srp mog djeda antuna

 
opet su me uklonili sa stola. treći put u dva mjeseca.
ustvari, prvi put su uklonili STOL OD MENE, uz opravdanje da nam je dosta jedan stol.
drugi put su me natjerali da maknem mobitel, novčanik i LAKAT sa stola koji je bio TIK uz naš jer "pijemo kavu, a to je stol za objed"
treći put...treći put je bio danas. ostavim prijateljicu si za stolom i odem na wc, a na povratku ugledam kako za našim stolom sjedi starac. sam. pomislim: "jebemti, zbilja sam dugo bila na veceju". o razlogu promjene spola nisam stigla mislit jer me se konobar dočepao i uputio do frendice na drugi dio birca. razlog deložacije je opet bio taj da smo kavu samo pili.
smišljam osvetu ugostitetiljima restorana koji se prave da su bircuzi/pivnice.
 

 
a što me nerviraju. one su tamo nešto superpopularne na tom blog.hr-u (s tim da je samo jedna popularna s pokrićem, ak se mene pita), a zadnji log su napisale krajem osmog. a jebeš to. il pišeš il ne pišeš. ak one sebe nazivaju pisačicama loga, onda ja sebe komotno mogu nazvat kuharicom, šetačicom psa, rolericom jer upravo to radim jednom mjesečno. MOŽDA.
uostalom, kak mogu NE pisat. šta rade s tim u glavi? drže za sebe i stavraju si mentalne podsjetnike, koje nikad više, znam to, neće moć dešifrirat? pišu na stražnji dio računa sitnim slovima da im stane što više koje kasnije, znam to, neće moć odgonetnut?
ILI ŠTA?
 
ma. uglavnom. neću im više nikad na log doć.
neeego, družih se danas s jednom šta me podsjetila na log vegetarijanski onaj od neki dan. moram samo napomenut da je onaj log bio puno više usmjeren na AKTIVISTE i njihovu PROPAGANDU, a ne na vegetarijanstvo kao takvo, no dobro. shvatili ste ga kako ste ga shvatili.
kako god, danas sam učila, a svatko tko uči mora si dopustit kraći mentalni odmor. ja sam si ga dopustila u tom smislu da sam zamišljala kako bih reagirala da se nađem u situaciji da mi neki njihov uvaljuje u gradu letak il slično (a vrlo vjerojatno ću se nać u toj situaciji pa je ovo razmišljanje bilo i konstruktivno ujedno, a ne samo mlaćenje prazne slame):
 
dakle, on/a mi pruži letak, a ja:
1. napravim facu na-rubu-suza, slegnem ramenima i tiho kažem: "nisam suosjećajna" te zavrtim glavom lijevo-desno, tužna i zabrinuta nad svojom opakom prirodom
2. kažem razdragano:"oh, TAJ letak mi daješ?", a zatim stisnem jednu šaku i onaj dio si su palac i kažiprst si nabijem na nos i kroz isti kažem: "letak za male prasiće, oink, oink?", onda se četveronoške bacim na pod i kažem:"letak za..muuuu..kravice?", onda skupim usne i napunim obraze zrakom i izbečim oči i par puta pućkam usnama: "za ribice letak?..(nagla promjena u dijabolični izraz i glas)TAAAAAJ letak???, onda joj istrgnem i kazem: "EEE NA KRIIVU SI SE NAMJEERRRILA!!" i počnem ga trgat na komadiće i gurat u usta skačući oko nje umobolno se keseći.
3. kažem: "oh, što je to..?" i onda:"imali ste super performance s ribama ovo ljeto". imam i ja jedan. i onda stavim letak na pod, skinem gaće i poserem se na njega.
4. počnem histerično plakat nad drvećem koje je zbog njihovog propagandnog materijala stradalo, valjat se po podu, a kad se pokuša udaljit, skočit na nju/njega i vikat: UUBOJIIICOOO...DDDRRRVNAAA UBOOOJIIICOOOO
 

 
zijev.
ja u zadnje vrijeme upoznajem nove ljude. sve redom žene. i ponekog muškarca. ovo je sad bila strašna hiperbola jer ih uopće nema tisuću. nego par. al dovoljno. da budem zadovoljna. jer već dugo nisam upoznala nekog novog. pod "upoznala" ne mislim na nekog ko čeka pivo skupa s tobom na šanku pa započnete razgovor dok čekate konobara i poslije više nikad ne. il slično. nego na ono kad se upoznate po prvi put i onda se poslije upoznajete postupno na zajedničkim druženjima.
pa to je...čista radost.
ovo zadnje je rečeno na način tog jednog davno šta je opisivao kako mu je koncertu pušenja bilo dobro, a ja to ne znam prikazat u pismenom obliku. a ne bi mogla ni u verbalnom izvest kako treba.
 

