srp mog djeda antuna

 
jutros sam se probudila s ukočenom venom.
nisam pogledala u nju jer bi otvaranje očiju, slutila sam, uzrokovalo bolove neslućenih razmjera. najjednostavnije sam si drugom rukom podigla zglob (imam vrlo tanašne zglobove. valjda zato da budu u efektnom kontrastu s lopatastom šakom.) i navukla si ruku prek trbuha. i iz nekog razloga je to otkočilo moju venu.
prva stvar koju sam na kognitivnoj razini osjetila bilo je gađenje. al s tim se uvijek budim ak sam noć prije na splavima bila tak da sam rekla samo dobar dan, dobar dan, dugo se nismo sreli
druga stvar je bila ta da sam razmišljala zašto nismo otišli po kobasice one koje su pekli, AKO su to pekli kobasice, a ne naprasite goste, s tim da ja osobno ne znam za koju bi se opciju rađe odlučila. ja bi i naprasitog gosta pojela. ako ja mogu birat koji se mora bacit u vatru.
iz čiste pakosti bi ga pojela.
treća stvar je bila ta da mi je sinulo da je sve skupa ustvari dobro prošlo jer nisam bila s (sad tražim neko ime koje nije njeno pravo al ne znam ni jedno) ...hihihihihiihih...s njom. jer da jesam ZNAM da bi maltretirala emineeeentne umjetnike hrvatske glazbene scene nam. ovako sam pustila čovjeka najnormalnije da se druži sa svojim ljudima i dobro. j mislim da sam ja zrela u tom pogledu. šta kad sam jako pijana se više ne igram groupija. mi smo se voljele igrat groupija. b ile smo groupiji čak i indiri mujkić mijkić, zaboga. to je super način da se zabavš ak nemaš ništa pametnije za radit. (i ak si malo glupast, da, dobro:D)
a sad više ne mogu pisat.
 
 

 
šta ima u gradu danas? pod "gradom" mislim na savsku i nasip..
 
ha?
 

 
imam pred balkonom neko drvo koje ne znam kak se zove, al osim listova, koji su sad otpali, ima i nekakve morske ježince po sebi, koji NISU otpali. e u tim morskim ježincima na drvetu su sjemenke i trennutno odred od pet sjenica pokušava izjest što više sjemenki može iz tih ježinaca.
a to je malo zajebano jer sjenice nisu kolibrići, a ježinci VISE na peteljkama.
to me sjetilo da im kupim zrnaca ptičjih.nisam još ove godine:/ kupite im i vi. pa šta ako seru. to je samo prek zime, poslije će vam srat iz navike još dva tjedna, a onda više ne.
 
- kolajah, PRESTANI hranit ptice, zasrale su cijeli balkon
- pa šta. seru od muke. i ti bi da ti je tak hladno.
 
 
 

 
opila bih se margaritom od dinje. dinja je meni ko i neparni brojevi. nekak samostalna i jaka. takvog je okusa dinja. neparni brojevi imaju okus dinje.
za parne ne znam. oni su piiićkasti.
uglavnom, od tog bi bilo božanstveno napit se. ne znam kako bi bilo dan poslije.
u neko ljetno popodne sjedit na zrinjevcu i pit tu dinju.  da su mi noge bose i stopala na travi. i da trava nije ravnomjerno zelena zbog sjena lišća platana.
al tam na onoj drugoj strani. tam di nisu vodoskoci.
vodoskoci me izluđuju. od njih mi bude malo muka i počne mi se blago kakat od tog. ne znam zašto.
 
