a jednom
smo se tak muvali po kuhinji i on je krenuo prema kompu, a ja sam iz razloga koji mi tad nije bio artikuliran u glavi krenula za njim, onako da sam mu na pol koraka blizu, odma iza leđa
i on je tako napravio šest koraka sa mojom majicom koju sam ja nosila tik uz njegova leđa i reko da kolajah, NEMOJ me pratit, skužio sam te šta planiraš
a ja sma rekla da šta
a on je reko da sad ćeš me slijedit tak po stanu cijelo vrijeme
a ja sam rekla..a nisam niš rekla, smijala sam se
a reko je to ko da to stalno radim, a ne radim. i njemu nisam nikad, a zadnji put kad nekom i jesam je bilo prije 10 godina
i onda sam ja razogračila oči, al pokušavala da ne, i stisnula usne, a pokušavala da ne, sve ne bi li se ne smijala i bila ozbiljna
i onda sam ga pratila neko vrijeme tak dok je on stoički trpio i otvarao firžider i čistio pepeljaru i tam još neke stvari.i imao ozbiljno lice.
a on se voli pravit da je odrasli. često. hihi.
eto to mi je bilo smiješno. danas. to mi je danas bilo jedino smiješno. kad sam se tog sjetila.
12.12.2006. u 19:30 | Komentari: 18 | Dodaj komentar
o ruskim igračkama
jedna je takva da dvije žene štapovima tuku dedu koji čuči između njih kak ti pomičeš štapiće na koje su oni zataknuti.
druga funkcionira na principu marionete, al tak da zavrtiš kuglicu i onda teta hrani kokoši, a one kljucaju i idu glavama gore-dole.
to nisu za igrat se igračke. one su da ih vidiš i kažeš:aaaajmeeee
i onda vrtiš malo kuglicu i tučeš dedu.
i zapamtiš ih zauvijek.
12.12.2006. u 14:55 | Komentari: 2 | Dodaj komentar
miki - kotrljajući smijeh
jebemti i fiš i čobanac i slavonsku pizzu i paprike i još malo paprike i JOŠ malo paprike.
sad si gledam u crvene ruke i vrištim: MAAAKNI SEEE UNUTRAAA
sve me svrbi. hodala bi gola da je društveno prihvatljivo.
neeego, kad smo kod tog, jel znate vi da sam ja izmislila modu?
modu i grad. da.
to sam ja izmislila.
a ne da mi se o tome sad kad sam već to kreši pričala. al ak vas netko pita da jel znate tko je to izmislio, da znate reć da sam to ja.
da ne budete u čudu i u pitanju. neg da sam uzdahnete: oh, pa da. kolajah.
kolajah je izmislila modu i grad.
08.12.2006. u 15:15 | Komentari: 5 | Dodaj komentar
možda sam zbilja bolesna.
ide mi se van. sad. prošetat se malo i sjest na pivu. pije mi se piva. šeće mi se. s tim konkretnom osobom na koju mislim.
da.
al kad se sjetim onog BIRCA u koji ću morat uć...
nije to neki strašan birc. to je jedan sasvim običan birc. u kojem navečer ima puno ljudi.
al ne puno ljudi u stilu da se napiješ. ne. ne onak ko kad u princ uđeš pijan već pa onda unutra već ima puno ljudi po šanku, stolu i svugdje di se može stajat pa se onda tebi od njih pije jer su i oni pijani i jer si i ti pijana i jer si, uostalom, i IZAŠLA s tim razlogom baš u princ.
ne tak puno ljudi. tam ima puno ljudi u stilu -gužva je.
e to ne volim.
trijezna pa u gužvu.
zabogamiloga.
razmislit cu jos malo o danasnjoj večeri. treba li mi to i te stvari...hm.
