srp mog djeda antuna

u obliku leda.

uzet ću pilu za led i iskomadat ga na komadiće,presložit kockice onako sve random i onda ko rubikovu kocku probat ih vratit na prava mjesta vrteći ga u šakama.

dok se ne rastopi.

on će me pitat da šta je to, a ja neću znat reć.

kak da artikuliram led.

to se ne može.

čak i da još postoji.

samo ću mrko gledat u raširene dlanove skupljenih prstiju i lokvu vode koja istječe oko nelojalnih rupica oko korijena prsta i dlana.

prije isteka iste mogla bih se...mogla bih se UMIT tom vodom i

i otić van.


uopće si to ne mogu objasnit. jebote. bijes. koji mi je kurac. već mi je kurca nakurac.

reko bi đuro: odjebeš!. to ono kad ga zajebavam neš.

e pa eto tako.

odjebeš.

je sabotirat šale i pošalice.

istina, osjećam se prljavo uslijed toga, al šta ćeš. s takvima tako.

kad mi tam neka napuhana budala upakira zajedljiv komentar u "šalu". u šalu koja nije plasirana da opusti te razvedri sitaciju, niti da bude prijateljsko podbadanje nego sa isključivom svrhom ispušnog ventila dotične mizerne, jadne, jadne o jako jadne osobe koje se nije u stanju nadić nad sobom kao žrtvom i patnikom/icom pa iz te svoje crvlje perspektive nije ni sposobna prihvatit tuđu sreću. neg svoj jal MORA nekak izbacit. jer da ne izbaci, dobila bi raka, infarkt il nešto treće. zna ta osoba to dobro, makar ne na svjesnoj razini možda. zato i frca otrov.

a ja kažem:kaj? ne razumijem. kak to misliš.

eto to kažem. ko neka mala budala. a onda takve osobe kažu: a joj daj, kolajah, šalim se. ja oću da mi objasne šalu. pa oni mahnu rukom. kažu: zaboravi. i okrenu glavu udrugu stranu. il skoče naglo na sasvim drugu temu. i kao: joj kolajah, ne kužiš foru.

ne. ne kužim.

PEDERI I SVINJE. jalni i kalni.

(kalni?)

no dobro.

drugi sabotažžž se događa u odnosu ja-regoč. to bude zbilja smiješno i osjećam se baš prekrasno zlono al na djevičanski način. nema tu mržnje. čista sestrinska zloba, imna li šta ljepše od toga?

kad on počne prilat priču, a po neverb i verb komunik kužiš da je to neštp šta je njemu smiješno bilo pa ti to oće prenjet.. a ti se počneš smijet luđački nakon prve i pol rečenice..

..i tak dok mu ne dopizdi i dok ne odustane od priče. ...

hihhi


majojokakavglupidan

utipkam u google "neven" htijući nać neki dobar primjerak tog cvijeta, a ispadne ciganović.

između ostalih čaški.

koja je ovo stvar:

tu du du dudududu du du dududu du dududu du dudu du du duuu.

slutim tko bi mogao znat.

ae koja je.

ovim sam se bavila u jednoj kratkoj fazi školovanja. al u formi crtanja amplituda na komad papira jer je to ipat TIŠI oblik zadatka. ne znam jel gore to šta mi je to palo na pamet il to što sam imala još nekog tko je to htio djelit sa mnom:)

obara me.

...glede imanja djetetovih uokvirenih fotografija na zidovima. vlastitoga djetetoga.

ajd da su obiteljske neke. mama, tata, dijete. aj. kao, mi smo obitelj, uokvirili smo se. aj nek bude.

aj da je samo dijete al neka super fotka. iz dobrog kuta il super faca složena il smiješna situacija. aj dobro. super.

al deset uokvirenih fotografija - NAJOBIČNIJIH fotografija, kakvih su puni albumi svih mladih roditelja...

..e to ne razumem.

mislim. pa kaj će ti slike vlastitog djeteta svud po kući?

da te sjeti da imaš dijete?

pa VIDIŠ, OPIPAŠ i ČUJEŠ dijete pa znaš da ga imaš.

kaj će ti slika.

ne razumijem.

što ostane od prsta ako ga se umače u blato i povlači po ne preravnom terenu kojih tisuću metara?

ne puno.

e TO sam ja radila.

osjećam ga svom dužinom ruke sve do mozga. osjećam točku u mozgu koja komadnira prstom.

prstom kažiprstom.

to je bio osjećaj za dobro jutro. dok sam istim (i ostalima) mob probala izgasit i odbacila ga uz urlik.

i sad ne jenjava.

zbilja loše u lošem je to što je to lijevi kažiprst.

s tim pišem, kopam nos i brišem guzicu.

dobra stvar je šta rijetko kopam nos, a ni ne kenjam prečesto.

jedino ovo s pisanjem me malo ždere.

i TAKO.