 

 
ne volim ljude koji seru po hrani. općenito ne volim ljude koji seru, što znači da ni sama sebi nisam nešto omiljena.
ja ne znam odakle im to. to su ljudi iz nekog tamo srednjeg sloja društva. NIJE da jedu svaki dan svinjetinu punjenu prepeličjim jajima u koje je ušpricana riblja sperma.
uostalom, hrana iz škole, menze i iz bolnice UOPĆEnije toliko loša.
ma serem, ustvari je. za onu školsku hranu ne mogu reć ništa u prilog. kao ni za sam čin hranjenja. ko nekim lavovima u kavezu, tete stave pladanj put kruha s paštetom prije početka velikog odmora i onda se sakriju iza prozorčića onog i zatvore vrata kuhinje. nakon zvona se gomila poludjele djece slije u blagavaonu i praktički moraš TRČAT do paldnja ne bi li uspio dobit svoj koamd kruha za koji tvoji roditelji PLAĆAJU mjesečno neki iznos. zato jer bi se uvijek našao neki pametnjaković koji bi uzeo više komada hrane koje bi strpao u usta ili jednostavno, a di ćeš veće zabave, gađao druge s tim.
ja sam se ustvari tek na faksu počela osjećat opušteno u socijalnom mi okruženju. s obzirom da nisam upisala gimnaziju tipa "križanićeva" neg neku najbližu stana mi (a lijena sam i neambiciozna, štamogu) koja je imala uz to i nizak upisni prag, koji meni btw nije imao značenja nikakvog, al je drugima nekima.
e ti DRUGI su bili isto divlji. prosti neki ljudi i poluprimitivni.
na faksu se bar nikog nisam BOJALA, jebote. tam je sve puno djevojaka kratke kose s jakom maskarom i u haljini od svoje hipi majke i muškaraca duge kose u hlačama od svog  hipi oca. i svi se nešto prave da su alternativni i da uživaju u životu i da su strahovito cool i prave se važni sami sebi kak su jako pametni, a sjede po cijele dane tam na štengama sa skriptama ispod guzice, puše i laju po cijele dane sa sličnima njima.
takvi su zabavni neko vrijeme. i zaboga, nisu agresivni.
ni primitivni.
samo su malo...kakdatokažem...napušeni.
sami sobom napušeni:D
eh. a sada s nestrpljenjem čekam svoju RADNU okolinu. tiruriru. baš se veselim, o je.
 
ne da mi se više o hrani
 
 

 
nije uopće zabavno bit bolestan kad si sam.
kad si sam, svaka teatralnost je bespotrebna i, namijenjena tebi samom, brzo dosadi.
nije mi jasno ovo oko božića. šta nije danas četvrtak? ima još dva dana do badnjaka. i od ta dva je jedan radni, tako da ...a uglavnom. rano ste počeli s tim.
osim ako danas nije petak. ak je, onda me frendica sad čeka na trgu i pizdi već pomalo :D
 
 

 
ja sam se noćas očistila.
ja se nikad ne derem na ljude. i ne ulazim u svađe. najjednostavnije na svijetu se MAKNEM od ljudi koji mi smetaju. i mislim da imam dosta obzira i tolerancije prema drugima. do te mjere da me se može etiketirat i kao "glupom". ja se držim obećanja koja sam dala drugima i pokušavam im izać u susret ako mogu i nastojim shvatit njihovo ponašanje, a ne ih automatski svrsstat u "neodgovorne", "lijene", "bahate" ...
daleko od tog da da nemam MIŠLJENJE o njima. čovjek ne može NE IMAT mišljenje, zaboga. ali se ipak prema njima ponašam kao da mislim da su normalni, razumni ljudi (to je onaj dio koji me čini glupom). do jedne granice. onda se naprosto povučem od njih ili  smanjim intenzitet druženja.
e, danas sam u snu imala 4 aktera koji su bili ovaploćenje svih tih silnih devijacija u ponašanju i infantilnosti s kojima se remeti normalni rad mog nervnog sistema, a na što si ja u zbilji nikad ne dopustim ponašanje u afektu.
e na te 4 spodobe sam se cijelu noć derala. do promuklosti. izvrištala sam im u lice sve čime idu na nerve meni, bogu i svijetu i natjerala ih da sve to plate. novcima, istina, al to je bila metafora u snu samo. hihi.
i poslije tog sam srela susjedu u stubištu i rekla mi je da izgledam nekak mirno. ja sam rekla da znam.
i probudila sam se mirna.
 
