srp mog djeda antuna

 
prošle godine u 6. mjesecu smo frendica i ja slavile ročkas. plan je bio da to radimo na klupicama kod papillona. s obzirom da je bilo tad već dost toplo (sjećate se, to je onaj osjećaj kad nemate sitnih bradavičica po cijelom tijelu i kad ne morate imat 16 slojeva odjeće na sebi. ono kad vas ne boli koža) dakle, s obzirom na temperature, trebali smo nekak održat hladnom svu tu cugu pa je ona pametno rekla da možemo kupit dječji brodić na napuhavanje i njega napunit ledom i u tome držat cugu.
dakle, došle smo sat vremena prije ostalih, sparkirale na parkingu uz nasip, razvukle gumeni čamac i počele puhat u njega.
e sad, ..nama to nije bilo baš jako smiješno. mislim, je do neke mjere, al smo u glavi imale scenu: mi sad napuhavamo ovaj čamac da bi u njemu držali led koji će hladit alkohol
ono troje koje je prolazilo parkingom i gledalo u nas imalo je scenu: njih dvije sjede na rinzolu 100 metara od save i napuhuju gumeni brod
i oni su buljili  al im nitko to ovaj put nije zamjerio.
 
(hihi..sad me cerek hvata kad se sjetim tog..hihihi)
 
 

 
al ne samo one koji bulje. postoje ti neki koji bulje u druge. ti sjediš blizu njih il čekaš semafor il prolaziš samo pored njih, a oni iz nekog razloga bulje u tebe. onak, bez treptaja i s malo otvorenim ustima. ja mislim da ja sasvim normalno izgledam i da im ničim ne dajem povoda da se tako ponašaju, tako da je vjerovatno stvar u njima, stoga mi ih u pravilu bude samo žao.
al jučer mi je došlo da ih lupam. i ne samo njih. neg neke koji nisu apsolutno nikakvu komunikaciju sa mnom uspostavili, čak mi ni stali na put nisu ni ništa. al mi je jako došlo da ih počnem lupat rukama na sve strane.
al nisam.
al onaj u varaždinu je. na rtlu je bila nema emisija o tim nekim policijskim slučajevima..on dođe i izmlati nekog i ode. bez motiva. sam izabere random nekog i izlupeta ga. ne ukrade mu novce, ne otme mu kišobran, ne otme OSOBU..samo je malo išamara i pobjegne.
meni je to, eto, bilo smiješno. a šta, dobro, je strašno, strašno je po difoltu, šta sad..al je i smiješno. ne može se reć da nije. da sam mu ja žrtva, ja bi se osjećala zatečenom. a žrtve su obično prestrašene. al njegove su zatečene. hihi...
a njegovi roditelji kažu da njemu nije ništa, da je normalan mlaidć koji dobro obavlja svoj zanat i da lijekove više i ne pije kad mu je dobro. da je sasvim normalan, osim što povremeno istuće nedužne građane.
to su naveli kao citat roditelja. ja u to ne vjerujem jer je rtl smeće od tv. roditeljima vjerujem da misle da mu nije ništa.
a za njega mislim da mu je dobro. on kad je frustriran onda izlupeta nekog, a ne pise logove o tome kak je isfrustriran.
i sigurno se bolje ispuše neg ja.
 
 

