srp mog djeda antuna

 
nazovem i velim:dan, ja bi se naručila za blablabla
ona: oke, kad vam odgovara?
ja(zbunjeno): pa..kad VI imate slobodno?
ona:pa...sutra?
ja:moze tad
ona:kad vam sutra odgovara?
ja(zbunjeno): pa...kad VI imate slobodno?
ona:a imamo slobodne termine i ujutro i popodne.
ja:pa...kad VAMA odgo.....ma ujutro.
 
hihi.ajoj. a još malo će bit tak ,a onda ću imat fiksan poso il djecu il šta već. hihi.
ja nemam fiksne obaveze, ja nemam fiksne obaveze laa laa laaa
 
 

 
a mozda ostane samo na tome:/
htjedoh pisat o momentu kad sam skuzila da je osoba x zaljubljena u mene. tj. o dva takva. al nemam sad snage za sadržaj, al imam za naslove
prvi log bi se zvao: "kopernikanski obrat"
a drugi: "kolajah na tuđim jezicima"
 
i ovo zadnje je metafora. zlobnici:P
 
uuustvari, ovo uopće nije loše, ja znam priču i ovi naslovi me odma asociraju na sve to pa mi bude smiješno odma, a ne moram tipkat tu 15 minuta.
od sada ćemo tako.
naslove samo.
 
pa da.
 

 
bila sam na izložbi onih fotki s hrelića. jedna od njih prikazuje razvučenu ceradu po onoj zemlji sa hrpom..robe na njoj, ne znam kako bi nazvala uopće jednim pojmom sve ono šta tam zna bit izloženo...
ja to zovem "stvari iz prve ladice". ne znam kak vi, al ja u prvoj ladici imam svega, jer je prva najbliže povšini stola, pa ak se u nju otvori i nadlakticom povuče sve sa stola, najmanja vjerojatnost je da će nešto past sa strane, a ne u nju.
uglavnom, cerada s gomilom tog nečeg svačeg nabacanog po njoj, izmedju ostalog i: sjenilo za lampu - dva komada, drveni tanjuri - komada preko nekoliko i par isusova kristova (?) na magnet. jedno desetak komada. hihi. a bili su na prednju stranu polegnuti pa sam im vidla magnet sa straznje strane. isus na kile:))
i uglavnom..(ovo je u idejnom obliku trebao bit log od tri rečenice:/ ) ..usred sveg tog ćušpajza piše na komadu papira:
 
---------
idem na skijanje
RASPRODAJA
HITNO
-----------
hihihi. a ono, bilo je smiješno. štajaznam....već dugo nisam bila na hreliću. još duže se ne oblačim više tamo. al volim otić. nađe se svakakvih stvari, malokad nešto zaista kupim, al volim tumarat tamo. i razgovori koji se odvrte s ovima kojima idem su urnebesni. jer su vanjski podražaji urnebesni:)
to je nešto ko cirkus za džabe
 

 
imam...tj. imamO nikad do sad isproban ulet. barem ne od nas kao takvih. a ono, tam neka rupa di svira muzika i mladi ljudi dođu ko ono sam na cugu, a ustvari ne sam po to.
i veli ona:imam jednog šta je dobar
ja kaem: imam i ja jednog ..ček di je sad..
uglavnom, ni jednog nismo uspjeli detektirat, tj. njenog mozda jesmo, al ja sam ovog svog izgubila JERBO TAMO svi isto izgledaju
meni je to bilo ko da dodjem u kinu pa hodam medju kinezima. svi s tim kosim očima i mali i ne kuziš razliku.
i kaem ja nesto kao pa oćemo u lov, kaem to ko lisac josipa jerbo je bilo dosadno i islo mi se doma, a nisam smjela još jer ne ib bio red zbog ostale dvije. i tu smo se sam počele cerekat ko šiparice prve klase baš o da.
i nakon tog je došo ulet.nije izvediv ak nemate uz sebe priju s grudnjakom snoopyja. tak da kad neko prolazi samo ga kažiprstom piknete par puta u rame, on se okrene, a vi kaete:gle ovo
nategnete frendici dekolte prema dole i velite: snoopy
zajebano je to sta FRENDICA ostane pricat s njim i ostane to DUGO RADIT, a vi ne
ajebosve. hihi.
i tak još svaštanešto.
 
