srp mog djeda antuna

 
e o tom ću vam pisat iduće godine.
 
pozdrav, dragi ljudi, dobro se provedite 31.12. i uživajte 1.1., 2.1., 3.1., 4.1., 5.1., 6.1., 7.1., 8.1., 9.1., 10.1., 11.1., 12.1., 13.1., 14.1., 15.1. ..to vam je dost uživanja za sad :)
 
 
 
 

 
mene sve gromoglasniji smijeh hvata od dolaska ovdje.
ne mogu si pomoć. jednostavno ne mogu.
fale milići..
  ....hihii ..(NIJE SMIJEŠNO, JEBEMU:D)
 
 

 
ulazi harekrišna đingi lingi sa svojim knjigama za prodat u birc, ja kaem njoj: bolje ti je da se ne vraćaš za stol ako se SAD digneš i odeš na wc, a ona kae: aj se usudi potpitanja postavljat.
i onda dode on.
ona se uplašila, a ja ne.
odnosno, ona nije otisla na wc, al ja jesam postavljala potpitanja. a kad ne mogu sam GLEDAT u njega, kvragu. al zbilja su naporni. šta je je.
i nju je pitao dal je vegetarijanka na šta sam se ja zlobno nacerila i pitala da jel to pita zbog tena boje tarantele, te nakon šta je odibla vegetarijansku kuharicu, prešao je na mene, skomentira da ima jednu knjigu za čudne ljude i gurnuo mi je u krilo, jer da sam ja čudna.
"jel čudna zato jer nosim maramu preko glave i izgledam leukemično i zato jer se iz struka okrećem?"
nisam pitala, al sam pomislila.
a mogla sma i pitat.
otišao je nezadovoljan.
al definitivno najbvolji prodavaš je bio onaj sa satom. možda ste ga i sreli. to je jedan sat koji je naizgled najobičniji sat al se onda, demonstracija je pokazala, moze rastorit u neki čudni oblik i svašta može radit. osim šta može i vrijeme pokazivat, jel. taj lik je imao super tekst, onako, komično složene rečenice i sav uživljen je to odglumio pred nama, mora da je dugo vježbao pred ogledalom.
nismo ni sat kupile. al ga je bilo lijepo gledat. ko neki putujući teatar na cesti. mog bi ko stand up komičar radit sito. malo smo ga zajebavale i znao je vratit sasvim solidno.
šta jaznam. da ga sretnem opet, PONOVNO bi se pravila da me zanima.
tj ne. nisam se ni onda pravila da me zanima. samo sam skomentirala da mi ne želimo sat al da ćemo ga slušat ak on to oće.
i reko je da oće:))
 
e, da. ja ću obnovit svoje znanje nekih pjesama i citata iz knjiga koje sam svojedobno znala pa kad oni završe svoju prezentaciju, ja ću njih pitat jel oni oće MENE sad malo slušat hihihi.
da. upravo tako će bit:D
 
 
 

 
već ga treći put čekam da mi vrati što mi pripada i mijenjam svoje planove zbog njega.
nakon drugog zajeba popizdim, sjedam u auto i nakon šta saznam adresu nacrtam se pred kućom prokletnika/ice.
sad to ne mogu. imam auto, al nemam okret:D
opet sam zakočena ko ..ko kočnica.
uglavnom. ja ljudima više neću niš posuđivat. osim ako to nisu ljudi s kojima se ionako povremeno viđam. osjećam se...magarasto. a s ove pozicije mogu slobodno reć da je bolje bit kučka neg magarac. imaš šta skripti za taj ispit? -NEMAM.
pušitekurac
i sad, ak se uopće i pojavi, će bit puno sori. joj, sori ovo, joj sori ono.
prvo, ne kaže se SORI. kaže se OPROSTI.
drugo, ne kaže se:sori, imao sma puno obaveza /posla / rodbine / pičkimaterini
neg se kaže: oprosti, bio sam bezobziran, sebičan i neodgovoran
TO se kaže.
no sad. kako bilo.
doći će do mene, dat mi šta mi pripada, a ja ću mu u oči posrpemit tisuću vršaka najfinijih nožića
 
 

 
a propao mi je plan za novu
hihi..a nije sam to. neg su uz to vezana još tri druga događaja koja su sad već polako na putu za pizdumaterinu
..a ja ne znam zašto je meni sad ovo smiješno. a ne bi mi trebalo bit.
 
hihhiihi
 

 
e SAD će kolajah nabavljat poklone:)
 
u desetom selu
živi antunutun
u njega je malko
neobičan um
on posao svaki
na svoj način radi
blablabla
 
hihihihi
 
 

 
a veli on:
bil sam tam u TORNJU onom kod faksa ti i imaš u liftu brojkice al do devet samo i onda si moraš sam složit kat na koji ideš. tipa, ak oš na dvanajsti trebaš kliknut 1 pa 2. onda sam pomislio da bi mogo baš ić skroz do gore....al nisam znao di je "skroz"
:DDD
 
