La vie d'une Francaise

Treba li se uopste porediti sa drugima? Da li to u bilo kojoj situaciji pomaze? Da li tudji (ne)uspeh stvarno nudi kljuc za nasu stvar? Ili je to pre onaj osecaj uspostavljanja ravnoteze sa samim sobom jer smo dotakli bit. Da, to je tajni kod: dotaci onu tacku u sebi, gde smo mi zaista mi, gde smo sami, gde nema spoljasnjih uticaja, severnih vetrova i pogresnih odsjaja, gde se cuje samo iskonsko "ja"...to je cilj, i to je otkrice, alfa i omega zivota, odluka, poteza, balansa. Oslusni sebe...

ne treba uopšte bre da se poređujemo sa drugima!

Dobro je koji puta pogledati sebe unatrag, gdje si bila. Usporedba s drugim je beskorisna. A kako znaš da si dotakla bit?

Vracanje sebi nakon lutanja. Savest je cista, sve je jasno, nema tajni ni prikrivanja, sve je na svom mestu. Balans i samozadovljstvo iz koga proisticu samo dobre stvari. I kada je san bezbrizan, kada se u njemu javlja andjeo cuvar koji je zadovoljan i koji se smesi. Tako nekako. Vise je to osecaj nego neki racionalni dojam.

OVO JE ISTINITO:)))...i nosi mir:))