http://www.ladavanleeuwen.nl/images/Lada%20Niva/Lada_niva.jpg

boja može ostat. ionak sam u toj fazi. ljubičastoj.

nego, postoji varijanta s pet vratašaca?

jer to bi taj auto činilo savršenim.

od celulita.

na gu'ici.

jel to spada u kategoriju "šarmantnog" kao i rupica na obrazima kad se netko smije...

ili?

hihi

sam našla.

svi kreveti u kojima sam do sad spavala su bili takvi da bi se probudila ko ježić ježurka ujutro.

to zna dost ić na kuac. ne može se spljoštit to nikak uz glavu pa moram prat kosu svako jutro ko da sam neka bolesna na čistoću. mislim, jesam ja to, al u fazama samo. ne sad baš svaki dan u godini.

e a sad sam našla krvet od kojeg je kosa počešljana.

ne moram niš.

samo se dignem, umijem i maknem eventualne čuperke s lica.

i odem trbuhom za kruhom.

u kuhinju.

kad vam u privatni prostor uđe, teatralnim pokretima privuće pažnju i obrati vam se riječima debeli bradonja sav bradat od brade, u gužvi i buci kluba za mladež, stare pijance i pse, vi:

a)kažete: molim?, jer ga niste čuli

b)vratite mu repliku al u formi vašeg komentara koji je tek isječak iz filma u vašoj glavi čija je vjerojatnost mala ko mrav da se poklopi s njegovim komentarom kojeg niste čuli

c) odgovorite samo: NE.


ja sam u toj situaciji kratko razmišljala o opcijama, a onda se odlučila za c).

- kolajah, to je najbolje kaj si mu mogla reć, primijeti prika.

- je...al sam isto tak možda gadno zajebala ak je forma pitanja bila: "imaš li što protiv da.." :D


blurp

"Hladno je ko na vještičjoj sisi"

J.D. Salinger

ima danas u matici hrvatskoj (strossmayerov trg 4) predavanje o virtualnim društvima u 18.30

to bi vas moglo (trebalo!) zanimat ;D

i nešto prigodnije, u zvjezdarnici (tehnički muzej) ante pušča zvijezde, kaže on: valentinovski program. tak neš. štajaznam. valjda će glazbena pozadina bit neke debilne ljubavne pjesme. al antu se isplati slušat i zvijezde gledat bez obzira na soundtrack. to vam je u 18.00

hvala kolajah, baš ti je dobra ideja, bio/la sam i bilo je super.

molim.

tako bih jako bila poročna.

al u nekom ugodnom ambijentu.

da je 25 stupnjeva unutra i vani.

da nije gužva.

da nema glasne muzike.

da sjedim na nešto kao kauču ili stolici sa širokim sjedištem da stane i dio stopala.

eto to bih ja htjela.

danas.

stojimo na dva kvadratna metra. kolajinstari, ja i čovjek od dva metra i još malo. i pekar s druge strane pulta.

ili samo prodavač. ne znam to.

cijelo jutro smo vršili finalne građevinske radove (sintagma polako gubi smisao jer to finalno nikak da završi), i sad smo opet krenuli to isto radi, a prije svratili u pekaru.

i visoki čovjek najviši na svijetu kupuje kruh i ja i kolajinstari stojimo sa strane.

ovo ja mislim:

-- kako je visok

-- samo dlan mu je kao jedna prosječna ruka

-- ...a di su još prsti

-- kak tak velik netko izraste

--..uvijek mora čučnut kad kroz vrata ide..


U TOM momentu kolajinstari prošapće

-(kaj misliš kolko je h?)

iz nepoznatog razloga, ja ne nastavim razmišljat u postojećem smjeru nego se mentalno prebacim na sve moguće visine svi mogućih predmeta koje smo zadnja tri dana šmirglali, farbali, šmirglali, kitali, farbali, kitali, farbali i šmirglali i kad ne nađem neki RAZLOG zbog kojeg bi ja mogla znat visinu ičeg takvog jer je sve položivo na pod i time dohvatljivo i sve može proć kroz sva vrata, što na žalost znam iz iskustva, uputim mu takaav neki zbunjeni pogled

kolajinstari kaže, šapčući

-(h....hajt)

još malo mislim o ormarima i zidovima i zbunjeno gledam.

kolajinstari opet:

- (kolajah...hajt. engleski)

zbunjeno gledam

- (hajt. h.e.i.g.h.t.)

zbunjeno gledam i nervozno već pokušavam SHVATITI koji kurac s visinom čega

kolajinstari, sad već pedagoški dubokim glasom)

-(haaajt. h.e.i.g.h.t.)

uto meni dopizdi to njegovo opetovano hajtanje kroz šapat te nervozno USKLIKNEM evidentnu činjenicu, odnosno:

- VISINA !???

s još par uskličnika i upitnika.

i u tom trenu mi postane jasno sve:D