...etoga. ja sam se očistila. sad me opet možete jebat, dragi ljudi, ne brinite, neću eksplodirat.
 
 
 

 
a jebote. ja imam 24 godine, al ko da ih imam pedeset više. od čeg me sad ukočilo?  ovo je treći put.
prvi put sam si sama kriva. jer sam gledala televiziju iz položaja na kojem bi mi i čovjek od gume zavidio.
drugi put sam sjedila najnormalnije za stolom, dupe na stolici, stopala na podu, laktovi na stolu. i sagnula glavu prema dole da odgrizem komad kruha.
SAD sam se samo tuširala.
pa jebote.
sad se opet ko barbi moram držat. metla u leđima, laktovi uz rebra. glava ravno prema naprijed. samo podlakticama mogu micat.
to je dovoljno za pit pivu. a moram je danas pit jer se tako dogodilo da moram. al ne znam kak cu mrtvi kut chekirat...
to je smiješno samo onima koji su pored mene. barbie držanje zahtjeva disciplinu. ak sjebeš, za kaznu dobiješ paklenu bol. pa ti vidi na šta ćeš se koncentrirat.
ma.
 
 

 
(ja bi da je jutro i da mogu izać iz ovog stana.)
 

 
a jebote opet sam zasrala. a kad su ko maćuhice.
a kak je meni? ko da stotine olovnih vojnika nasrću na mene. eto tak mi je. i šta me onda ne puste na miru?
umorna sam od odnosa s njima. zbilja jesam. već sad zbilja jesam.
 
 

 
prije neka dva mjeseca sam spominjala prijatelja kojem sam uporno slala i od kojeg sam uporno dobivala pozive za van, al smo se uzajamno otkantavali zbog lošeg tajminga i već postojećih obaveza.
od tad se s njim nisam čula nikako. on je jedan od moja tri prijatelja iz srednje.
jučer se javio porukom.
 
- pa kaj ima s tobom, kol? si živa?
- jesam. a odustala sam od druženja s tobom kad se nikak nismo mogli nać. u međuvremenu sam isti odnos imala sa zokijem. on meni kaže di ide i zove me, pa ga ja odjebem. i obrnuto. i tak već mjesec i pol. poslije božića ću prebacit fokus na marka.
- a..dobro. javi mi onda kad opet dođe red na mene.
 
hihi. peder obični.
al to se skupnim imenom zove:povijest propadanja prijateljstva. i uopće nije smiješno.
ma.
 
 
 

 
aaa jel bi rađe (ne zajebavam vas, stvarno mislim o tome i bitno mi je) da vas žulja il da budete vlažni ka mokrom
to svaki put mislim kad moram ić van, a oblaci su gore i cipele su dole.
(znam da je izlišno tražit autore komentara o pičkama i kurcima da me preksoče, ali nadica jedna mala uvijek postoji da će se i to dogodit)
 
 

 
da morate birat, jel bi rađe da vas svrbi il da vam je zima?
ja sam pred tim izborom svaki put kad gledam vunenu vestu prije neg van izlazim ovijeh dana.
(iii...ne. ovaj log, zaboga, nema veze s mojim prošlim logom:))
 
 

 
najbolje je kad imaš izbor, a nemaš dilemu.
 
 

 
-pa zašto nisi izašo
-a ne volim na usmene ić ak nisam dobro spremljen
-mdaj. pričaš ko da si brucoš. i ovo je filozofski, btw
-ahhh. ma zblamiro sam se na prvoj na engleskom i to mi je dost
-pšta je bilo
-a niš. došo sam i nisam znao i pričao gluposti
-a kaj si trebo znat? miš mouse kuća house. u čem je bio problem?
-...
 
(:D on super gleda. on ne mora nista verbalizirat.)