obože



već dva dana pjevam sljedeće dvije pjesme:

'...sad luta sam taj stari pjer, da svaki dan i svaku noć, i svira pjer, da svira još, taj stari pjer, za jedan groš...'

s tim da tek ponešto otpjevam, a ostatak bude: na na na


druga je, checkthisout:

I SAMO BAMBAM BABA LUBA, BAMBAM BABALU BAAAA JEEDAAAN RADIO STARI U KUTU, TREŠTI SVU NOĆ I ČITAV DAAAN

prvu sam čula tek kad je novković umro, a ovu drugu nisam od kraja osamdesetih.


?


Uredi zapis

10.04.2008. u 14:25   |   Komentari: 10   |   Dodaj komentar

slučipacka



otišla sam kod posebne doktorice zbog zujanja u ušima da bi mi ona uspostavila dijagnozu koja glasi: zujanje u ušima.

(sad okrećem glavu prema kameri s očima na pol sklopljenim i posrano rezigniranom facom dok se nasnimljena publika nasnimljeno smije.)

...ili stručno: 'tinnitus'. kao objašnjenje istog stoji da je to doživljaj zvuka bez vanjskog uzroka.

odnosno, čujem zvukove koji ne postoje.

(ha ha jako smiješno)

i sad si mislim...'okej. nije da me veseli al nije najgore na svijetu. sve dok ti zvukovi nisu artikulirani i dok mi se ne obraćaju imenom i ne navode me da činim razne stvari, ..ne trebam brinut, jel?' :DD


(kojotu je zabranjen pristup na ovaj log)

Uredi zapis

04.04.2008. u 18:49   |   Komentari: 13   |   Dodaj komentar

šećerne čekinje



znam da je bizarno ali...dok sam prstima prelazila preko glatke i sive kore razmišljala sam zašto mi je bukvina draža nego bilo koja druga kora...

..i skužila da je to zato

jer me podsjeća





na asfalt.


Uredi zapis

02.04.2008. u 22:50   |   Komentari: 7   |   Dodaj komentar

inkontinentna balerina*



danas je jedan od onih dana kad sve stoji.

ko podnevna omara krajem srpnja.

ni daška vjetra.

e tak mi je danas.

u glavi.

i tijelu.

energija mi je sasvim stala.


uf.


NO ŠUMSKO VOĆE U FORMI SLADOLEDA BI TO PRED VEČER TREBALO RIJEŠIT!



*naslov sam besramno ukrala iz jedne knjige


Uredi zapis

26.03.2008. u 15:44   |   Komentari: 6   |   Dodaj komentar

koja je ovo pjesma? ck-ck-ck-ck?



joj bože o svačem sam htjela. o crystalkinom punjabiju, o kafki, zlatnoj ulički, o gornjem dijelu pidžame, o s.oliverovoj pidžami te o turskoj spavaćici al sam na kraju došla do dućana s ortopeckim sandalama koje to nisu i toga kak moram reć gingi da ih ima super raznih modela i uzoraka i da dođe u zg da joj pokažem.

eto i onda mi je samo to bilo na pameti da ne smijem zaboravit reć to.

a nemrem pisat kad moram mislit.

:)

Uredi zapis

25.03.2008. u 21:36   |   Komentari: 18   |   Dodaj komentar

zuluk.



postojao je razlog zašto nisam ljudima koje znam iz prostora govorila o sebi u ovom neprostoru.

zato jer bi to imalo efekt kao kad mi netko od ukućana uđe u wc dok serem. onako, pogledam tog nekog iznenađeno i malo ljuto, drek stane, taj ode, a ja sa mogu jebat onda s poluvisećim govnom iz dupeta.

i pripremat se na pol sata koncentracije da do kraja završim započeto.

osim toga, ne volim publici vidjet lica. krasan je taj polumrak virtualnog kazališta u kojem samo oči blinkaju, a ja ne znam čije su. to je naprosto prekrasno i želim da tako ostane.

šta je tu nejasno?