 
sad ću ja pisat log o njima dvojici. ah. al šta. čekam da palačinke se speku i sad sam se opet njih sjetila pa mi je smiješno bilo. stavila bi to u neke komentare da s evodi neki log, al se ne vodi.
meni se danas učinilo da sam vidla kinga. iz tramvaja. pa sam mu poslala poruku neku tak da se kuži da ga od nekud gledam.pa mi je bilo smiješno kak će se on poček okretat na cesti. al me peder sjebo i reko da iz firme izlazi.
a mozda je lagao.
a mozda je firma upravo na savskoj pa mu se nemre rec da je lagao, al nije ni priznao da je bio žrtva gledanja.
uglavnom. to mi se prvi put s njim dogodilo. da vidim tam nekog pa mislim da je on. oke, je još jednom davno prije, al TAD još uopće nisam znala kak king izgleda pa se to ne računa.
al ono šta mi se češće događa je da srećem jitterbugu koji to nije. vidla sam ga bar par puta i u većini slučajeva je bio na nekom bmx-u il poniju starom. i uvijek ga vidim s leđa. al zaista nikad sprijeda. istina, da ga vidim en face vjerovatno NE BIH vise pogrešno mislila da je to jitterbug, ILI bi to bio on, al samim tim onda ne bi upadao u kategoriju ljudi "jitterbazi koji to nisu".
uuglavnom, bilo je smiješno mislit da, s obzirom da ga viđam po gradu samo s leđa, da on uopće nema prednju starnu. neg da je sastavljen od dve stražnje strane. da nema lce neg da mu je kosa svud naokolo i da ima dvoja leđa i guzice dvije.
pa šta to nije smiejšno? hihi..
u tom slučaju bi iblo zajebano družit se s njim ak si neki fairplay  igrač. jer, kak god okreneš, ispada da jittu uvijek radiš iza leđa.
eto. o tom sam razmišljala u trmavaju nakon šta sam vdila pogrešnog kinga.
 
e da, i ima za kupit gaća u radićevoj tam prije krvavog mosta, s desne strane, s uzorkom babuške. detektirala sam ih momentalno i vratila se ntrag i gledala malo u njih. ne znam jel ja podcjenjujem svoje dupe il ga oni precjenuju, al 70 kuna za obuć komad guzice je meni previše. a i izgledaju ko da bi se moglo znojit u njima
 
 
 

 
a gdje je on?
moj crni slon,
gled'o tekmu
pa sad pije, loče
ko bezazleno
dragovoljče .
 
(khm.)
 
pederu. ahhh. još nije isteklo vrijeme potrebno za primanje novih mi informacija pa ću tu još malo bit. ovog sam se igrala u osnovnoj kad mi se nije dalo učit. u srednjoj i na faksu sam to zamijenila spajanjem na net:/ šteta.
random otvorena stranica klaića daje slijedeću informaciju (između bezbroj njih):
 
Koščej Besmrtni - ličnost iz ruske narodne priče, mršav, koščat starac, besmrtan, bogat, a zao.
 
zijev.

 
matula vili recitira pjesme abea šimića. dobro on to radi.
 
ja se predstavljam prezimenom pa imenom pa mi je rekao profesor da prvo imenom pa prezimenom se radi, pa sam ja rekla da dobro, a on je nastavio samo šutke gledat u mene i šutio je i gledao me dok nisam rekla pravilan redoslijed, prvo ime si pa prezime.
ko da sam neki idiotski izdresirani tuljan.
 
ah.
 

 
ja izmišljam mirise. kojih nema.
izmišljam mirise koji mi smetaju. kojih nema.
dođu na trenutak i nestanu.
ovaj zadnji je bio na bazi jogurta.
 

 
čitala sam nešto po blog.hr-u, a i ovdje ima takvih... ja mislim da blogeri koji imaju djecu i pišu logove o toj istoj djeci nisu fer igrači.
neš ti problema napisat dobar log ak o djetetu si pišeš. trebaš samo sjest na pet minuta i popričat malo s njim. il ga sam gledat kaj radi. ja kad se s lanom družim, imam milijun logova u glavi. lana ima 7 godina i zabavna je osoba. al to nije fairplay.
to je ko kad si stisnete na sintiću onu opciju da vam pratnja neka svira i onda vam ona svira non stop, a vi nabijate prstima po desnoj strani klavijatura i kao, VI STVARATE neku melodiju.
a uopće ne.
nego sintić.
 
