da ima veze, ima logike povezati moj osecaj sa tim. Nisam ulazila u dublja istrazivanja, mozda bi to trebalo da ucinim i pronadjem odgovor u taoizmu. Priznajem da volim da spoznajem svet kroz sebe samu, i da bih radije otkrila moj osecaj tako sto bih konacno ugrabila tu sekundu koja mi uvek nedostaje, scepala ga i definisala, nazvala imenom...Mislim da kada to budem uspela, da cu istog momenta umreti.

08.02.2006. u 1:58   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

Manje LSD-a bu ti riješilo probleme lol

Autor: PIZDUNIJE_BRUT   |   08.02.2006. u 6:12   |   opcije


šteta da ovako lijepe riječi ne dobiju komentar, šteta što sam ga tek sad pročitao, ali nikad nije kasno, right?

Autor: Bullitt   |   08.03.2006. u 0:30   |   opcije


Sad ti pišem onako kako mi dolaze misli, bez recenzije i prekrajanja. Možda je to pokuka da nas prožima ista kvaliteta, i u malom i u velikom. To s taoizmom i suprotnostima isto tako ima smisla. To su na prvi pogled suprotnosti jer mi pojavama pridjeljujemo kvalite (obilježja) i po tome ih razlikujemo. Svako suprostavljanje nečega je dokaz da živimo u dualnosti (u ovom svijetu i ne može drugačije). I osjećaj da ćeš umrijeti ako to shvatiš je točan. Ta sekunda predstavlja onaj mali razmak između tebe i unuverzuma i ona te odjeljuje od njega i pokazuje te malom i sićušnom, a opet si tako blizu. Poznat mi je to osjećaj. I figurativno govoreći ti ćeš umrijeti kad ukineš tu sekundu jer će nestati razlike između tebe i te beskonačnosti. Ima nekog smisla zašto te dijeli vremenski interval od SPOZNAJE, zašto nije nešto drugo. Vrijeme je civilizacijski zajeb par excelence. O njemu rijetko kada razmišljama i sve što se događa događa se 'u vremenu'. Sve parapsihološke sposobnosti i spoznaje prvo deformiraju ili odstrane tu vremensku komponentu, ono što ostane više nismo u stanju interpretirati 'bez vremena'.

Autor: NemaNaCemu   |   11.03.2006. u 11:06   |   opcije


Dodaj komentar