Laprdarij

Link
ona Cubismova obrada mi nikak ne ide uz ovakvu pjesmu :(

Konačno sam shvatila. Na ovom nicku jedva me je tisuću njih pregledalo. A poruku je poslao svaki dvadeseti, i to još nepremium. Ako zbrojim premiume, to je bilo onda recimo 6 poruka. Shvatila sam gdje sam fulala, i to mi je romantic (hvala mu) otvorio oči neki dan, komentirajući jednu moju jako ozbiljnu izjavu:

"Ma da valjda nije zezancija. Opet sudeći po nadimku.. "

Eto, ljudi me ne shvaćaju ozbiljno, šmrc. Zakaj???

Došlo da moram otvoriti firmu ili obrt. Kažu, bolje obrt. Barem za ovo čime se ja bavim. Ali kažu i da moram plaćati sve doprinose kao da nisam paralelno zaposlena u drugoj firmi. To mi se čini glupo. Možda onda dobijem dvije penzije poslije? Ili ću biti dvostruko zdravstveno osigurana? Ma, lako za sve to..

No, moram smisliti ime toj novoj firmi ili obrtu. Ime bi trebalo zvučati nekak veselo, pozitivno, i naravno privlačno. Može biti i Anel d.o.o. u krajnjem slučaju. Mislila sam na imena kao 'dobro jutro', 'moj naklon', 'ljubim ruke' (to bi bilo pogodno za manikir salon, ali ne i za mene), 'antifriz' - zgodno ime jednog frizeraja :).. I tak.. Ili ime nekog otoka? Neki toponim, kao Velebit, Premuda.. Ili nekaj onak na latinskom da zvuči jako hoh.. tu baš nisam doma :(. Ili nekakva izvedenica za koju samo ja znam što znači, ali da zvuči dobro.. Neki dragi kamen? Metal? Meteorološka pojava? Godišnje doba? Neka životinjica?

Kći mi je predložila - apozit. Počinje s 'a' što je dobro, i zvuči pozitivno :)

recimo za Amsterdam

Link na Babin zapis, bravo Baba

Moj drugi brak je i njemu bio drugi. Iz prvog sam braka izašla neoštećena, nisam ni registrirala neku promjenu, trag, ožiljak.. svježa za nove pobjede.

E, ali s njim nije bilo tako. On je naprasno prekino taj svoj prvi brak, volio ju je i ona ga je gadno povrijedila - navodno. I nije to probavio, stajalo mu je negdje u grlu, nit gore nit dole. Zamrznuo se u tom lošem trenutku. Malo - malo pa bi o njoj nešto negativno, kćerku je drhtavo spominjao. U naš brak donio je sav teret tog svojeg prvog braka, plus teret tog teškog trenutka koji je ostao visjeti u zraku.

Sa mnom je potisnuo sve to, barem prvih dana, ali kako to obično biva, to je malo pomalo izlazilo i trovalo nam vezu. Nagovarala sam ga da ode k njoj i da porazgovaraju, da riješe neke dileme.. Niti čut. Nije mogao, povrijeđen. A to je trunulo i zagađivalo i njega, i mene, i oko nas.. kao gangrena se širilo. Nagovarala sam ga nek ide k nekom profesionalcu da mu pomogne. No, njemu ne treba pomoć, jer on zapravo i nema problem.

Rastali se mi, i on se sad bori i s onim prijašnjim demonima, i sad s novostvorenima.. demoni se lijepe na demone. Ništa nije riješio, samo gomila i gomila..

Ponovno proživljavati takvo što nemam ni najmanje volje. I pitam se koliko su uopće ljudi mojih godina sposobni i voljni oslobodit se 'glomaznog otpada', skupa sa mnom..

Link

Da sumiram. Ili sumariziram, kak bi neki rekli. Zbrojim. Bez da sam se oduzela. Nisam se ni množila. Kakvi su mi dojmovi o Amsterdamu?