 

 
pleonazam je naziv za suvišno gomilanje istoznačnih riječi i  izraza u rečenici. (gledala sma dječju emisiju sad neku)
 
tipa,
"popeti se gore" ( kao, mozes se popet i DOLJE)
"vratiti se natrag"
"to je cirka oko 20 kila"
 
a neki dan sam prošla ulicom pokraj žene neke i njenog, vrlo vjerojatno, gay-prijatelj koji je uz odgovarajuću gestikulaciju rekao:
"...ja sam fino lijepo vidio kakva je situacija i odigrao na tu kartu..."
 
tada nisam znala za "pleonazam" kao pojam. iz tog razloga sam njegovo "fino lijepo" zvala "pederizmom".
 
sou, p.l.e.o.n.a.z.a.m. . zapamtit ću.
 
 

 
čudnim putevima sam došla do adrese http://indigodijete.blog.hr/ .
ustvari, samo se sjećam da sam sjela za kompjuter s namjerom da nadjem nesto o centrima za kulturu u zagrebu:)))
uglavnom, malo sma čitala to.  i tak. nekak, ovo spada u one teme koje ne treba komentirat. ko kad je vruće jako pa nemam potrebu reć d aje vruće jer je EVIDENTNO da je vruće i SVI govore da je vruće. a i ako kažem da je, osjećam se glupo.
komentar koji me jako razveselio je bio: ja mislim da si ti glupa i tvoji indigo kolege ( 28.02.2005. 16:16)
hihi. i sad joj se javljaju svi neki koji su, kao, čudni. koji se osjećaju drugačijima. koji osjećaju da ih drugi ne razuuumiiju. koji se osjećaju otuuuuđenima. i onda se zovu indigo djecom.
PA NEMREM SVAKA ŠUŠA BIT INDIGIO, KOJIVAMJE?!!!
AAAAAAAAAAAAAAAA

 
to sam rekla.
neka djevojka, lajavo i drsko stvorenje, je držala predavanje o nekoj, za naš studij, bitnoj ženskoj osobi. ne znam zašto sam sanjala da pri držanju govora o njoj mora imat u rukama nešto što će nju predstavljat, pa je uzela neku plišanu lutku i željela je postavit na postolje, da valjda pokaže da je ženska ipak bila neka VELIČINA. uglavnom, za postolje je uzela foku. (?). i nabila lutku na foku.
i rekla:tko bi ikada pomislio da će Ta i Ta ...
i tu sam ja upala s rečenicom iz naslova.
a ne znam. ona stalno sere drugima kad drže seminar. htjela sam joj vratit. uglavnom, dobila sam tam neku opomenu il tak nešto. da će me s faksa bacit. ja sam rekla da to nije u redu jer da stalno doletavaju neke primjedbe tokom izlaganja seminara, i one koje imaju veze s njim i one koje nemaju, i da nitko nije kaznjen neg, eto, sad ce samo mene bacit van jer sam u komentar ukomponirala cunnilingus. i da ja mislim da mi kao akademski građani ne bi smjeli imat tabu tema nikakvih hihi.
onda je reko da nece poslat zahtjev za izbacivanjem al da mu moram naizust naučit 100 stranica neke knjige.
ahhhhhhhh.
 
eto zašto ja nemam potrebu izlazit. ja se legnem, zatvorim oči i zabavljam se.
 
i ne probudim se mamurna.
 
 

 
kolajah voli čudnog čovjeka,
a nije njen tata.
 
kolajin čudan čovjek se dobro ljubi
i svašta drugo još dobro radi.
 

 
ne volim kad nekom dođem ko mikrofon. ono, stanu ispred mene i pričaju. o temi koja me zanima, al ne TOLIKO. pričaju. pričaju. pričaju.
i ne pale mi kod takvih suptilna skretanja s teme.  ne pale mi kod takvih NEsuptila skretanja. ne pale mi kod takvih MOJA iskustva glede teme. nametanje moje teme ne dotiče target.
uz sve to sjebem samu sebe jer aktivno slušam. mislim o tom šta priča i postavljam joj pitanja da produbi problem o kojem priča. vražji bumerang. sam osjetim kak tonem dublje u stolici i pušim petu ekstra cigaretu.
ahhhh.
 