gafovi:
tam je neki lik naručivao cugu sebi i svojima nekima i naručio i nama. mi kaemo:nemoj, kvragu, nemremo. on kae:ae ae. i naruči i ode. dodje nakon pol sata i ista stvar. nakon nekog vremena dohoda do šanka neki tam drugi šta je bio visok jako i uvjeravao me da sam tam iz sitre negdje jer da on mene od tamo zna i ja mu kaem:
ae uzmi bar jedan bambus, došo tu neki  naručio nam i otišo
a kae on da nas čoek valjda oće napit hahaha
ja kaem:a jebeš takvog čoeka, naruči pa ode i tak dva put. a jebosve. a debil a ovo a ono koje su to fore
a frendica me gleda i radi nesto s kapcima a ja mislim upalo joj nesto il tikove ima
poslije mi veli da kozo taj lik je iz društva ovog koji nam JE naručivao, konkretnije TAJ koji je to radio je stajao pored nas cijelo vrijeme tog razgovora
ja kaem a jebote, pa nije, pa taj šta je vino nosio je imo vestu
p SKINUO JE VESTU, kolajah
a jebote. dobro. hihi. šta sad.
 
gaf2:oept sam nekom ko je došo rekla da uzme jerbo da..a d auzme u vrazju mater, šta aćemo s bačvom tog tamo, a on nešto ovo ono šta ja znam, uzeo i ostao tamo stajat i sad mi nešto šta ti a šta ti i ja kaem a prvi put sam tu
a on kae a ja isto bezveze je baš
ja kaem a ono je blablabla muzika ovo ono
a on kae a vidi ekipu
a ja kaem a je sve neki do kraja izbrijani i s nekim mišićima
i onda vidim da je i on do kraja ćelav skroz hihihi i onda da se izvučem kaem:
a ..dobro..ti NEMAŠ mišiće
 
hihihi...
 
a jebote.
ovo sam napisala da joj onemogućim komentar
 

 
bila sam u knijžnici na dječjem odjelu, nisam bila već 10 godina tamo. makar uvijek prolazim kraj njega. išla sam tražit pilić. sanju pilić. koju sam zadnji put tražila prije 15 godin u vise navrata i ni jednom je nisam našla. imala sam u rukama millovo lupetanje o slobodi koje se zove "O slobodi" i u tom nekom momentu kad sam ga skidala s police sam se sjetila sanje pilić. nije mi jasna karika izmedju milla i pilićke. al znam da sam je nedavno vidjela u nekom talk showu i pomislila kak je vec besramno puno godina pokusavam posudit i nikako da. nema veze sta sam prerasla njene priče. pričala mi je frendica prije 15 godina o njoj i djelovala mi je ta pilićka toliko zanimljivo da sam zaista određeni period imala mentalni podsjetnik u glavi da pitam za nju kad se nadjem u knjiznici.
kad sam došla na dječji  odjel ostala sam staja neko vrijeme uz police gledajući preko njih. zato jer sam bila zgrožena tom činjenicom. da MOGU gledat preko njih. neke dvije, ne više od metar i dvadeset su me pogledale i gledale malo u mene, a onda otišle. nemaju pojma. to njih tek čeka. zgroz. xexe. onda sam svinula koljena tako da mi glava bude negdje u razini za knjigama s predzadnje police. tako da na naslove sa zadnje police moram gledat sa sasvim iskrivljenim vratom.
eto tako sam bila visoka kad sam zadnji put tamo bila.
onda sam čula nečije korake pa sam se uspravila i nastavila tražit pilićku.
glas je pitao: jel mogu pomoć?
ja sam rekla:erm...
glas je rekao:da?
ja sam digla pogled i razočarano i malo razdražljivo rekla:opet nemate mrvice u dnevnom boravku
da je glas pripadao onoj teti koja tamo radi oduvijek i koja je jako draga, ona bi znala o čem pričam. ovaj nije. on je služio tamo civilnu vojsku.
zato je na moju repliku zbunjeno pogledao na stol oko kojeg se nekad okupljaju djeca i čitaju i pišu zadaće il šta već, onda je pogledao na pod ispod stola, a onda je opet vratio pogled na mene. al nije reko ništa.
ja sam rekla, i dalje razdraženo i razočarano: nemate ih već petnaest godina
on nije rekao ništa.
ja sma rekla razočarano: hvala, doviđenja
i odmarširala u drugi dio knjižnice.
ni na to nije ništa rekao. samo je gledao.
 
