srp mog djeda antuna

 
ima puno stvari koje su drugi odavno radili ili ih rade povremeno i ne doživljavaju stres uslijed toga, a koje ja sve to ne. (kakva je ovo rečenica?)
jedna od njih je tankanje benzina.
jučer mi je dopizdilo vozit se svako malo na rezervi, a onda izbjegavat auto par dana dok ga netko ne napuni, tako da sma odlučila da će danas bit TAJ dan
DAN kada ću otić na benzinsku i potvrdit onaj stereotip o kilavim ženama i autima.
znam, to nije pozitivno postavljen cilj, al čovjek mora biti svjestan svojih mogućnosti:D
i kontam si još, pa čitala sam po ženskim logovima drvlje i kamenje kako s esipa od strane autorica na djelatnike benzinskih pumpi koje dotrče pomoć im KAO da su same invalidne samim tim šta su žene.
to je njih, kao, ljutilo.
ja ne bi imala ništa protiv:D
bilo je samo jedno mjesto gdje sam mogla past i tamo sam pala.
na čepu. ja ne znam s tim čepom. nisam znala ni ona dva puta kad sam s tatom tankala. JA NE ZNAM IZVADIT ČEP, JEBOTE.
onda je izašla iz auta teta koja je iza mene stala i pitala me jel imam problema hihih. i tu se meni pojavila u glavi slika mene kak stopalima opirem o stražnju gumu, a rukama navlačim čep, a godišnja doba se mijenjaju.
i isto tak kad sam ga vraćala.
morat ću vježbat skidanje čepa.
 
B.O.Ž.E.
 
 

 
stojimo svi mi u desnoj traci i svi bi na desno osim jedne koja bi ravno. i kad se upalila zelena strelica, ispostavi se da ta jedna koja ne bi desno je predzadnja osoba u koloni.
a ja zadnja.
i kaem ja da ojebote i nastavim zurit njoj iznad krova.
i konačno se upali zeleni semafor i ona krene i ja krenem i s leđa nama objema, a s lijeve nam strane dozuji Idiot Na Motoru, prešiša nas obadvije i presjeće dotičnoj put htijući na desno skrenut.
ova zakoči DA NE BI UBILA GOVNO LJUDSKO, a on još ima obraza okrenut se i i držat ruku s uzdignutim srednjim prstom dokle god mu je to dopuštala ravnoteža ili što već.
e takvih se ja bojim.
ne bojim se sebe. i ak već trebam nekog trknut s autom, voljela bih da bude takav jedan.
baš bih jako voljela takvog jednog.
 
 
 
 
 

 
meni je super uvalit prste u sol i onda tim prstima uzet tjestenine iz lonca i stavit to u usta.
to baš bude sočno i fino.
a jučer sam iz nepoznatog razloga uzela štapiće i pojela ručak s njima KAO da svaki dan jedem istima. to je bilo čudno. svi koji su bili samnom u kineskom ZNAJU da ja štapićima jedem točno 30 sekundi, onda opsujem i uvatim se peruna.
(kad sam ono razmišljala o promjeni, nisam mislila baš na OVO, al dobro....)
 
 

 
a idu mi ko neki mali mravci u tom kao krugu na glavi malog promjera.
češkam se nonstop da ih potjeram al se vrate
mislim da je psihičke naravi jer šta više mislim na njih, češće su tam.
osim ak nisu neke strogo lokalizirane uuši.
 
 

 
(a sranje)
 
... prekidaš-me-u-nečem-važnom postavila jedno ozbiljno: "kaj?" na što je on zbunjeno odmahnuo glavom i krenuo otić dok ja nisam zaokružila lice osmijehom si i rekla "ae evo ti na. bilo je prelako." i vratila mu kovanicu 
 
JE IŠO.
 
 
 

 
jučer sam htjela napisat log o kiši. kako je nekako ugodna i sočna i takva neka sranja. ipak, ne htijući ispast kontradiktorna, otišla sma na dhmz i zaključila da ću već SUTRA ispast takovom ukoliko otisnem namjeravani blog.
i bila sam u pravu.
postajem sad već nervozna od te kiše:/ zaista.
 

 
je išo.
 
 
 

 
poslije se radi o čistom održavanju (napetosti uzde)
 
 

 
je išo.
 
 

 
je išo.
 
 

 
nekad mi dođe
da se kaširam.
 
istrgnem listove
najdražih knjiga
i poslažem ih
 
uz malo vode
i brašna
 
posvuda po tijelu
 
bez rupa za oči
 
uši
 
i nos.
 
zaboga,
DAKAKO da
BEZ RUPA.
 
danas sam vidjela jelena usred zagreba. a nisam u maksu bila.
 