 
ono, stvorim rimu i počnem bez melodije to izgovarat. i mahat rukama onak s ispruženim prstima prema dole. sa povremenim "aha-aha".
mislim da je BITNO za ovaj log znat da ja NE PODNOSIM te crne, neinventivne likove. uključujući onog pedera eminema. i sve njima srodne.
 
uglavnom, JEL MENI MORA U POL DVANAJST DOĆ DA REPAM? JEL MORA??? PA DOBRO DAJ PIŠITE NEŠTO ZABAVNO I ŠALITE SE NA SVAČIJE RAČUNE NA NEČIJEM LOGU, MAJKUVAMVAŠU NA JAKNAMA POVALJIVAČKU
ja moram bit budna barem do jedan. to je jedino sto moram. nemojte da PATIM.
 

 
da nas dvoje beremo cvijeće, ko bi prije nabrao?
 
to je bio koan, a nisam tad to ni znala da je. to je ko kad je columbo otkrio ameriku, a nije znao to.
e sad sam rekla i ostala živa:D
 

 
bila je to super glupa situacija. ljeta gospodnjeg....isuse, tam negdje '98., '99. nam je ponestalo ruma. deficit istog rezultirao je time da smo sljedeći dan sjeli na trajekt do paga, hodali par sati i sjedili u novalji s rumom..s rumovima u ruksacima, jednom plastičnom dječjom gitarom koju smo našli na smeću (al imala je sve žice. sve s obzirom da smo je tretirali kao bas gitaru:D), par ovčjih kostiju i jednom lubanjom. ovčjom. sjedili smo sa svim tim u hladu umjetnih suncobrana na zrću koje tad još nije bilo medijski eksponirano i kartali.
divota.
a onda smo krenuli natrag. bilo je zabavno pješačit do novalje. al natrag se nikom nije dalo. njih trojica su poslali nas dvije da hodamo kilometar i po ispred njih i probamo ustopat nekog, a oni će lagano kasom do luke.
i tako je bilo. bar ovaj dio da smo 3 sata hodali na razdaljini od kilometar i pol. ti vražji stranci neće stat. a oni koji su se zaustavili, išli su u matejnu. ili tako nešto. matejna ili-tako-nešto je jedino skretanje na  cesti novalja-žigljen. i nalazi se bliže novalji.
mrzile smo matejnu.
rekla sam:kad prodjemo to jebeno raskršće, onda smo na konju. prvi koji stane, naš je.
i nije trebalo dugo da naleti prvi auto. i još ne bilo kakav. bio je solo, bio je u potkošulji, bio je s bicepsima, bio je iz zagreba i imao je snažnu želju vozit nas.
da ja nisam srala iza grmlja i vikala ovoj da ga pusti jer da nisam gotova još.
mrzila je kolaju.
nakon tog više nitko nije stao. tri sata kaskanja. ona je imala žuljeve i žalila se. ja se nisam smjela žalit jer sam...jer sam ja zasrala stvar:DD
500m od luke nam je stao. bosanac. bosanci će vas uvijek povest. stariji lik. došle smo do luke i pozvale ga na pivu. kad je već bio tako dobar. bar je pokazao volju da nas vozi, makar bilo kratko. jedino mjesto gdje se mogla kupit piva, tj. jedino mjesto gdje se IŠTA moglo kupit na tom žigljenu vražjem je bila kanta neka limena s prozorčićem.
platili smo ih malo manje od sto kuna. tri pive. u limenci. samo sam uzdahnula i potrganog tijela se izvalila u stolicu. ana, bosanac i ja sjedili smo sami samcati na žigljenu jednog srpnja prije milijun godina i gledali more kako mijenja boju uslijed zalaza sunca.
bez riječi.
smireni i blaženi.
čekajući dečke.
a bosanac trajekt.