(moram prestat radit predstave od banalnih životnih situacija)

 
na određeno.
tog isto znam iz crkve. odredio bi si dva dana da šuti. i šutio bi. ne znam kolko je to često radio inače, al eto, odlučio je to radit tokom dva dana križnog puta.
i šutio je. nije POKUŠAVAO uopće komunicirat. ono, sa ispupčenim ustima mumljat nešto nerazgovjetno. il prstima oblikovat slova. ili pantomimu. šutio je iznutra i izvana.
odgovarao je klimanjem glave lijevo-desno, gore-dole i slijeganjem ramena. na ona pitanja koja su bila odgovorljiva tim trima pokretima.
na bilokakvo kompleksnije pitanje samo bi gledao u tebe. ne ko debil. nego kao da ga prekidaš u nečem. s nekim saaaasvim blagim prijekorom.
al NAJVIŠE od svega...smireno. i šta je više sati prolazilo od njegove odluke da šuti, to je djelovao mirnije. i pričao je poslije o stanjima koja je imao ta dva dana, al to su bila..njegova stanja. dal piše log i dal je ikad pisao o tome..ne znam.
znam da je bio čovjek koji je znao šutit jednako kao što je znao i pričat.
 
a ZNAO je pričat.
vraški.
 

 
meni je dobro kad mi dođe
da razmišljam
u stihovima
to mi je ko da se vozim
žičarom
idu mi misli polako
i glatko
i pri svakom drhtaju
kabine
pri prolasku uz
uz čeličnu konstrukciju
pojavi mi se
sasvim
jasno
artikulirana
misao
 
a ne ovak kad pišem u prozi onda bude sprčkano ko žniranci djeteta nekog sprčkanog
 

 
neki dan sam u tramvaju srela jednog od onih ŠtaIhZnašOdNekud. vjerovatno je i on mene stavio u tu kategoriju. sudeći po pogledima koje mi je upućivao. sumnjam da me uspio igdje smjestit s obziorm da sam imala jaknu do nosa i grbavu kapu.
(digresija:REKLA sam mami da mi kupi NORMALNU kapu, vulgaris. ona mi je kupila GRBAVU kapu. kao, normalna je al kad je staviš na glavu ima grbe na sve strane. ko da je loše sašivena. il tako nešto.)
prva asocijacija je bila da je to OnajSPlaninarenja. onaj koji opsejda svaku novu žensku osobu koja mu se nađe u blizini. onaj koji je imao 50% kolaje na fotkama s tog izleta. đizs. tako da se nisam više okretala. takvima je opasno okrenut leđa. al je opasno i NE okrenut. u tom slučaju ti priđu i pitaju te dal si prekinula s dečkom i dal oš s njim u plesnu školu ić.khm.
al nije bio taj. bio je to jedan iz crkve. hihihih. meni je jako smiješno to bilo pomislit. ja znam nekog "iz crkve". isuse:)) nismo na kraju nikakvu komunikaciju uspostavili. makar mi je bio pozitivno kategoriziran. jer je stajao daleko, i povremeno pričao s ljudima pored sebe. ja ne. što bi, u suprotnom, bilo čudno s obzirom da nisam poznavala nikog oko sebe.
 