 
mislim da bih svog sina mogla nazvat Kesten. šta vam se ne pojavi neki visok i tamnoput dečko dok izgovarate to "k.e.s.t.e.n" ? onako, neki s gazelastim pokretima i dugom kosom?
Kesten.
moj sin.
čitala sam neku knjigu gdje se spominje dizajniranje djece. ono, genetski inžinjering i to. složiš si da dobiješ dijete kakvo oćeš. ..ne znam..meni su samo na pamet pali oni likovi koje sam iskreirala u simsima i uhvatila me groza od te ideje:D
 

 
jela bih neko kompleksno jelo. (opet.)
zašto je s curama bolje izlazit? zato jer se sve istodobno napijemo (tokom druge polovice druge pive:D), zato jer se sve podjednako napijemo, zato jer ni jedna ne ode doma bez najave pa je mi moramo tražit okolo, zato jer se ni jedna ne podboči na stoli ne zaspe pa je moraš budit i vuć doma,zato je ni jedna ne žmiri nalakćena na šank i ne moraš konobaru objašnjavat da je to tvoja prijateljica kojoj je malo loše al neće povraćat, zato jer ona koja vozi pije mineralnu i odbacit će te do kvarta, a nećeš je morat gledat kak pokušava artikulirat ponudu, a ti na to uzvraćat da ne misliš na grbači imat kaznu njenu za voznju u pijanom stanju
...jebemti. sad se ne mogu sjetit ni jednog razloga zašto sam do sad s muškarcima izlazila? :DD
 
koje je jelo kompleksno?
 

 
ne volim to. kad moram napipavat bilo. dogodi se nekad i to. bah. kao da čujem da kuca, al onda ispadne da je fatamorgana samo. dogodi se nekad. da mi se petkom ide van, a nitko ne moze. bar sa mnom:D hihi.
i eto.
u zadnji čas sam ga našla. kuca ko ludo.
ajbok
 
 

 
meni je super kad ljudi oko mene nisu korektni, jer onda ja jesam. u principu sam ja korektna i bez njih, al nekad kad mi se to ne da bit, sjetim se nekih od tih koji su prema meni bili nekorektni i toga kako sam se osjećala tad, pa se onda prisilim bit korektna.
ono, sitne stvari. nazvat tog nekog čiji ti je poziv zabilježen u memoriji, donjet knjigu ako si je obećala donjet, javit pravodobno određenu informaciju ako se dogovor bio da ces ti to napravit.
i tako. sitne stvari. srećom, s takvim ljudima ću se družit još samo kratko vrijeme.
 
neeego, jučer sam bila "cura iz susjedstva" :D to mi je bilo smiješno za pomislit hihihih. a mislim, KAO da bi i netko drugi mogla bit, sve da sam na ulici srela...aneznamkog.
ona je, eto, imala dvije stvari, ljepotu i volju za to prodavat. pa se počela tim bavit. ja nisam imala prvo, a i da sam imala prvo, ne bi imala drugo. tak da sam ja ostala u zagrebu i bavila se nekim drugim stvarima. a ona ne.
a nije se ništa dogodilo. samo smo se srele, ona je bila u nekoj super šašavoj kombinaciji đinđa i haljinica i majica, u onakvom nečem šta se po časopisima viđa, a ja u tapericama i majici. i ona je pričala kak je uopće nema doma i kak je stalno na relaciji milano-pariz-new york i kak sad opet ide ubrzo i da puno radi i to. a onda je pitala šta je sa mnom, na šta sam ja rekla, maknuvši onu svoju krivo pofrabanu kosu s lica:
"a niš. završavam faks, sad baš iz knjižnice idem" i krenem spremit iskaznicu u torbu i ruka mi napipa nešto oblo, što sam morala odmah izvadit jer me zanimalo šta ja to OBLO imam u torbi i tako ja, uz to šta mi je bilo smiješno to da sma ja "cura iz susjedstva", izvadim pred nas oveći, vražji KESTEN.
ona je samo malo raširila oči, al sam ja načela neku drugu temu jer mi se nije dalo objašnjavat to s kestenom.
(a šta, pao je s drveta na auto u tri ujutro dok je na cesti bilo samo mene i odbio se od auta i otkotrljao meni pred noge. jesam ga mogla samo prekoračit? il šutnut? il šta? zar bi vi to napravili????)
hihihihih
 