 

 
imam par fenomenalnih momenata u životu. to su oni koji su se dogodili kad sam u trajnom mi gunđanju i grču podigla glavu iz govana i rekla:
čekaj malo! može bit i drugačije!
i ta govna su se odma pretvorila u...u.. a u nešto suprotno govnu i ...da.
imam par takvih momenata.
loše je to što ih imam PAR.
al je dobro to da ih IMAM.
 
i neću sad o njima. ovo je moj podsjetnik meni na njih (fen, pištolj, sunce)
 
 

 
ono što je meni sjajno u filmovima, SVIM, je to da kad netko dođe po nekog doma da idu van, taj uzme ključeve i ode.
a svuč trenirku i obuč traperice? ("svuč"?)
a ličke štucne zamijenit društveno prihvatljivima?
a obuć majicu "za van" i potkošulju "za van"?
a tražit mobitel?
a zvat se s fiksnog jer ga se ne može nać? (nekad)
a oprat zube? (nekad)
a počešljat se? (nekad)
a provjerit da pas nije ostao na balkonu i zatvorit vrata istog kaoo dotično ne bi rondao po smeću?
a pozatvarat sva vrata soba kako pas ne bi skako po krevetima? (i pootvarat ih nekoliko puta u potrazi za stvarima navedenim u gornjim pitanjima, te ih u konačnici IPAK zaboravit SVA zatvorit)
 
ja bi da ja to mogu.
 

 
jer sam strahovito pametna, isla sam u 11 ujutro u konzum. na badnjak. tamo se nitko nije smijao. al stvarno. gledala sam im lica. imala sam vremena za to s obzirom na to kolko sam trebala čekat da se mimoiđemo u hodnicima između polica koji bi bili mimoilažljivi da ovi nisu posred svakog iole šireg prolaza nabacali KAŠETE nekih sranja na akciji. ko da sam u indiji, jebote. i na blagajni isto nekih pol sata. isprva sam buljila u dvoje neke slatke djece koji su izgledali ko da su iz šume došli. nije djelovalo kao da im je teško stajat u redu. imali su tu jednu bombonjeru ogromnu za koju su čekali da je plate i s njom su se nemilice mlatili. tj. ovaj jedan s bombonjerom tog mlađeg, a ovaj mlađi ga je mlatarao rukama i nogama di je stigao.
s obzirom da čak ni konzum nije svemoguć, nisu imali ukrasnog papira. nestalo im je. a tko bi im zamjerio. šta su oni mogli znat da će uoči božića, blagdana darivanja, ljudi kupovat više ukrasnog papira nego inače.
tako da sam otišla u drugi dućan. jednako velik i malo manje nakrcan ljudima. sa svim tim vrećama i psom u ruci i srnicama na rukama.
nisam se htjela ljutit jer sam odlučila da se neću ljutit. jer sma mogla jučer u pet do osam otić u dućan i kupit šta imam a ne ostavit to zadnji dan. za špicu.
al sam ipak bila ljuta.
nitko se nije smijao. zaboga. nitko nije imao ni NORMALNU facu. osim to dvoje djece.
i u tom drugom dučkasu sam naišla na te neke papire ukrasne i dvojila između sivog, prozirnog i smeđeg, dakle, u dilemi sam bila nad ČITAVIM njihovim izborom urkasnih papira. i onda sam u jednom momentu vidjela nešto veliko sivo s kolicima kako mi se približava s boka i kroz nos govori "piii-piiiii. piiii-piiii" .hihihi
ah. meni je malo potrebno za nasmijat me.
onda sam se odsmijala u stilu prave šiparice s jednim "hihihi" i srela ih poslije na blagajni. baš su dobri nekak. ozarenih lica i lajavi. smiješni. oni su si kuuupili kolačiće, piva puno i šampanjca više od jednog i dobro. ja sam se malo gledala s njim i s njom i oni međusobno i svo troje smo imali neke blesave-u-osmijeh-istegnute face.
mi i nitko drugi oko nas.
(osim blagajnice one moje omiljene, al ona je luda, brate, ne spada u ovu kategoriju:D)
 