iii da. s obzirom na dvije mogućnosti koje sam imala za odrealizirat danas ujutro, onu o odlasku na faks NISAM realizirala. u čekaonici je bila neka žena s trbuhom i sestra ju je pitala da šta, a ona je rekla:
a jooooooj, termin mi je sutra, al su me poslali doma do ponedjeljka. ahhhhhhhh
sestra je rekla: termin je samo okvirno, ajde, ajde, još par dana, a mogli bi brzo rodit, lice vam se promijenilo. kad vam se lice promijeni, to je znak da će brzo
onda sam si ja razmišljala da kakvo bi ja lice htjela. i kad se..kad se ODmjeni lice? vrati natrag. ne znam...voljela bih milu jovovich..iliii..thurmanicu...NE! onu šta je u amelie glumila. e to bi lice..
 
..ili..ne znam..tim roth, ak mogu birat i drugi spol?..NE! john malkovich. E TO BI SI IZABRALA.
rodit s licem malkovicha!
eto to bi. pa da.
 
jel postoje kakvi katalozi lica u predrađaoni?
a?
 
mame?
 
jel postoje?
 

 
...
ermm..
zajebalo me. nema sadržaj za ovaj log. s obzirom da se ne mogu sjetit ni jednog bitnijeg, a da NIJE na iskru logiran
hihihihihihhihi
 
uuuaaa kolajah kuuuurvooooo uaaaaaaaa
 
 

 
bio je sasvim neobičan. i lud. trebala sam to znat nakon šta je rekao da dane provodi u knjižnicama i na ulicama zagreba. i nakon šta sam se zaista uvjerila da je tako.
trebala sam otić odmah s te klupe i nikad se ne okrenut. trebala sam u tom susretu objednit onaj "prvi" i "zadnji".
ali nisam.
djelovao je kao da je s drugog planeta.tako je i izgledao. sasvim neobičan. nikad viđen. nesvakidašnji. čudan. nije radio ništa, nije htio ništa. nije težio ičem. bio je Tamo i Onda. u trenutku. entitet mira u ovom luđački ubrzanom Svemu.
imao je stav o svemu, dobre priče i komad šume iza kuće. imala sam strašno dobar filing s njim. kao da mi je netko u crno-bijeli strip života umetnuo stranice u boji.njih preko nekoliko.
jarkih.
kao da sam cijelo to vrijeme bila napušena....
 
ali, svaki joint ima svoj kraj. samo šta očito nismo pušili isti. ili različite al istih dužina. on je svog vukao još dugo. i jako. skoro do za-zvat-policiju.
tako jako.
ne mislim za ovu vezu da je bila gubljenje vremena, ali, ako mi netko opet priđe klupi u kasno jutro radnim danom kad je cijeli zrinjevac pust i pita dal je mjesto do mene slobodno...
 
reći ću da nije.
 
 

