srp mog djeda antuna

 
da. bavit ću se taksizmom. jer volim vozit auto. samo da mi je auto vozit. i još ak cd dobar imam...
problem je samo jedan. taj da nemam di vozit.
vozim do faksa i do jaruna. to je deset minuta.
jednom sam vozila horvaćanskom pred večer i zaključila da mi se ne skreće na jarun, a nisam znala di bi, a s obzirom da je sunce po svom običaju u to doba dana bilo u ravnini očiju mi, zaključila sam da ću vozit do sunca.
i preko nekoliko puta sam se izgubila pa se kod raznih polja i tabla sa slovima "industrijska zona" okretala.
al to se ne događa tako često.
tako da ću se bavit taksizmom. šta treba za taksizam? neka količina iskustva vozačkog, pretpostavljam. i poznavanje grada. pretpostavljam.
(mislim da nemam šanse:DDD)
 
 

 
..da ne bum još dugo tu. prenjela sam svu mudrost koju sam imala. hihihi
ma. nije ovo gudbaj log, nit najava istog, ..samo moje izražavanje nezadovoljstva situacijom ovdje..
bwah.
ustvari sma pogrešku napravila i davala broj mobitela. tak da me sad milići maltretiraju na mob, umjesto TU.(xixi)
zaimebožje.
kakva greška početnička
idem leć i kopat nos
 
 

 
ja sam si u par navrata (oke, u DVA) kupila rajf tamo neke glupe boje. ja nisam u u stanju kupit crnu ili smeđu stvar. nisam u stanju kupit ništa samozatajno.
što se tih rajfova tiče, nosila sam ih vani svega par puta i zaključila da su predrečavi i da je glupo imat to drečavo na glavi.
onda si je, srećom, prije pol godine, il kad već, ginga kupovala rajf i kak je dobila dva, dala je meni jedan. onako, tanašni, jednostavni, bez kerefeka po njemu, bez onog češljića od ispod, SMEĐI.
onak, staviš ga i ni ne kuži se da imaš rajf.
to je bio pravi samozatajni rajf. njega sam nosila kao sumanuta.
(sve do jučer kad je puko, al to nije bitno sad)
bitno je to da kad sam se počela svakodnevno pojavljivat s njim vani da sam naišla na preko nekoliko koemntara tipa "ajme ko još nosi rajf". a ajde. istina, ja sam rajfove tad primjećivala eventualno na onoj djeci šta u niže razrede osnnovne idu.na nikom drugom ne. a meni je to bilo super jer mi je prekratka kosa za u rep stavit i onda si fiksiram s njim ono kaj nije dovoljno dugačko. da mi ne plaze dlake po licu i očima.
i taj isti komentar sam pročitala i na logu dotične kad je o rajfu pisala, od tamo nekog ne znam kog.
hihi...a sad..pol godine kasnije od tog.. sam načula da se po novinama (onim pametnim vjerojatno) navodi to kao stvar koja se jednostavno MORA imati..
i sada, ako se koncentrirate malo na ženske glave oko vas, vrlo vjerojatno će barem JEDNA imat rajf, ako ne i više njih.
to je jednostavno presmiješno.
 
GINGA TRENDSETERICA RULES!!!
 
 
 
 

 
strahovito puno posla imam u avionu. moram snimit seinfelda u avionu i u avionu drugi format gledat. koji apsurd u avionu. da niš nema na tv i onda kad mi se već oči u avionu sklapaju nekaj tam kaj me zanima KOLI..u avionu...DIRA. kolidira? jel se tak veli?
ima tam jedan koji koristi prilike u kojima to da je u avionu bio nema nikakvo značenje za sam razogovor koji se vodi, ali on se, eto, osjeća važnim valjda kad to spominje. ili postoji neki drugi razlog u avionu, a da ga ja ne vidim?
možda sam ipak JA jadna?
 
hihi. ovim putem ga sprdam. makar on to nikad neće saznat.
 
(o bože. pročitala sam zadnju rečenicu si i ...ne. ja JESAM SASVIM SIGURNO jadna:DD)
 
(u avionu)
 

 
ja uopće nisam dobra osoba. čitam tam neke logove nekih žena i sve one svako malo napišu štogod i o osobi s kojom su u vezi.
i sve one tu osobu s kojom su u vezi zovu sljedećim imenima:
 
Savršeni
On
Jubavnajveća
Ljubavmoja
_______ (dopunite niz)
 
hihi. a jebote. a imam ja čitav niz nickova mu, al .... ah. nisu na tu foru. ja sam baš očajna osoba. samo da mi je sprdat se s ljudima...
(hihihihii)
 
 
 

 
eto to ja kažem kad me se besramno zajebava i kad nemam argumenata više za kontru.
to je od "šupit ću te".
ja volim kak ja gutam slova. koliko god sugovornicima mi to bilo mrsko. baš me briga.
 
