La vie d'une Francaise

Sretnu se dvojica bihejviorista i jedan kaze drugom: "Vidim, ti si dobro. A kako sam ja?"
Setim se ove anegdote cesto jer ima trenutaka u zivotu kada mi treba jedan bihejviorista, posto ponekad sama nisam sposobna da uocim kako se osecam... Iako ne volim knjige tipa "gospodarite sami sobom", "kako steci samopouzdanje", "izaci na kraj sa...", sinoc mi je u nedostatku neke zanimljivije lektire pala pod ruke jedna knjiga tog tipa, a ciji naslov necu pominjati. I tako citajuci, dodjem do poglavlja gde se govori o besu-naravno! Setim se da sam relativno skoro imala jedan doslovce napad, tzv. prekid filma, pucanje ili kako vec, i to zbog najobicnije besmislice! Autor knjige kaze da je to posledica sakupljanja besa tokom vremena i da jedna trivijalna stvar moze posluziti kao "okidac". I potpuno prirodno, analiticar u meni je proveo nekoliko narednih minuta u razmisljanju o tacnosti te tvrdnje. Moj zakljucak? Sve vreme sam mislila da ne dozvoljavam da me svakodnevne neprijatne situacije ili kontakti sa ljudima razljute, izvedu iz takta. Mislila sam da sam iznad toga, sposobna da izadjem na kraj sa stresom i sacuvam pribranost, ali ova ekspolozija je izgleda dokazala obrnuto: da ono sto sam smatrala samokontrolom nije nista drugo do potiskivanje besa! Kako je onda uopste moguce izaci na kraj sa besom? Autor nudi razne metode o kojima tek treba da citam...
Izgleda mi da, hteli to ili ne, ovi americki seminari pretoceni u knjige, udzbenike, prirucnike na temu kontakta sa ljudima, kako se ponasati, isl. postaju nesto sto nam je svima neophodno danas. Narocito u sredinama gde je pojam psihijatra jos uvek tabu. Setila sam se i jednog uspesnog gospodina kog sam upoznala 2002. a koji je citav svoj privatni biznis zasnovao upravo na jednoj od ovakvih knjiga. Verovatno "kako uspeti" ili neki slican naziv. "Uspeh u 50 koraka". Sledio je uputstva i evidentno stigao do onoga sto je sebi zacrtao kao cilj...
Evo, ne prestajem da se rugam i govorim ironicno, a u principu, interesuje me nastavak knjige koju sam sinoc pocela...Sta bi rekli bihejvioristi i psihoanaliticari na ovo?! :)

nisam ni jedno ni drugo... no, mogu ti reći slijedeće - tvoj temperament je tvoj temperament i nemoj se protiv njega boriti... nemoj potiskivati ljutnju... ljuti se riječima, u onom trenutku kada ti dođe... taj oblik ljutnje se može i treba riješavati svakodnevno... a napadaji i ispadi bijesa su samo tvoja demonstracija nemoći da se uklopiš u sredinu u kojoj se nalaziš...

Bez ozira radi li se o bijesu, radosti ili tuzi treba je izraziti. I meni je trebalo prilično dugo dok nisam shvatio da nije nikakva sramota biti 'protočan' za emocije. Kao što je rekla Kamala, vidi Kamala pišem veliko K :), ima i bisera u literaturi tog tipa. Sjećam se pojedinih knjiga koje su bile 'loše' ali su me navele ne razmišljanja koje nisu potaknule 'dobre' knjige. Čekamo nastavak ...