 

 
(slika s kojotom kak čeka pticu trkačicu iza kamena)
 
 

 
a ne serem, samo ne razumijem.
tri stvari. ( između ostalih).
- koja je poanta stavljanja "dobro jutro"- poruka?
- koja je poanta stavljanja "laku noć"- poruka?
s upravo i samo tim tekstom. "dobro jutro". "laku noć". s prigodnim i neprigodnim slikama...ustvari,što je uopće prigodno u tu svrhu? omamljeni medvjed s mašnom leži na mladom mjesecu, a roza pozadina iza?? ko da je ovo sajt za ....DOJENČAD.
okej, ne može se očekivat da se na logu iskre čitaju LOGOVI, i općepoznato je da je iskrin log ustvari chat. u kojem su uobičajeni pozdravi i odzdravi. al pisat POZDRAV I ODZDRAV u obliku LOGA? 
jel to proizlazi iz one potrebe da se zašara zid koji je bijel il iz čega?
ne razumijem.
treća stvar koju ne razmijem jest ta da sam u milijun navrata pročitala kako je mnogima sunčan dan trigger za, pazi sad,
SJEDENJE NA KAVI NA TERASI.
 
(tu glede ovog više nemam komentara. bar ne diplomatski uobličenih)
pljesnula bih par puta rukama za svojevrsnu spring_again. čije logove zadnjih par dana doživljavam ko planktone u ovom tamnom, kreativnošću manjkavom moru.
 
 
 

 
samo izađeš van i motivi se redaju. samo šta mi ih se ne da spajat pa ću ih samo nabacat.
1. priča bez zaključka
pridružim se paru za stolom (POZNAJEM ih, nisam samo nasumično sjela), konobar dođe i vrati se sa mojom tekućinom te mi ne naplati odmah, što inače čini.
- a nama je uzeo odma pare. ovo je valjda prvi put, kolajah, da se u tebe ima više povjerenja neg u ljude oko tebe.
onda ponovno dođe i uzme bocu praznu na način da je baci u zrak i nakon šta ova salto napravi je primi u ruke. ja se strzam, jer se trzam i na uobičajenije stvari od ove. mislila sam da će mu kliznut il nešto.
- (par me samo značajno pogleda)
onda opet dođe i zamijeni pepeljare al s nekim ekstra pokretima (neprepričljivo)
- kolajah, on se tebi upucava.
- a kad sam zgodna.
i dalje se ništa nije događalo. nakon šta su popili svoje, odlučili su otić, a ja ne. jer sam tek pol sata sjedila i nije mi se dalo dizat.
- o i ajme. sad će mislit da si ostala sjedit tu zbog njega hihihi
- kozo.
i onda se dignu i ona glasno kaže, na granici s urlanjem:
- DOBRO, KOLAJAH, IDEMO MI, POZDRAVI K-a !!!
- erm...(zbunjeno te oprezno)...buuuudem. a...ovaj..zašto se dereš?
- pa da on čuje da imaš dečka pa da te ne maltretira dalje.
- jedini koji me maltretiraju tu ste vi sa svojim insinuacijama.(a onda još i, jer sam sva vrckasta pa da) ...AHA, BUDEM. PRENJET ĆU BRATU TVOJE POZDRAVE
(ljudi se okreću i bulje u nas. i ja bi da netko urlajući povremeno izgovori ponešto)
i onda oni odu i evo konobara za par sekundi da pokupi šalice. ja buljim u krošnju.
- oprosti, ...
- (obože)
- oprosti, primijetio sam da si se preplašila (hihi) kad sam bocu uzeo. nije mi to bila namjera.
- pa...štajaznam. nisam navikla. ljudi obično UZMU bocu. ne izvode bečki valcer s njom.
- to mi je zbog ritma potrebno
- ?...aha...
- tražim diverziju u svemu, u radu, u muzici, u seksu
- (ja ga gledam i trepćem očima. rekla sma si da se neću upuštat u razgovore s nepoznatim osobama jer uvijek saznam previše. a i ovako je bilo dovoljno:D)
 
 

 
kod mojih drugova je sve spontano. zato je sve šta sam mislila za danas i sutra radit s njima propalo. hihi. a dobro.
znam da ce iskrsnut neke nove poruke koje ce glasit: "oš za sat vremena kod...idemo na....pa ćemo.....". al ovo planirano je bila ZBILJA dobro:/
idem do knjiiznice družit se s imanuelom malo. a tamo me čeka grižnja savjest. personificirana. već tri jutra pokušavam tam doć u pol devet, al uvijek dođem u pol jedanaest:D a tamo čeka ona. crne kose i stroga lica čita, sa svojih tridesetak godina, čita i skriptira svoje knjige.
to je moja Savjest.
nema bit tko drugi. u toj knjiznici se ne uči. nikad nitko nije učio.  postoji prostor za učenje, al nikad nikog nema. samo ja i tri penzionera malo dalje. čitaju novine.
i odjednom se ona počela pojavljivat.
kad god dođem, tamo je. čak i u one dane kad ZBILJA dođem u pola devet. a ja se onda pokunjim i prikradem svom stolu i tiho, o tiho izvadim stvari i počnem radit. ni da bi se osvrnula okosebe od straha.
i tako to bude sat i po i onda Kolajina Savjest oko 12 dobije poziv neki, mislim da ima dijete ili tako nešto i ode nekam dalje, a ja čekam da se spusti niz stepenice, pozdravi tete, otpratim je pogledom dok ne zamakne iza izloga knjiznice,
 a onda skočim sa stolice, ostavim se učenja, uzmem bademe u jednu šaku(ovaj put ste dobro pročitali), a kažiprst druge ispružim i vučem po bridovima knjiga složenih po policama usporedno s ritmom hoda mi.
i grickam i vučem i grickam i vučem i grickam i vučem i grickam i vučem