La vie d'une Francaise

Maleni grad na obali, Juan les Pins. Centar istog, park, koji je znacajan po tome sto sam u njemu jednog jutra jednoj osobi priznala da se plasim jer pocinjem da osecam nesto veliko i uzviseno a bojim se da mi nije uzvraceno... Ali sada ne mislim o tome. Sedim sa prijateljicom koja govori o mnogim stvarima, bitnim i nebitnim, a meni se pogled gubi - ne tako daleko. Posmatram veverice koje skakucu po drvecu i u sebi molim da me samo malo ostavi u tisini ona koja sedi pored mene. Samo malo vremena da izmeditiram, da ne budem fizicki tu, jedino duhovno, da odmorim malo sebe od razmisljanja, da skinem teret analiza kojima sam sklona i nadjem ono sto zovem mirnom srecom...
I savetujem sebi, ostavi se filozofije, zivi zivot, udahni ga! Jer, starost ce biti tu za teoretisanje. Imaces vremena dobro izmeditirati o svemu, onda kada jedino to i budes mogla. Postuj svoje godine, scepaj svoju mladost i dozivi je u potpunosti - citavu i neokrnjenu! Ne oduzmi od nje nijedan kristal! Ovaj blog je moje prokletstvo i spasenje istovremeno. I kada ga jednog dana budem prestala da pisem, znacu da sam dobro...
Ne mogu podneti da o meni imas lose misljenje. Da nikada nisi zeleo da me zastitis od strela koje su bacane na mene, vec si ih donosio ti licno, kako bi sve bilo iskreno i jasno, kako na tebe ne bi palo breme lazi... Shvatices me, ako jednog dana vise ne budem mogla da trpim taj grozan osecaj ili privid odbacenosti, i ako budem nestala...Razumeces kada se budem povukla. Pokazite mi zenu koja se ne oseca krivom, i ja cu vam reci da je to muskarac, rece neki covek... Nista ne moze vise biti kao sto je bilo. Bas nista.
There's a hole in my sole that can only be filled by You...

Dokle god razmišljaš nisi uronjena u zbilju. A mir? Imam osjećaj da dolazi nakon kaosa.

"Dokle god razmišljaš nisi uronjena u zbilju." Bas mislim suprotno. Da, mir dolazi posle haosa ili mu prethodi...

Razmišljanje je reakcija uma na promjenu parametara koji se dešavaju u našem 'emocionalnom pejsažu'. Parametri se mijenjaju zbog ulaska informacija u naša osjetila. Mozak neke registrira, a neke ne. Neke idu direktno u tijelo jer je mozak prespor za poticanje nekih važnih reakcija, kao bijeg na primjer. Ako se možeš pratiti i promatrati u tim trenucima onda si bliže sebi.

Drago mi da pominjes emocionalni pejzaz...:) Mada, razmisljanje ne mora biti samo u vezi sa desavanjima u "enterijeru", mogu i spoljasnji dogadjaji da nas podstaknu na isto. A slazem se da bi za neke dozivljaje trebalo malo dublje zagrebati kako bi se oni uopste spoznali.

Formalno gledajući ti 'ne gledaš' eksterijer nego samo njegov odraz u sebi. Prema tome: sve je interijer. Nisam to ja izmislio. Pojam eksterijera je posljedica Descartesovog pristupa. On je uzrok dualnosti u čitavoj zapadnoj filozofiji i praksi.

Postoji subjektivni i objektivni pogled. Ako cemo sumnjati u objektivnost jer dolazi od ljudi, onda se slazem da postoji samo "enterijer". Koliko se secam, Dekart je bio racionalista. Cogito, ergo sum. Ne secam se govora o dulanosti...mada, bese to davno.

Nisam se želio odvojiti od teme :) Vraćam se natrag: Kaos, kako ga god sad ti ili ja doživljavali, nosi u sebi dezorjentiranost. U tim trenucima se gube sve naučene formule i obrasci. I ako zaista tražimo odgovore onda oni dolaze sami nakon toga. Često puta nam odgovori više i nisu potrebni jer smo usput 'izgubili' pitanja.... to je mir o kojem govorim ako me pratiš.

Jao, jao, ne slazem se! :) Po meni, odgovori dolaze sami ponekad a nekad ih moramo sami traziti i otkriti. A pitanja se ne gube tek tako. I to definitivno nije mir...

Pa naravno da se ne gube, pazi na navodnike. Ti nakon nekog vremena uviđaš da je tvoje pitanje besmisleno i nepotrebno i proizvod vlastitog ega. Dokle god imaš puno pitanja imaš puno i emocija i orahova si ljuska u oceanu tih emocija. I što si ti na kraju?

Zasto bi neko od mojih pitanja bilo besmisleno ili proizvod mog ega? Vreme odlucuje? Pa, ne znam bas. Nemamo verovatno ista iskustva. Nego, naterao si me danas da pljunem sama na sebe - rekla sam, bez filozofije, zivi! A ti? Zapitkujes me tu i zagovaras...Tststs...pa je l' to lepo?!?! :) Saljem ti pozdrav, moram da kidam.

ti si savršena žena,nemam reči