La vie d'une Francaise

Kad dodje taj momenat i sve stane, i kad vise nemamo tu moc da sami sebe ubedimo u nesto, nadjemo elana, snage i istrajemo, kada ni saveti prijatelja ne pomazu, kad ni sama cinjenica da se oslobadjamo bremena ne budi ...potrebno je naci neku svetlu tacku u bliskoj buducnosti, neki dogadjaj koji mozda i nije povezan sa ciljem ali je vredan zrtve.
Ima trenutaka kada vodimo igru sa Bogom "ako uradim..., desice se...". Ako odavde do semafora ima tacno deset koraka, uspecu; ako ne budem bila u istom hotelu, istoj sobi, uspecu. I On se igra, i odgovara, daje znakove koji se ispostavljaju tacnim. Ali, i ako nam dozvoli da zavirimo u sutra, i ma kakav znak da je u pitanju, potvrdan ili odrican, problem ostaje, jer da bi se resio, potrebno je uloziti se...
Preslikavanje dana i nefunkcionalnost perioda mozda prekine put za Grcku. Odjednom se javlja volja. Odjednom i niotkuda vraca se Kandid, sve izgleda moguce i blizu, zivotni put postaje obasjan suncem, sve je prolecni dan.
Ne budes li iz ovog osecaja izvukla efekat, razocaraces me...

do semafora je 9 koraka.

Život nije lutrija.., ne dobiva se ništa...uvijek je potrebno uložiti pa onda možeš i očekivati...Ima i ona izreka, kako siješ, tako ćeš i žeti...

...i ponovo se sjecam...

Uvid u buduće događaje je zbog uvida, a ne zbog neke tvoje reakcije. A ciljevi ... ha ... bolje da su visoki. Tako i tako su prizvod uma kao i budućnost. Razočarati ćeš se tako i tako.

zahvaljujem... dobio sam inspiraciju za daljnje pisanje :)

Tekst je zaista posvecen meni, ali B. ako si se prepoznao, i dobio inspiraciju - tim pre, drago mi! :)