 
 

 
nekak sam opet počela bit naklona prema ideji imanja psa. ne da mi se sad o za i protiv razlozima. mislim, osim imanja ovog o imanju još jednog. jel.
ustvari, mislim da je najbitnije prije imanja psa ustvrdit dal se ima prijatelj kod kojeg se dotični može ostavit u slučaju iđenja negdje.
sve drugo je manji problem.
ili mi se SAD tako čini:D
a ja bi imala psa si da ide sa mnom se šetat i da trčimo zajedno. i kad na planinu idem da ide i on i laje na medvjede...
i tak sam malo gledala te terijere (jer živim u uvjerenju da terijeri ne puštaju dlaku, makar mislim da se to ne odnosi na SVE vrste terijera. pike,konstanta, reci mi. il netko ko već zna)
i stotine tih vrsta i dobro, zgodno, divno, slatko blabla bla, al kad sam na NJEGOVU fotku došla......to je ko ono kad vidite u disku-disku dečka koji vas iz nedefiniranog razloga strahovito privlaču i odmah pomsilite (ako se zovete kolajah): kolajah, vrijeme je da svom budućem dečku dopustiš da te upozna
eo vam fotka:
http://www.dog.com/breed/docgrafx/cairnter.jpg
TO je moj pas kojeg ću jednom imat.
a ono šta je smiješno je to da je toj vrsti pripadao đukac od dorothy. one šta je po ozu lutala. sad napokon znam koja je to pasmina. i nemrem od oza pobjeć. jerbo se moje pseto drago, koje je pudličavo, btw, zove toto :D
ja sam Dorothy. Iz Oza Dorothy.
 
JEL DOBARRRRRRRRRRRR!!!??????
 
 

 
neki dan sam napisala log kojem je naslov bio "tutankamon".
i danas mi je profil pogledao nick "tutankamon"
e sad izazivam crnog vraga.
ae!!!
 
 

 
ja bi sad mogla napisat log koji bi imao TRI smiješna momenta, al kad to nisu MOJA tri smiješna momenta. glupo mi je onda nekak. a usotalom, ne znam kolko bi to STVARNO bilo smiješno drugima.
onak, bi malo, al ne kolko nama dvjema je. ja mislim da smo mi nešto kao lude. ne znam kak da drugačije objasnim situacije u kojima sjedimo za stolom nas 4-5 i ona ispriča neku scenu iz života si i svi se nasmiju, a ona i ja sve isto ko i oni al jače i duže. i još nadoštukavamo priču dodatnim detaljimakoji TEK nisu nikom smiješni uopće, a nama sve više i više:D
il imamo drugačiji smisao za humor od njih...
...il smo zbilja u kurcu:))))
a ne znam. družila sam se intenzivno s njom neko duže vrijeme, a onda mjesec dana ništa. spletom okolnosti se nismo vidjele ni čule, tek tu i tamo neki sms sa "bilobilijepodasenađemokonačno" temom.
i onda me danas nazvala i pričale smo 15 minuta. tj. ona je pričala, a ja sam se cerekala i tu i tamo izbacila nešto u stilu "aaaaa ne seeeriii", "aaaaaaaajme", "isuuusee" i slične sadržajne izjave.
eh baš mi je falila. tek sad sam skužila da mi je zbilja falila:)
 
 
 

 
po-tro-ša-či žu-ri-te
di-jele se ga-ble-ci
lo-ši vi-nja-ci i to-pli tonici
 
il kak to već ide. morate si mozak malo felksibilnim napravit. petrificiran je dozlaboga i zato si nemrete pomoć. kupite to šta imate ranije ili jednostavno NEMOJTE kupovat, zaboga. kupite za dva dana il modificirajte početnu ideju i kupite nešto dostupnije. ili jednostavno SAMI smislite nešto. nešto za što ne morate u kontakt stupat s blagajnicom. znam, zvuci glupo ono: osmislite pjesmicu i izvedite je pred dragom osobm. gotovo jednako glupo kao ono rađenje ukrasa od tetrpaka za mlijeko. đizs.
ALI TO STVARNO JE ZABAVNO.
mislim, ovaj dio s pjesmicom.
ja sma to jednom tati priuštila za rođendan, uz neku koreografiju i bilo je urnebesno.
i pomalo retardirano, al to je i bila namjera:)
 
zaboga, nemojte se živcirat. to sve nešto zadnji čas na brzaka histerično kupovanje gluparija je ispunjavanje forme "dolazi nam božić" .
a bit nije u formi.
zajebite to.
 
izdovjite iz svoje kuhinje naranču, poklonite je prijatelju i basta.
 

 
nije neka glupasta metafora neg u 16:13 zalazi, a ja bi htjela bit pod njim neko vrijeme.
al kak sam krenula...ne znam kad cu se uspjet izvuć van. makar sam dosta stvari i napravila jutros AKO se uzme u obzir brzina kojom sam to radila:D
šta bi jako radila: bila na bazenu sad, SAD, UPRAVO SAD
šta jako NE BI radila: hodala po dućanima među histeričnim i poluludim ljudima