srp mog djeda antuna

 
statički.
stanem se na dva metra udaljenosti od regala di su posložene, tako da ih mogu sve obuhvatit pogledom, od poda do stropa i s lijeva na desno, prekrižim ruke, malo raširim noge, istaknem lordozu i gledam.
gledam.
gledam.
gledam.
gledam.
i onda mi on priđe ko POLUIDIOTU i pita me s PODSMIJEHOM dal mi može kako pomoć.
onda ja u etiketiranoj maniri poluidiota se trznem, kažem da ne, pomaknem se demonstrativno metar i pol u stranu i nastavim zurit u torbe.
debil.
a da sam pipkala svaku i hodala svud naokolo po odjelu onda bi me pustio na miru valjda.  jer tam nitko nikog ništa ne pita. kolko sam ja skužila. a provela sam tamo puno vremena.
na kraju žena nije mogla očitat cijenu torbe na blagajni (to mi se konstantno događa) pa je uključila mikrofon i rekla: "emir, blagajna", a ja sam ga dočekala sa zlobnim cerekom.
jer je trebao doć do blagajne, čut da se mora vratit tam od kud je došao da bi uzeo trobu, onda je donjet do blagajne i onda se opet vratit na svoje mjesto.
a nije to sad baš neki minijaturni dućan...
 
bla.
 
 

 
ja to ustvari nikad nisam konzumirala, al pod taj pojam mi spada sve ono šta moraš uzimat zbog neke dobrobiti, a nije ti fino
s obzirom da sam zaključila da mi treba c vitamina jer sam bolesna, a s obzirom da ono malo šta si ga u čaj nacijedim nije dovoljno, potpuno sam iz svoje terapije izbacila čaj kao sasvim nepotreban i odlučila povećat unos čiste vode, čisto zbog tekućine, te konzumaciju čitavih komada voća.
tako ako u mikser stavite jedan oveći limun i jednu oveću jabuku (s namjerom da vam taj pripravak bude bar malo slađi, s tim da ne znate da je ta jabuka koju stavljate ustvari KISELA) i ako uz to sve u mikser stavite i kiselo mlijeko još (jer ustanovite da jogurta više nemate) i u sve to uvalite četiri ŽLICE meda...
..taj pripravak će vam možda pomoć da ozdravite,
 
..al će vam trebati cijeli dan da popijete tih pola litre.
i evo prije 15 minuta sam popila zadnjih 6 gutljaja toga. usne mi izgledaju ko suha grožđica, jebemu
 
propala sam ako će mi na ovo juhe ličit:/
 
 

 
telefonski razgovor s mojom nonom:
...
- e, nona,  a kolko ima maslina u onom manjem polju?
- a šta ja znan..
- a odokativno!
- pa...bi' će negdi....osamdeset stabala..tako nešto
- e dobro. tak sam si i ja nekak mislila
- a ne znan TOČNO kolko ih ima, viš đavla, mogla san to i izbrojit ...kolko godin beremo tamo..a  šta TI nisi izbrojila prošle godine kad si bila? ionako si po cile dane ležala pod maslinon i čučala travke
- :DDDDDDDDDDD kak to možeš reć? brala sam svaki put kad bi vidila glavu ti iza suhozida kak se približava polju
- eee šempjo, šempjo...
 
hihihih
 
 

 
ja sam neotporna na stres. sad sam napisala dvije trećine loga koji je bio relativno smiješan. i odustala. zbog triggera na stres.
mene bi to moglo stajat života.
sad vi mislite da je to metafora.
 
al nije, jebote.
 
 

 
neću se uopće pitat "zašto ja?'"
jer je to luzersko pitanje,
nije konstruktivno
i ne vodi ničemu.
 
 
 

 
jeste svjesni da će za samo dva tjedna sunce zalazit cijelih sat i pol RANIJE nego što će to napravit danas?
nemojte početkom jedanaestog kukat da ste na poslu cijeli dan i da sunca ni neba dnevnog vidjeli niste.
idite van.
dok još možete.
 
 

 
jedna bitka izgubljena.
 
 

 
fenomenalno.
sanjala sam da je jedna osoba draga mi jako napravila nešto šta je bilo baš jako ružno. i nije mi nikako bilo jasno zašto je to napravila, ta osoba meni draga, i bilo me to naljutilo i onda rastužilo i onda sam još poslije bila ogorčena i probala sam si SHVATIT zašto bi ta osoba to meni napravila i obasnit si postupke te osobe al mi nije uspjelo.
to je jednostavno bilo u koliziji sa njenim ostalim ponašanjem.
tako da sam nakon mozganja o tome zaključila da onda postoji samo jedno objašnjenje tog njenog postupka, a to je da sam ja to sve samo sanjala. da se to nije uopće dogodilo. i nakon šta sam to pomislila, osjetila sam mir.
to se, dakle, nije dogodilo, nego sam ja to sanjala samo i sad, evo, budna, pri punoj svijesti kopkam po sjećanju da li se to dogodilo u zbilji i nalazim da nije. dakle, sanjala sam sve to.
sve bi to bilo oke da se nisam kroz neko vrijeme OPET probudila, al ovaj put ZA PRAVO.  ono, zvonio je alarm, digla sma se i isla jest. i sad sam na netu.
ne znam. ja sad očekujem da ću se ponovno probudit. samo ne znam kad. samo mi je čudno jer nemam utjecaja nikakvog tu. ak je ovo lucidno sanjanje, ja bi mogla sad utjecat na to da sam sama doma i da slušam muziku koju oću i mogla bi se rasplinut i opet sastavit tam na referadi faksa.
da ovo JE lucidni san.
al nije.
al je san.
ak sam se vec jednom probudila, a spavala sam tokom tog buđenja, zašto onda ovo ne bi bio san? eh, calderone...
a znam da je to bio najobičniji babuška san.
a znam.
a htjela bi da nije.
bah.
 