 

 
našla sam čiču i žirafu. čiča je seljak. sa šeširom i štapom. a žirafa je žirafa.
nisam ih nosila od kad sam ih kupila valjda. to je moja slabost. šta mogu.
naušnice.
oke, nije da ih imam nešto STRAŠNO PUNO, al desetak komada je PREVIŠE za nekog ko UOPĆE ne nosi naušnice:D
 

 
2 i 45, pola, 15, 7  ...3 i 37 sve skupa.
toliko sam danas čekala. na raznim lokacijama u gradu.
radi se o satima i minutama. ne minutama i sekundama.
preostalih dva i pol sata, od ukupno 6 koliko nisam bila doma, sam hodala u svim smjerovima.
za to vrijeme sam smislila super konstruktivne načine kako bi se ta gužva mogla izbjeć, bar na nekim mjestima. dakako, uz one nekonstruktivne, koji se sve redom svode na nešto što bi se ukratko moglo nazvat "masakrom". također, pročitala sam neki glupasti planinarski vodič do kraja i neko vrijeme se zabavljala marquesovim kurvama.
to je bilo prva dva sata čekanja. i bilo je zabavno.
ostatak vremena sam pizdila.
 
a krojačica popodne me još čeka i zlobno se smješka iza krojačkih škara.
(prerezat ću joj jezičinu tim istim)
 

 
bojim se krojačice. svoje. ja. odgađam otić kod nje već pet dana. jučer sam bila na 50m od nje i ipak nisam otišla.
ja kad stanem pred nju vidim gomile novinskog papira kak joj migolji iz ustiju. i migolji i migolji i migolji i migolji i polako se prostorija puni novinskim papirom i prekriva cijeli pod i razina novinskog papira punog olovnih slova koji cure iz njenih ustiju se povećava i povećava i prekriva mi stopala i koljena i preko struka mi se diže i u razini ramena je već i polako ali sigurno mi dolazi do brade i uskoro će mi prekrit sve kroz šta mogu disat i ja ću naposlijetku
umrijet od njenih nepotrebnih priča.
 
a nepotrebno je, po mojoj definiciji, sve što se ne tiče mojih hlača.
čak sma razmišljala ostavit joj sve to. imam tri para tamo. to je sve skupa 600 kuna. sumnjam da je više. dakle, nije neka velika lova. s obzirom na BROJ hlača.
ja se nje toliko grozim da sma ozibljno razmišljala kupit si mir od nje za 600 kuna.
tolko bi koštao moj mir.
 
600 kuna.
 
jecat ću.
 

 
očigledno.
stići ću ih.
 
 

 
jel u tvornici il aquariusu?
ustvari, nije ni bitno. sto kuna mu necu dat. OSIM ako me predvečer ne uhvati neko ludilo i odlučim otić ipak i u afektu im platim toliko. a to će se dogodit samo ukoliko je dotični u aquariusu. jer moja ludila su intenzivna, al kratkog trajanja. da krenem prema tvornici, kod vukovarske bi već posustala:D
 
 

 
evo. ovo je prvi put da je obrnuto.
da mi je na pamet prvo pao naslov loga, a da sadržaj nikak nemrem smislit.
hihi
 
 

 
sad mi je sinulo tek!!!
sanjala sam da..da sam imala mikser onaj za frape radit. ko što ga i imam.
i da je u taj misker bilo ugurano...sve šta inače ne ide u mikser i što nije baš...hm...frapevljivo?
frapevljivo.
tu su bile neke novine ugurane i knjige i ne znam šta još i, između ostalog, gojzerice. hihihi. moje gojzerice.
i netko je uključio taj mikser i ja sam bila izluđena tom gestom, al nisam odmah skočila ugasit ga jer sam kontala da je NEMOGUĆE da se mojim gojzericama nešto dogodi jer su one praktički neuništive.
ipak sam ga zaustavila i jednu gojzericu izvukla van cijelu, a drugoj je falio cijeli prvi dio. taj je bio u komadićima na dnu miksera.
hihi. a bila sma ojađena. zbilja jesam. i onda sma brojala u snu koliko novaca imam spremljenih u žirafici i koliko mi je nona nedavno bila poslala i zaključila da imam premalo za nove i da cu morat žicat starce novce. ili ih ne kupit do božića dok opet ne sjedne neka lova u žirafu.
užas. ne znam zašto taj san. možda jer sam zadnja dva tjedna jedno pet razgovora s ljudima vodila o neubloznim cijenamarobe i bar pet put ponovila da je najskuplja stvar koju imam upravo taj par gojzerica glupih:D
ćuk ćuk sam
 
 

 
meni je uvijek super bilo kak oni koji su bogati novcem i imaju velike kuće i velika dvorišta znaju iznest stolić i stolice na livadicu si na 100m od kuće i tamo pit čaj, sve onako u haljinama raskošnim i suncobranima. ko da su u kući, a nisu. samo im se scenografija promijenila. a ibilo mi je žao uvijek sluškinja koje su to sve morale donosit van. to uvijek pomislim kad vidim tu scenu, a ne znam zasto sam sad to rekla, jer uopće nije bitno za priču.
..erm..
 
zaboravila sma pisat logove. ima nastavak, al ne znam ga složit.
 
ustvari sam loše volje. tužna nešto i to. ma. i pijem maločas kavu i gledam kroz prozor na ogoljele grane koje su prije samo 4 dana bile pune crvenog lišća i pomislim kako bi bilo krasno na par dana samo...na par maaaaalih dana, na par danića otić na more...
..a ONDA se sjetim, JEBEMU, DA I IDEM NA PAR DANA NA MORE:DDD
za par dana na par dana.
xiixixiixxi
 
aaaaaaaaaaa
 
 
 

 
imala sam pregršt planova kad sam se probudila u osam, ali sam ih križala jedan po jedan svakom nadolazećom minutom i sad sam, eto, doma.
istina, prije deset minuta sam osvjestila sama sebe si i vidjela se kako lezim na krevetu okružena rastovrenim knjigama i skriptama i drugim još neklasificiranim papirima te se sasvim ozbiljno hvatam čitanja i pisanja svoje skripte te sam se po kratkom postupku sama sebi nacerila i rekla si sama sebi da daj me nemoj zajebavat
i digla se iz tog DŽumbusa.
to bi bilo neoprostivo. da sam nastavila. jer bi to bilo prvo učenje u povijesti mog školovanja koje je počelo BEZ odgađanja.
a nećemo si valjda sad pred kraj kvarit rejting hihi