Uredi zapis

21.03.2008. u 10:12   |   Komentari: 2   |   Dodaj komentar

buli baba 2



ja kad se dogovorim s nekim nešto onda se tog držim i ne mijenjam tosmao zato kaj netko iz moje obitelji ima druge planove. ono, pravilo prvesntva i to heklma. kao, jebiga, već sam se dogovorila.

dok, eto, moji prijatelji svojoj obitelji daju prednost. gotovo uvijek. oni njima izađu u susret. bez obzira na dogovor.

a ja ne. ja svoju obitelj odjebem jer kažem da sam se dogovorila. jer mislim da tak to treba bit.

onda se moja obitelj ljuti jer ja njih nikad na prvo mjesto ne stavim i nisam fleksibilna.

a ja se ljutim jer mene moji prijatelji odjebu zbog obitelji.

i na sebe jer odjebem obitelj zbog prijatelja koji svoju obitelj ne bi bikad zbog mene odjebali.

i tako smo svi nesretni.

čiča miča.


Uredi zapis

20.03.2008. u 15:45   |   Komentari: 8   |   Dodaj komentar

mico il netko drugi ko zna..


...ak radiš nešto i ostane ti ČETIRI bjelanjka, šta da radim s tom sluzi?

jel ak dodam šećer i smiksa, jel to bude dobro za jest? il šta se radi s tim. ni ne znam di bi stavila to smiksano i slatko, čak i da dobro ispadne.

ha?

Uredi zapis

20.03.2008. u 9:35   |   Komentari: 11   |   Dodaj komentar

buli baba



jučer je bio dan za zaboravit. jedan od onih kad čekaš noć da legneš. da otgrneš datum na kalendaru, zguzvaš ga i zauvijek baciš da se nikad više ne vrati u toj formi.

makar, ja nemam takve kalendare. imam one šta ima tridesetak dana i sliku neke planine il cvijeća il nečeg. takav sa otkidanjem dana po dan ima samo, koliko ja znam, pajo patak. kod nikog drugog nisam to vidjela. iskoristila sam to ipak pozivajući se na umjetničku slobodu izražavanja.

i TO nije bio jedan od onih ZBILJA groznih dana. znam ih iz šuba nabrojat bar tri koja ne želim da se ikad više ponove i da se ikad ikom dogode.

neneneneen. jučer nije bio TAKAV loš dan. neg onako, razmaženo-peemesovski -skučena -sam-s bližim-rodom-u-prostoriji loš dan.

i sad ne znam kak da napravim prelaz s ove na ovu temu pa ga ni neću radit. ja apsolutno uvijek u novčaniku imam kovanog novca. uglavnom zato jer sam lijena čeprkat po njemu neg dam papirnato. počnem to trošit tek kad postane teško nosit taj metal sa sobom.

ipak, NIKAD, ali baš NIKAD mi se nije dogodilo da sam ja stajala pred automatom za plaćanje parkinga i da sam IMALA kovanog.

ILI bih imala, ali sedam kuna i pedeset lipa. to sa sedam i pedeset mi se par puta već dogodilo. čisto da vidi svemir kolika mi je granica izdržljivosti, mislim.

i jučer nakon ionako prekrasnog dana uđem u najveći konzum u gradu i provedem osam minuta svog života dolazeći od blagajne do blagajne, čekajući da me žeen pogledaju, te da ih ja zamolim da mi desetku usitne TE da me potom one SVE REDOM odbiju.

osim zadnje.

koja mi usitni navedeno, a ja odem 300 metara dalje, otvorim šaku i vidim osam kuna u istoj.

ja uopće nisam pomislila:gle, samoinicijativno si je naplatila 2 kune uslugu ili: jebemjojmater, ili: okučko ili: o kurvetino.

ne. ja nikad takve stvari ne mislim. ja redovito pomislim da se netko zabunio. a ne da mi je svjesno nešto nažao učinio.

međutim, tad nisma ni to pomislila. nisam niš mislila. sasvim prekrasnu prazninu sam u glavi imala. mislim da se tak osjećaju oni klinci kad dođu u školu s pištoljima i poubijaju cijeli 8 a i b.

znala sam u tom momentu samo to da sam u stanju tražit je nadređenog, njega njegovog nadređenog, njega njegovog nadređenog i tak do todorića.

da nek mi da dvije kune.

i to je moja priča. ne da mi se završit. zavrpute je sami.

ak vam se da.