 

 
danas mi je falilo love. imala sam za upad, al ne i za parking. tako da sam, najnormalnije, kao da to radim svaki dan po nekoliko puta, otišla do balkona, pobrala onih TOČNO 12 praznih boca i odnjela ih u dućan:D eto parkirnog mjesta na dva sata kupljenog.
čovjek od 60 i nešto je usred bijelog dana sparkirao svoj auto, izašao van u hlačama-za-na-posao, košulji i kravat, SKINUO hlače, paradirao neko vrijeme u gaćama (bijele vulgaris) i košulji, objesio hlače na vješalicu, a vješalicu na vrata auta, ušao u auto (srećom) i tamo presvukao gaće u kupaće, izašao, hodao u kupaćim i košulji oko auti i u konačnici zabljesnuo u havaji-looku. TO šta se sve to događalo na parkiralištu bazena APSOLUTNO ne čini cijeli taj njegov postupak društvno prihvatljivim.
o trećoj mi se ne da.
 

 
ak ja počnem narodnjake slušat, rokeri s moravu će da budnu krivci
hihihihihihih

 
od ponoći do 4 sam bila budna. i tako već neko vrijeme radim. isprva sam te sate ispunjavala netom, televizijom, čitanjem. od nedavno samo žmirim u mrak. jer sam zaključila da ak već ne mogu spavat, da se mogu bar odmarat od bilokakvih sadržaja. da je i to sovjevrstan odmor, kad već nisam spsobna za totalni odmor u vidu spavanja.
isto tako sam se neko vrijeme bavila mišlju da sam ja tamo neki istočnjački mudrac kojem ne treba sna :D
nakon četiri sata sam zaspala. i sanjala. da s mog prozora ustvari puca odličan pogled. a ne tamo neke susjedne zgrade. nego onako, panorama grada i to. i čudila sam se kak to nisam prije skužila. a živim u tom stanu već 24 godine. onda sam vidjela mjesec. skupa sa panoramom grada. onda se taj mjesec počeo nenormalno brzo krett po nebu, a uskoro se i sam horizont počeo opasno dizat u vis..ooodonsno, šta se ustvari događalo,
..netko il nešto mi je moj stan sa mnom unutra odvojilo od ostatka zgrade i dizalo uvis, onda malo rotiralo, a onda okrenulo za 180 i počelo spuštat prema dole.
nije me jebala gravitacija. krevet je najnormalnije ostao stajat na podu koij je sad bio strop i ja sam najnormalnije ostala ležat u krevetu. a ne visit s njega.
nije to sad bilo neko spuštanje tipa :slobodni pad. al nije ni da me netko sasvim pažljivo krenuo odložit, onakvu naopačku, na ostatak zgrade koji je na zemlji ostao. i dok sam tak padala sa svojim stanom natrag naopačke, počela sam histerično razmišljat o ljudima u stanovima na koje ću past i onim ljudima koji imaju party pored bazena kraj zgrade mi (to je umetnut detalj iz onog glupog filma u nedjelju) i o sebi na njima i o podu koji će me zgnječit i o zidovima koji će se srušit i o čitavom neredu koji će nastat kad ih zgnječim, i o tome da će bazen bit sav usran od prašine i krvi i dijelova tijela onih što sad drže šampanjce u rukama i ne kuže da ih skoro više neće držat i.i.i.ii...i
i onda sam u jednom trenu samo pomislila:
"a nema smisla živcirat se. možda ovo ipak samo mislim."
 
i u tom trenu je sve nestalo :D
 
 

 
(gle me. da "vegoši". asimiliram se nehotice. "VEGAČI", ak baš forsiraš žargonizme...gluperdačo kolajačo)
svojedobno je na na savskoj kod cibone, tam kod onog birca na dva kata, a nisam dugo bila pa ne znam kak se zove više, bio plakat s glavom konja koji je imao strahovito izbečene oči.  i ispod je pisalo da i konji vide. il da i konji imaju oči. il tak nešto.
uglavnom, nešto šta te trebalo natjerat da se loše osjećaš jer jedeš konje (?). hihi
uglavnom. svojedobno, a istodobno s tim konjem je na savskoj kod cibone, al s druge strane ceste bila limena kutija u kojoj si mogao kupit ćevape i par stolova na kojima si iste mogao jest. (ne bih to nazvala ugostiteljskim objektom IKOJEG stupnja).
i mi smo jednom sjedili tamo i jeli ćevape.
i sasvim sigurno smo imali razgovore koji su nama bili jako smiješni na konto tog konja i nas s ćevapima u ustima, a koji bi bili mrski vegetarijancima. samo šta ih se ne sjećam.
i sad ima malo dalje od tog i opet njihov plakat. da "suosjećajni ljudi ne jedu mesu". moram duboko udahnut kad prolazim pored tog i okrenut glavu na drugu stranu.
kad će izmislit neko cjepivo koje će trebat testirat jel valja na životinjama, ja bi njih za grivu uzela i dala ih u labos nek na NJIMA testiraju. i pincetom bi im izvadila sve one bubice iz dreadlocksa i natjerala ih da pojedu to meso.
ribe BOLI kad ih se ulovi. kao, nagla promjena tlaka pa blablabla pa su u biti one nezdrave za jest. svašta će vam oni nasrat. drugi put ću vratit u ruke joj jebeni letak i rec joj nek me ne maltretira svojim fazama u pronalaženju sebe.
jebalovasvegetarijanstvo.
 