 
postojao je neki razlog zašto sam ga se sjetila. ta priča s njim bila je samo puzzla nečeg većeg, al to sad nisam u stanju rekonstruirat. nešto s nekakvim efektima i deficitom istih je bilo. al bilo je dobro;) vjerujte mi na riječ:D
bio je sa mnom na moru i ostavila sam ga na sat vremena samog na molu s mojim prijateljima. kad sam se vratila, zatekla sam ga kako sjedi..hm..kako sjedi vrlo PRIVRŽENO nekoj djevojci koju do tad nisam vidjela i razmjenjuje s njom brojeve mobitela. ona mu je žustro objašnjavala da joj se mora javit kad će prolazit kroz split na povratku u zagreb i da mu mora pokazat neštonešto i nešto i da može kod nje prespavat.
u tom momentu sam došla dovoljno blizu da me primijeti i da zbunjeno pogleda u njega pa u mene. zatim je to sve zadnje šta sma čula ponovila, al u množini. hihihi. "kad ĆETE prolazit splitom MORATE mi se javit da vam..."
uopće ne znam kak je skužila da sam mu cura. možda jer sam im se približila s tim blijedim licom i širom razgoračenim očima i samo zurila u njih. možda jer se on zbunio kad me vidio i počeo trtljat nešto i mahat rukama na sve strane.
ne znam. nikad me nitko nije doveo u takvu situaciju. ni prije tog ni poslije. bar ja ne pamtim. tako da nisam znala kak bi se trebala ponašat uopće. a ne patim od neke patološke ljubomore, al osjećam se ugroženo ako mi to priredi osoba za koju sam ionako imala konstantni filing da mi radi iza leđa.
ahhhhhhhhhhh.
uglavnom, poslije sam malo dvojila o tome dal da se klasično durim il da mu saspem sve u facu i budem jako prosta, pa sam izabrala ovu drugu varijantu. bila sam, naravno, "nadrkana" i "izmišljala sam" i "pravila od muhe slona" i "imala sam pms" i "pucali su me hormoni"...da. ipak, imala sam još neke argumente koje nije mogao oborit tim klišejima pa je posegnuo za teatrom.
počeo je vitlat mobitelom da će ga bacit u more ak je meni to tolko bitno i izgledao kao da će to zbilja napravit. (mislim, kakvo propuštanje same biti svađe, ta mala je IONAKO bila samo triger za...za SVE, kvragu) na kraju sam ga morala fizički spriječit da to napravi.
epilog cijelog tog sranja je bio da smo sjedili on, ja i mobitel na stepenicama kod crkve i pušili, nakon čega smo se pobrali doma.
ali samo on i ja. mobitel je pobrao neko drugi. malo nakon nas.
hihi.
i pizdio je zbog tog dosta. i nije pomoglo moje: pa kaj, ionak si ga htio u more bacit
hihhihihihii.
aaaaaa da.
 
od nekolicine tih nekih mojih ooozbiljnih veza, ova mi nije trebala. uopće ne znam šta nas je držalo skupa.ZNAM da seks NIJE (xixi).bah. šta je to bilo? bila sam predugo u njoj da bih je mogla nazvat školom.
nije bila škola.
 
bilo je to...naprosto...
 
                                                    .........gubljenje vremena.
 
 

 
... 
Mnogi blogeri uspijevaju voditi dnevnik u relativno dugom razdoblju, kaže se u izvještaju i dodaje da čak 13,7 milijuna blogera objavljuje i tri mjeseca nakon pokretanja svog bloga.
http://iskon.hr/tehnoklik/page/2006/02/09/0170006.html
 
hihi...nda. aštamogu. bilo mi je smiješno. ..." i TRI MJESECA NAKON POKRETANJA svog bloga.." ...hihi
aaa da. smijeh mi JE malo kisel, al je smijeh. štasad:)
 

 
e sad. ovo vam vjerovatno neće bit smiješno jer niste u istom stanju ko i ja, al:
dal da sutra ujutro idem kod ginekologa il na konzultacije za ispit?
 
 
hihihihihihi. a znam. da. vjerovatno vam zvuči glupo pitanje ko šta meni bude glupo slušat ove debile kad se napuše trave, a ja ne.
 
hihihi.
aaaaaaaaaaaaaaa
 
 

 
dal ste uvatili kakav zanimljiv filmić na zagrebdoxu?
čula sam da neke dobre repriziraju pa zato pitam. od sad idem po preporuci samo. jučer sam za usamljenu baku zvonarku platila 15kn plus 158 kuna
 
bio je dobar al ne TOLIKO dobar.
 
ovaj festival nemam sreće. samo na crnjake neke naletavam. ja bez ruke, ja bez noge, mene silovalo, ja umro, ja retardiran.
 
 

 
da svaki dan moram blog.hr otvarat ak mi se čita nešto smisleno..
 
ahhhhh