Uredi zapis

19.03.2008. u 11:15   |   Komentari: 9   |   Dodaj komentar

o nepotrebnim stvarima...


..sam htjela pisat. kao, kak su nepotrebne stvari nepotrebne. i kak bi ljudi trebali malo popričat sa sobom prije neg se odluče na nabavku takvog nečeg.

a nisam ni ja cijepljena protiv tog, al volim svojim frendicama srat da gluposti kupuju hihihi

nepotrebnih stvari ima toliko da mislim da je lakše nabrojat potrebne. mislim da potrebne stvari čine tek 30% robe u dućanima. po mojoj slobodnoj procjeni. kažem ja, kolajah, kraljica matematičkog mozga. i ironije, istotako;)

primjerice, podmetači za tanjure, podmetači za čaše, prekrasne keramičke soljenke u obliku životinjske mladunčadi ili srca, dječja vješalica za jakne na samostalnom stalku, prozirni tanjuri prepuni staklenih kuglica raznih boja, privjesci za ključeve u obliku SVEGA, multipraktici, držači za salvetu u obliku sićušnog kuhara (oni kaj po JEDNU salvetu samo drže), pilingzi za lice, postolja za držat mobitel, žlice za cipele (mislim ak ti treba žlica za obuć cipelu, onda si kupio premale cipele), male cipele...cijenila bih kad bi sami dodali nešto i nastavili niz.

ovo je poluradionica.

..al to o nepotrebnom sam tek htjela pisat. a onda sam nekak došla do tog da ne znam kak da objasnim što me motiviralo na tu temu. a to me dovelo do tog kak ja ne znam objašnjavat stvari. a to do situacije kad sam htjela kreši objasnit kak je super izgledao neki lik neke vrste iz zvjezdanih staza, i počela sam sa: 'e,znaš kak sam super lika vidjela u zvjezdanim, imao ti je onak....' na što je on DUBOKO uzdahnuo i rekao: 'joj. nemoj.' :D

tak da sam log počela smijući se.

e al uglavnom..ma sere on. znam ja objašnjavat, sam kaj se on još treba malo priviknut.

KAKO je izgledao triger za temu. ..prvo, radilo se o držaču za knjigu. ona na jogi je do prekjučer gledala iz knjige koja je na podu bila otvorena. a SAD je dobila držaš za knjige. mislim da je držač za knjige za sada kralj nepotrebnih stvari. izazivam vas da me pobijedite u tome. daj zamislite. držač za knjige.

e kak to izgleda. TEŠKO je to objasnit,znam. kak bi VI to objasnili? ...ovak se objašnjava:

zamislite si krov kuće. e onda na njega nataknut još jedan krov al okrenut naopačke. na način da su im bridovi sljubljeni jedan s drugim.

e TAK vam izgleda držač za knjige. samo manji puno od tam nekog krova. i drven.

KAKVA GLUPOST.




Uredi zapis

18.03.2008. u 16:55   |   Komentari: 29   |   Dodaj komentar

mislim da se sviđam žućkastim dečkima.


ili to ili sam paranoična pa sam uvjerena da zure u mene.

žućkasti dečki.

ne japanci. neg ljudi s kosama boje bijelo ka žutom i žuto ka narančastom. i bradama istim takvim.

uopće ne znam kako mi je uspjelo u dva dana primijetit čak tri žućkasta.

..aha, da, znam. osjećala sam ZURENJE pa sam digla pogled u tom smjeru.

super su žućkasti al ne volim da baš tak zure. bojim se da će mi ukrast pigment.

xixixixi

ajojjebote baš sam zla. ustvari mi baš godi da me primjećuju. jer se već dugo relativno androgino osjećam ako ne i ružno.zato jer od kad si sama šišam šiške izgledam ko jim carrey u glupigluplji.

ustvari, mozda me bas zbog tog gledaju.

bah.