ja bi da me netko vozi do faksa jer sam bolesna i imam samo bicikl kao prijevozno sredstvo:(
majmuuuuni vjeeešticeee iz oza doođite me odddnjeet
 

 
ja da imam dečka uz sebe si, svugdje bi ga vodala, i tamo di drugi kažu da neće ić jer da je glupo je kolajah i ne da mi se, kolajah i jer kažu da oće ić tamo al da nemaju sad vremena pa nikad ne odemo
da ga imam uz sebe onda bi on svugdje išao sa mnom, čak i kad mu se to ne bi sviđalo. ja bi rekla daj ajde idemo sutra ćemo nešto šta ti oćeš radit.
i onda bi išli zajedno tamo di ja oću, a nitko drugi neće. on bi sa mnom to napravio. išao bi i njurgao bi malo. vjerojatno. ovisi o izboru mjesta, al bi njurgo tako da bude smiješno. ne bi njurgao za ozbiljno..tojest ne bi za JAKO ozbiljno njurgao neg više da se ja smijem
i onda bi sutra išli di on oće
i tako bi to bilo iz dana u dan
 
da je uz mene.
 
 

 
samo grupica odraslih ljudi na pontonu s daljinskim upravljačima.
i grupica jedriličica na vodenoj površini.
kojima su ovi upravljali.
 
- gle ih...hihi..jedrilice na daljinsko..hihi
- ..ma da?..zbilja....pa, šta ti je tu smiješno?
- ....pa.to. daljinsko. pa nema veze s jedrilicama. sve daljinsko mi je smiješno. ono, imam autić pa ga vozam ispred sebe. imam avion pa ga vozam iznad sebe. imam jedrilicu pa je ...hihi..pa šta to nije smiješno?
- ....
 
neki ljudi jednostavno nemaju smisla za humor (?). 
 
 

 
jeb'o pilates planinarenje.
al baš jeb'o!
da sam se sama dovezla do zagorja i pješke išla svojim tempom prek cijele medvednice do zagreba, trebalo bi mi 4 sata.
svakom normalnom treba 4 sata. NORMALNOG HODA.
ovako sam to napravila za O.S.A.M. sati
psmtr. sad si ne mogu priuštit hodanje ikakvo. par dana. ni bicikl. AKO ne želim naredne dane provest POTPUNO paralizirana u krevetu.
 

 
:)
 
 

 
kad bih ja radila tulum u stanu, tj. kad sam to nekad i radila, imala sma obzira prema susjedima i molila sam ljude da ne laju na balkonu i muziku poslije 12 nismo slušali. ili smo to radili vrlo tiho. sjedili oko stola i po podu i cerekali se.
ako bih trebala birat u kojem prostoru nekog stambenog objekta bih voljela radit zabavicu, to bi bio moj stan.
u mojem stanu je najsigurnije to radit. barem što se tiče susjeda.
nitko vam se ne bi bunio na buku.
jer ne bi imali muda išta prigovorit s obziorm da su valjda bar donekle svjesni SVOJE buke koju proizvode.
ako nisu i ako skupe muda, ja bih ih vrlo brzo mogla osvijestit po tom pitanju.
ne želim bit sad neka nadrkana ..nadrkana nadrkatorica.al..ma . za sve su moji roditelji krivi. trbeala sam pazit kad saugam i kad se tuširam da slučajno susjedima ne bi smetala. o muzici da ne pričam. sve nešto na tiho. nisi sama, stišaj se, ima još ljudi u ovoj zgradi, kolajah..
i tako.
s druge strane, neki nisu prosli taj odgoj. a ja em imam griznju savjest (ajmemeni) jer se tuširam u 12 navečer, em imam griznu savjest kad odvrnem liniju (pa je nakon pjesme i pol svedem opet na normalu) EM MORAM TRPIT NJIHOVE BRĐANSKE NAVIKE SA SELA GDJE JE SVAKA KUĆA NA SVOJOJ LIVADI BILA MAJKUVAMJEBEM
 
 

 
(nekak mislim..da sam izgubila smisao za humor.)
 
 

 
možda neće bit najbolji na svijetu.
al će bit o NEČEM.
zaboga.