07.12.2006. u 20:11 | Komentari: 14 | Dodaj komentar
sari
a saaaad sam skužila zašto sam gladna i zašto sam u zadnja tri sata pojela dva obroka i ponešto napolitanki, a sve sa jednakim intenzitetom gladi.
zato jer sad MOGU bit gladna. hihi
a ne, ne kužite..do nedavno je ta glad mogla bit utažena time da
- da jako puno hodam i onda jedem hranu među nepoznatim ljudima koju je netko drugi spremio
- da SAMA nešto skuham
- da njega tražim da mi skuha
a svaki od tih načina je tražio ponešto, odnosno
- novac
- volju
- ...erm...sreću? :D
tako da sam si ja očito, da bih riješila taj problem, u glavi narihtala da se n.e. m.o.ž.e. osjećat glad.
jerbo je ulog u tom slučaju najmanji.
iznosi samo 4 kile :D
06.12.2006. u 22:08 | Komentari: 17 | Dodaj komentar
"kaaaae pas? blokirala igrica?"
eto to sam mu rekla. u momentu kad sam ga stoički prekoračila dugačkim korakom treći put u četiri minute.
a kad je baš tako bilo. stao se na prolaz i STOJI. ko kad kauboju narediš da trči kroz kanjon, a ovaj se ukipi na mjestu ko da se usro i i ona strelica isto i onda im treba neko vrijeme da se pokrenu.
tak i moj pas.
s tom razlikom da se on JOŠ UVIJEK nije pokrenuo.
on samo tako stoji. ne misli on nikam ić. ne osluškuje on ništa (gluh je). ne zuri on u ništa (slijep je). ne IŠČEKUJE ništa.
on samo, eto tako, JE.
mogla bih učit od njega.
06.12.2006. u 14:15 | Komentari: 23 | Dodaj komentar
ćukobrani - braniči za ćuknute
a sad sam ga napisala pa mi ga pojelo.
a jebote. neću onda više.
a bio je najbolji log na svijetu.
xixi
a dobro, nije. bio je o palačinki, displeju i tome kak mi je loše:)
04.12.2006. u 14:35 | Komentari: 51 | Dodaj komentar
bubica
a što me nervira kad sjedim tu, a moram u italiju ić pišat. onda me ona talijanka pogleda ko da sam joj nešto skrivila. a ja se skvrčim ko japanka KAO da sam ZBILJA nešto kriva i onda pišam s grižnjom savješću.
a najzabavnije je definitivno kad je wc zauzet. onda da se en vraćam skroz natrag, čekam ispred vratiju. pa da samo tako ne stojim tamo i blejim u vrata, odem listat knjige.
a knjige na talijanskom.
a ja ne znam talijanski.
znam reć io sono kolajah, znam šta je fumare i znam šta je lancun.
al kontam da šta ona zna da ja ne znam pa onda narpravim lice aha-da-da-vidi-zanimljivo i tako malo gledam u talijenske riječi dok se wc ne oslobodi.
joj bože što sam glupasta u tri pizde materine....
29.11.2006. u 18:01 | Komentari: 3 | Dodaj komentar
danas ću napisat tisuću logova tak da ne moram ni jedan naredna dva tjedna
sreća da postoji ispis poruka i trigger u vidu jednog nicka.
inače ne bi bilo ovog loga.
to je dio poruke jednog razgovora vođenog tam negdje ne tako davno. i NIJE me na to inspirirao jitterbug, makar tako zvuči:D
"..... ipak,kak bi se "van" definiralo. ..meni je to ak IZADJEM iz svogstana i budem bilogdje u ovom gradu i pijem i vratim se doma baru 1. nikako prije. ak s eprije vratis, onda s eto zove:bio samna pivi, dvije.mislim, ...hm.DA. ZNAM. ZNAAAM.htjedoh reci da si jednakomamuran dan poslije bio vani i pio il bio kod frendova u stanu ipio, sto znaaači da se provod moze kateogrizirat kao"van" ako si mamuran dan poslije. dakle, ..kad izadjesvan ti jos ne znas dal si vani, to ces znat tek SUTRA. "
hihi.
idem sad.