Nisam od onih koji obilaze crkve, lijepe su mi izvana, ali kad dođem doma, više ne znam koja je crkva u kojem gradu, osim onih par poznatih. Fućkaš crkve, niti doma ih ne gledam. Kraljevske palače - e, to mi je već zanimljivije. A te su pak tak velke da me noge zabole dok prođem pokraj njih, i ne stanu u fotić. Muzeji: hm. A kaj da velim, zaboravim važne događaje u svojem životu, a kako ne bi nekakve izloške u muzeju. I obično mi iz muzeja ostanu u pamćenju nekakve budalaštine. Osim što se mogu pohvaliti da sam bila u nekom od njih, slabe je vajde jer nemam pojma kaj je bilo u kojem muzeju. Opet, uz izuzetak onih par najpoznatijih..

Ono što volim je muvati se po ulicama među narodom, i uhvatiti nešto što drugdje nisam doživjela. Recimo.... Amsterdam ću pamtiti po tome što sam osamsto puta iskrenula nogu. Ovi tu pojma nemaju kaj je asfalt. Barem ne tu u centru. Sve su nekakve ciglice, pločice, kamene kvrge, kvrgetine.. nigdje nisam vidjela toliki manjak asfalta.. bit će da je njima ionako sve ravno.. A došla sam s cipelama s petom šesticom, dakle minimum. Tu nisam vidjela ženu na štiklama, sve u tenisicama ili natikačama ili nečem šlapastom..

Nisam vidjela niti nekog debelog, fakat. Možda malo punijeg, ali debelih - nema. Ne znam zakaj, baš si mislim. Ili su napušeni pa im ne treba klopa, ili su na biciklima cijele dane pa su u formi.. i za čudo svi nekak izgledaju zdravo. To je sigurno zato jer si masiraju akupunkturne i akupresurne i kakve već aku- točke na tabanima hodajući tim kamenim kvrgama..

Ne znam kak uopće voze bicikle po tim kockama.. ma kocke su mila majka za ovo kaj je tu na cestama.. E, a to s biciklima je s jedne strane simpatično, ali s druge - nemre se hodat od njih. Prvo moram pazit da ne slomim nogu, onda moram izbjegavati one najgušće oblake dima jer moram biti pri sebi, jel, i uz to stalno moram paziti da me bicikl ne lupi.. sve je biciklistička staza, uglavnom, dolaze iz svih smjerova, križaju se, i ne sudaraju! Kak?? Nepušač i pješak u Amsterdamu nemaju kaj tražit. Osim glavu spašavat.

I pamtit ću još i fenomenalnu turu brodom po kanalima.. naivna ja. Zamislila si ja lijepo vožnju kanalima, oko mene zelenilo, plivaju patke i labudovi, drveće, romantično, i tak.. A ono: krenemo mi i odmah dođemo ispod mosta koji je 100m dug, tj. ispod glavnog trga, mrak, nisko, brrr.. Izađemo van, oko mene zidovi kanala, iskrivila glavu gledajući gore iz te rupe, prava žablja perspektiva, i ok, vidjelo se nešto, naziralo se kratkotrajno između mostova.. ne znam ispod kojeg je groznije.. A voda je neopisive boje, onak žabokrečina prve kategorije, smeđe-zelena gusta. Tak je izgledala gnojnica koju sam pripemala za svoj eko-vrt. Po kojoj pliva sve, da ne nabrajam - mislim smeće. Falio je samo neki plutajući leš. Ima i poneka zalutala sirota patka.. Mi u Zg mogli bi napraviti turu po kanalizaciji ispod grada, bilo bi slično. Naša Sava je prekrasna čista rijeka spram ovog. Pa i je, nedavno sam joj bila blizu... Trebao bi im onaj jedini naš dobar potez - da se otkupljuju plastične boce... Zagušeni su plastikom.. I inače grad nije baš čist, pogotovo navečer. Vidim ujutro peru ulice, ali popodne je već hrpa smeća..

Savjet: ako ne pušite i ne vozite bicikl, nemojte dolaziti sim. Ako ipak da, tenisice, i tura autobusom.