Uredi zapis

18.03.2008. u 10:47   |   Komentari: 6   |   Dodaj komentar

buža.



ovo je jedna od onih stvari koja nije smiješna kad se priča, al je kad se dogodi.

stojimo tak u zalogaaajnici s ribljom temom okruženi ljudima koji ne znaju hrvatski. i dogovaram se s ovom svojom da kaj ćemo i zaključim da ću ja to nešto, a ona je htjela neku drugu ribu al je htjela prvo znat cijenu i gurka me s laktom: 'pitaj ga kolko je riba, pitaj ga kolko je riba' i meni se na dispjelu u glavi pojavi to pitanje na engleskom i u tom momentu se sjetim onog scootera koji je prije deset godina žario i palio glazbenom scenom svojim pametnim tekstovima, između kojih je bila i ona s refrenom jednakim onom što mi se u glavi pojavilo ter ja postavim stupidno pitanje al na način da ga otpjevam, sa sasvim ozarenim licem ne vjerujući u činjenicu da sam se sjetila tog nečeg davno zaboravljenog i da sam imala prilike to IZGOVORIT uopće.

mogla bih sad reć, nakon šta vidim vaše kisele smješkove, uz odmah rukom: ah, trebali ste bit tamo,... al sam kasnije skužila da se ona uopće nije smijala ZATO šta se i ona sjetila te pjesme, neg ZATO šta joj je samo moja izvedba bila smiješna.

(budala.)

tak da. ..ah. trebali ste bit tam. al u mojoj glavi.

(mislim da nikad ne bih bila dobra stand up komičarka:D)



Uredi zapis

16.03.2008. u 16:15   |   Komentari: 14   |   Dodaj komentar

čoko



laaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaade


Uredi zapis

12.03.2008. u 23:43   |   Komentari: 4   |   Dodaj komentar

mensvrld


joj daj svaki dan vodim razgovor sa sobom kak mi ne treba pušit. i taman kad su razgovori jenjali i kad nisam imala potrebu za dimom, dogodi se tjedan dana šenjapu i sad sve ispočetka...ahhhhhhhh

mislim da zato kuham. frenetično. kao, okupiram se. umjesto da zovem frendicu da kavu i dim.

a kad smo kod toga već, znam da je strava glupo al nekad ima dobrih ideja u onom di kuhaju za pet njih pet. to mi je bitno s obizorm da ne mislim još dugo hranit s ekod majke mi. meni samo nije jasno kako uvijek FRAJER jedan između četiri žene dobije najviše bodova. kojeg boga ti muškarci skuhaju da zasluže to?

kopune s jarebicama špikane kosićima?

jebo ih držić.

NA KOJU FORU? ja mislim da žene njima daju bodove iz milosrđa. to bogami mislim. kao, muško je pa nek mu.

ma. živcira me to.

Uredi zapis

12.03.2008. u 13:56   |   Komentari: 10   |   Dodaj komentar

ja mislim da je netko drugi ušo u mene


jer ja cijeli dan danas pišem za ocjenu

i makar je ručak za po sata bio nisam rekla aj poslije ću, nema smisla počinjat

neg jesam, i poslije isto pisala svašta

i otišla sam van i popila preko jedne pive i nisam rekla a sad sam pijankasta kaj bum sad neg sam sjela i počela

i ne znam šta je to. neko je ušo u mene i radi s mojim tjellom tekst za ocjenu

bogami ne znam ko je to al dobor da je došao

ma možda znam šta je. čim sjednem za komp moram odma prvo isprvo naprvo prije svega word otvorit.

i kad vidim natuknice si posljednje u stilu: sternberg - jel mi se to da sad? pa sve to u crveno ofarbano, odma ja napisem sternbrga i slične

jer ne volim crveno

a volim modrozeleno.

oću da mi cio bude modrozelen pa odma mijenjam i unosim podatke i gramatički ispravo slažem i nbrišem tipfelere i nekad kažem šta mislim i tako

onda bude modrozeleno.

modrozeleno je bolje od crvenog. jer je jezero takvo i more kad je neki čudno oblačan dan i kad je zeleno znači da sam vani, a ne unutra a crveno, šta crveno. crveno je za stajat na trotoaru i čekat aute da prođu

aa nenee enenenenenne

ne može tako.

eto sad je tako . dobro je



dobro mi došao

čovječe

koji si u meni.


Uredi zapis

09.03.2008. u 23:22   |   Komentari: 7   |   Dodaj komentar