ajbok
21.11.2006. u 16:31 | Komentari: 1 | Dodaj komentar
kak sam deeebeli
nakon polsatnog sjedenja u polupogrbljenom položaju skinem si potkošulju pred majkom (ne zato jer imamo incestuozne igrice neg zato jer nemam sram hihi) i gleda me ona i pita da kakve su mi to dve crte horizontalne na trbuhu.
ja sagnem glavu pomakom vrata, pogledam si trbuh i velim:koje?
onda ih malo gledam i velim: ove? kajjeto? (pitam u čudu malo sebe, malo nju?
onda se sagnem još malo, u polupogrbljeni položaj i ...hihi..skužim kak te dvije crte odgovaraju PREKLOPIMA trbuha mi:DDD
a šta ću drugo, počnem se cerekat, zbunjeno ju gledat i pipkat to.
ona samo namjesti naočale malo bolje, vrati se novinama i ne gledajući me više veli: jesu to one pločice o kojima si pričala neki dan?
:DD
a jebote. al fakat jesu pločice. ispod tog. hihihi.
21.11.2006. u 14:48 | Komentari: 2 | Dodaj komentar
"zašto mi sad ovo neće...?"
:D jeste skužili? to kažu svaki put kad nazovete da rezervirate knjigu, pa one trebaju pogledat na komp dal je imaju, svaki put kad vraćate knjigu pa krenu na komp na vaše ime odjavit tu knjigu, svaki put kad dođete platit zakasninu i na još neko vrijeme produžit posudbu, svakiput kad zadužujete knjigu...
hihih. one to kažu UVIJEK.
sad već znam to i ne pizdim u sebi nego im jednostavno ostavim sve podatke koji im trebaju i ostavim ih s njihovim gordijskim čvorom nek se bakću, a ja krenem hodat knjižnicom i zaustavim se pokraj prvog zanimljivog naslova.
zato u knijžnice volim ić, a u konzum ne.
u konzumu govore to isto, al se iz konzuma ne omžeš maknutiz reda jer ih je već deset iza tebe.
a i kad bi se uspjela maknut iz reda, šta bi radila? gledala koja je roba na akciji i čitala nazive proizvoda prvo s lijeva na desno, a onda s desna na lijevo? to ionak radim dok sam u redu, a ne mogu smislit ništa DODATNO:)))
21.11.2006. u 11:22 | Komentari: 9 | Dodaj komentar
kra.
ja nemam problema s pišanjem bilo gdje. jednostavno skinem gaćem i pišam. di hoću. nemam problema ni s tim da pišam ako netko stoji na metar od mene. ili ako netko čuči i piša metar od mene.
no još nikad nisam pišala s nekim na način da je razmak između mog nosa i nosa supišačice iznosio jedva 10 centimetara.
isprva je krenulo uobičajeno. udaljile smo se od grupe ljudi, konkretno od planinarskog doma i zašle dublje u šumu te na pristojnom razmaku od metar i pol locirale svoje tijela i na tim koordinatama smo počele skidat svaka svoje gaće i zauzimat čučećki položaj.
u jebenom KANJONU, okružene ŠUMOM i MRKLIM MRAKOM i VRISKOVIMA nekih životinja u daljini.
ja ne znam na koji način smo došle do tamo, al nakon par sekundi smo se jedna i druga našle na pola puta početne udaljenosti među nama i pišale zureći jedna drugoj u razgoračene oči.
..iii..ono da se netko upišao od straha...ta izreka nije istinita. meni se strahovito pišalo (od pive) i bilo me strah (od šume) al se svejedno nisam mogla popišat.
neko vrijeme.
20.11.2006. u 12:00 | Komentari: 8 | Dodaj komentar
(hihi)
to je jeka vikend cereka. ne pamtim kad sam se 48 sati cerekala takvim intenzitetom i takvom frekvencijom.
samo od toga ću muskulfiber trbušnih imat, a gdje je još sve ono što će me STVARNO bolit:)
(a vodiču želim da popuši kitu s jaginog kuka :D )
(http://images.google.hr/images?hl=hr&q=jagin+kuk&btnG=Pretra%C5%BEi+slike)
19.11.2006. u 22:59 | Komentari: 20 | Dodaj komentar