 

 
eto šta mene može nasmijat. budalu. ona reklama za pepermint. kad njih dvoje mladih sjede u zelenom parku i krenu se ljubit, a na to oko njih počne letit češnjak i vino i cigarete i sve nešto šta smrdi.
i onda mi bude jako smiješno kad se ispostavi da to smrdi cura, a ne frajer.
 
aha, još nešto. ljudi uopće ne promijene tonalitet kad mi saopćavaju da se žene. to nije u redu. kažu to kao što su prije tog rekli tamo nešto potpuno nevažno. onda ja ne skužim da moram propisno reagirat. pa ne odreagiram. neg odreagiram nakon pol sata tek. i to ako se opet povede tema ženidbe.
tipa:
kaže on njoj:ajme. super ti je taj prsten. ("on" nije njen zaručnik koji ju zajebava neg lik koji negira da je gay. da. a primijei stvari kao što je prsten.xixi)
ona kaže:"a, da. zaručnički."  i naceri se.
a šta. pa ko bi je ozbiljno shvatio. mislila sam da se zajebava. TO sam čula nekad. taj komentar na komentar:super ti je prsten". pa se te nisu udavale neg sam nisu znale kaj bi rekle pa kažu to. kao....šaalaaa maaalaaa. (xixi)
i onda se čuje mene nakon 15 minuta:kaj kod njega živiš? kae to nekaj ozibljno?
hihihi. a ona me pogleda ko da sam ...a tam..ne bas normalna jako.
 
i isto mi tak frend veli da nije isao na more jer:"a nisam love imao. a i ta svadba sad, znas..."
i 20 minuta nakon pitam ja njega: jesi ti još s onom dragom curom od prije godinu dana?
hihih. a ŠTA. pa mislila sam da je nekome kum il nešto il..ah. štajaznam.
ko se ženi sa dvajsčetri, zaboga?
 
o da. imam još jednu situaciju. sjedim na svadbi nekoj i navlačim kaugumu pomoću zubiju i prstiju i pored mene sjedi jedna cura šta je površno znam, a zove se vesna. i čekamo mi. nešto smo čekali tam u holu.
i veli ona da je, eto, malo zakasnila zbog rođendana. i ponovi to s rođendanom još par puta..tipa:kad sam bila na rođendanu, kad sam otisla s rođendana, zbog rođendana..a ja i dalje namatam kaugumu oko prsta i tam govorim nešto u stilu:
aha. da. uh. jel da? i slično.
i nakon tog mi frend njen, a ujedno i mladoženja kaže: eto,bas se potrefilo da je moja svadba isti dan kad i vesnin rođendan. bas super.sad sam siguran da nam nece godišnjicu nikad zaboravit čestitat.
hihihi.a JEBOTE. :DDD
 
 

 
već se par logova spremam napisat dobar log al ne ide. onako, da napipam osjećaj i uđem u njega. i onda još malo sa strane..trus, trus, polir, polir i nastane log.
zadnja dva dana su mi potpuna. zato ni nemrem pisat. valjda. u nedjelju sam bila potpuno tužna. danas sam potpuno čista.
živim si dane po pridjevima.
morrisey vam je na hrt2.
babl.blog.hr ima vraške logove. i ima ih puno. on je jedan ozbiljan čovjek i ja ga iskreno volim čitat.
zašto zadie piše debele romane? piše ih tak da bude sigurna da ih nećeš nosat po tramvajima i čekaonicama nego da ćeš ih čitat u miru sobe si? romani su da se čitaju izvan sobe. zaboga, zadie. urazumi se.
 

 
uopće ne znam zašto se ja druge godine ne bi za big brother prijavila. ni ovak niš suvislo ne radim, ionak laprdam gluposti tu...i šta.
tam će me bar netko hranit i to. a ima i za kupat se. i necu se morat češljat jer, vidim, ni ove se baš ne češljaju.
i tak. odmarat dupe 2-3 tjedna. nece me valjda prvu izbacit. a i ak da..to je opet dva tjedna..ak se ne varam?
ne vidim ni jedan razlog zasto ne bi.
 

 
lady in the water.
ne mogu se sjetit kad sam zadnji put gledala nešto što bi po stupidnosti moglo parirati ovome.
bila sam u sredini tako da nisam mogla izać.