Ima tu još puno zanimljivih stvari, ali za to treba doći u dvoje :(

Link

iz jednog kišnog grada u kojem su svi na biciklima, skoro nitko ne nosi kišobran. Na sedmom sam katu i gledam grad, tornjiće crkvica, pa nekakav kanalić s vodom, nekakva pivovara Heineken mi se tu mota u vidnom polju.. A u zg sam ostavila sunce, šmrc :( Malo odmaram pa ću u šetnju..

Imam svoj ružičasti balon želja.

Držim njegov končić u ruci, zaljubljeno gledam u njega.. I tražim kome ću ga prikvačiti.. U tom ružičastom balonu nalaze se sve moje želje, praktične i romantične.. sve zamišljene osobine (vrline) nekog mojeg voljenog..

Kad nađem dušu koja je dovoljno bezlična i statična da ne remeti ružičastost, prikvačim joj taj moj balončić.. pa opet gledam zaljubljeno samo u balončić. I zapravo me ne zanima ta duša koja se skriva iza balončića.. mogla bi samo pokvariti moje zamisli.. ali taj moj balončić - on je savršen..

Ponekad se nositelj balončića pobuni, htio bi da ga ipak pogledam takvog kakav uistinu jest... ali što će mi to? U mojem balončiću je ionako sve sadržano, godinama dotjerivano, ne treba ništa niti dodati, niti mijenjati..

Ako je pobuna prejaka, uzmem ružičasti balončić i odem tražiti dalje..

i niš.

da imam sad neku novu kćer, nazvala bih je Jesen.

Ne kao 'jesen života'... onda bi bolje bilo proljeće ili ljeto, ali svuči bez veze. Spring i Summer dobro zvuče, i ta imena postoje, postoji i Autumn.. Sad mi pored prozora padaju latice bagrema, a miriiiši.. mmmmmm.. prošle sam godine radila sirup od bagrema. Fini je, ali blag. Ove ću godine dodati u njega bazgu, da pojačam. Ili kadulju..


Štiglec, češljugar, ili grdelin

Ako napišem istinu u profilu, neće mi vjerovati. Bit će: aha, još jedna koja je i obrazovana, i situirana, i ovo, i ono... Na početku sam malo eksperimentirala s profilima, i najviše mi se muških javilo na profil u kojem sam se predstavila kao jadnica, nezadovoljna sobom. Tam di sam napisala istinu, jedva da mi je itko uputio poruku...

Da imam 20-ak godina manje, vjerojatno nitko niti ne bi čitao profil :)

Ok. Muški vole jadnice. Valjda zato jer se onda pokraj njih osjećaju moćno. Jer su onda manje jadni od njih. A i s jadnicama je lako jer su zadovoljne i s malim :). Takve neće pobjeć. Bit će zahvalne svemiru što ih ipak netko hoće. Neće imati prohtjeve. I kaj ja znam kaj već, nije mi se lako staviti u poziciju jadnice...

Moj brak je isto lijepo trajao dok sam imala težak posao i frustrirana dolazila doma.. dragi me je tješio.. Kad sam dala otkaz, otišla u dobru firmu i počela doma dolaziti sretna, e, već nije štimalo. On je izgubio svoju staru ulogu tješitelja, i nije znao što bi sad sa zadovoljnom ženom. Koja zarađuje više od njega.. Nije to mogao podnijeti..

Pa si je našao jadnicu, beskućnicu, koju je mogao tješiti. E, jebga..

(da se razmemo, Bogu hvala što je on otišao :).. jedino što mi se slični scenarij često ponavlja :(

Ima i varijanta be. A to su muški jadnici, ili 'vrećičari'. Tj. muški čija cijela imovina stane u jednu vrećicu, i koji traže priliku za udomiti se. Jer su, eto, njihove bivše bile grozne i ostavile ih s gaćama na štapu. A oni su savršeni. (Nećemo o tome da su oni zajebali, pa da nekako operu savjest svu imovinu ostavili ženi, tj. ionako je sve ženino, jel, jer su i njoj već došli s vrećicom). E, takvima sam ja super. Bila su vremena kad sam i nasjela na takvo što, ali više mi se ne da. Dvoje djece mi je sasvim dovoljno za uzdržavanje..

Traži se varijanta ce :)